Donalda Trampa Amerikanci znaju kao šoumena, biznis mogula, političara. Ono što do sada zapravo nisu videli, jeste to kakav je Tramp u ulozi glavnokomandujućeg. To bi uskoro moglo da se promeni.
Trampova dilema
Suočavanje sa Iranom dovelo je Trampa do sudbonosnog izbora u četvrtak uveče: da li da uzvrati udarac nakon nedelja eskalacije tenzija između dve zemlje koje su kulminirale time što je Iran oborio američku bespilotnu letelicu - ili da se povuče. U poslednjem trenutku, Tramp je otkazao napad, piše "Atlantik".
On je juče objasnio svoj stav u nizu tvitova. Rekao je da su Sjedinjene Države bile spremne na napade na "tri različite lokacije".
Kako je rekao, kada je čuo da bi pritom moglo da nastrada 150 ljudi, odlučio je da obustavi napad, jer broj žrtava nije bio "proporcionalan rušenju bespilotne letelice."
Ipak, Iran stvara dilemu za predsednika kome je ovo prva ikada politička funkcija i koji nikad nije služio u vojsci.
Trampovoj dilemi je svedočio i senator DŽejms Riš, zadužen za spoljne poslove, inače republikanac iz Ajdaha, koji je rekao kako predsednik "uopšte nije hteo da uđe u rat".
- Gledao sam ga kako se muči zbog toga - izjavio je Riš.
Tramp je pokušao da kultiviše ličnost tvrdog tipa, nekoga ko neće dozvoliti da Sjedinjene Države budu zlostavljane.
- Ako Iran želi da se bori, to će biti zvanični kraj Irana - izjavio je Tramp prošlog meseca.
Ali, Tramp je takođe u svojoj predizbornoj kampanji napravio obećanja da će izbegavati krvave prekomorske vojne aktivnosti na koje bi odlazio novac poreskih obveznika, koji je potreban kod kuće.
On jeste prethodno lansirao krstareće rakete u Siriju, ali njegov instinkt je da izbegne neuredne bliskoistočne konflikte kojima se kraj ne nazire, a veruje da bi se to desilo sa Iranom.
Iranska provokacija
Iran testira Trampa na načine koje još nije iskusio, suočavajući se sa najvažnijim pitanjima: Da li je spreman da rizikuje još jedan rat na Bliskom istoku? Da li je oružana intervencija neophodna za zaštitu američkih interesa? Kome u Beloj kući najviše veruje?
Analitičarka američkog "Stratfora" Reva Gudžon, štaviše, zaključuje da je Iran odlučio da namerno isprovocira američku vojnu akciju predviđajući da će ona biti vrlo ograničena, jer ni Tramp, ni američka javnost nemaju apetita za novi rat na Bliskom istoku. Osim toga, kako kaže Gudžon, Iran je uveren da može da podnese američku odmazdu.
Analitičar "Vašington posta" Aron Blejk, pak, piše da je Iran odlučio da proveri da li je Tramp "pas koji laje, a ne grize".
Za sada se čini da je Iran dobio šta je hteo ovim testiranjem.
Naređenjem napada, a potom njegovim obustavljanjem, Tramp je rizikovao da izgleda neodlučno, potencijalno ohrabrujući protivnike koji bi mogli da zaključe da on neće sprovesti u delo svoje pretnje.
NJegova ambivalentnost je bila jasna kada je pokušao da umanji značaj oborenog drona. Razgovarajući sa novinarima u Ovalnom kabinetu u četvrtak, Tramp je sugerisao da je sve to nesporazum.
- Teško mi je da poverujem da je to bilo namerno, ako želite da znate istinu. Mislim da je to mogao učiniti neko ko je bio nestabilan i glup - rekao je on.
Treba podsetiti na dve stvari ovde. Prva je da se ne radi o običnom dronu, već o najnaprednijem i najskupljem tipu drona kojim američke vazduhoplovne snage raspolažu, vrednom 120-130 miliona dolara, skupljem i od naprednog borbenog lovca F-35 A. Druga je da se iranski napadi uklapaju u dobro dokumentovan obrazac eskalacije od strane Irana u znak odmazde za američko povlačenje iz nuklearnog sporazuma i ponovnog nametanja sankcija Teheranu.
Trampova strategija: prazne pretnje pa pomirenje
Ono što je očigledno je da Tramp dobija kontradiktorne savete o bavljenju iranskim provokacijama. S jedne strane su administrativni "jastrebovi" koje predvodi savetnik za nacionalnu bezbednost DŽon Bolton, koji je u prošlosti pozivao na vojne napade na Iran da bi eliminisao njegov nuklearni program.
S druge strane, na vrhu "miroljubivijeg" dela administracije je sam Tramp. Isti onaj Tramp koji je 2017. godine Severnoj Koreji pretio "vatrom i besom" do bi se sada ponašao prijateljski prema lideru Pjongjanga iako nema dokaza da je Kim DŽong Un spreman da se odrekne svojih nuklearnih ambicija.
DŽo Jun, bivši američki specijalni predstavnik za politiku Severne Koreje u Stejt departmentu, rekao je u nedavnom intervjuu za "Atlantik" da je "Trampov osnovni ciklus taj da on počinje sa 'vatrom i besom', on blefira, a onda se smiruje".
- To je njegov način rada u mnogim oblastima ... mislim da ćemo to videti, verovatno i u vezi sa Iranom - rekao je Jun.
Ono što Tramp izgleda jarko želi jeste ponavljanje njegove severnokorejske strategije sa Iranom. I tako je on više puta rekao da je otvoren za pregovore sa Islamskom Republikom, čak i kada su pretnje besnele između dva glavna grada.
- Ne želimo da povredimo Iran. Želim da ih vidim kako me zovu na razgovor - rekao je Tramp.
Međutim, kako piše "Gardijan", Tramp je sada okružen "jastrebovima" poput Boltona i državnog sekretara Majka Pompea koji kao da žele da ubede njega i čitav svet da je rat sa Iranom neizbežan. Pitanje je da li će ga oni gurnuti do tačke bez povratka.
Pročitajte OVDE kako je to Amerika napala Iran, ipak.
Izvor: Blic
