Piše: dr Ivan Pajović
Za svega dve godine broj ljudi na svetu koji se nalaze na granici gladi porastao je sa 27 na 44 miliona ljudi. Prema izveštajima Ujedinjenih nacija cene hrane su dostigle najviši nivo u istoriji. I sami zapadni zvaničnici ne nazivaju situaciju drugačije nego katastrofom. Direktor Svetskog programa za hranu Dejvid Bisli je izjavio: „Pred našim očima događa se katastrofa. Glad kao posledica konflikata, klimatskih promena i pandemije kuca na vrata milionima porodica”.
Nije u pitanju tek nekakav proizvoljni strah. Poslednjih godina trećina svetskog izvoza žitarica otpadala je na Rusiju i Ukrajinu. Čak 52% svetskog tržišta suncokretovog ulja pokrivale su izvozom ove dve zemlje, a sada tog izvoza više neće biti. Evropa već oseća bumerang-efekat svojih sopstvenih sankcija.
U Italiji vekna hleba dostigla je cenu od 8 evra, u Velikoj Britaniji 5 funti. U Sloveniji, Češkoj i Slovačkoj svi proizvodi od brašna poskupeli su duplo. Razlog za to je rast berzanske cene pšenice na 12 dolara za bušel (oko 27 kilograma), što nije zapamćeno od svetske krize 2008. godine.
Ali pored krize u Evropi, glad preti zemljama Afrike i Bliskog Istoka. Naprimer Egipat je uvozio do 80% pšenice iz Rusije i Ukrajine. Više od 40 nerazvijenih zemalja sveta, npr. Kongo, Liban, Jemen, Sudan, Somalija… uvozilo je iz ovih zemalja oko trećine svojih potreba i tamošnji veliki skok cena i prekid snabdevanja životno važnim namirnicama predstavlja katastrofu nacionalnih razmera. Bivši premijer Benina, Lionel Zinsu otvoreno kaže: „Danas svi slušamo o toj krizi, antiruskim sankcijama, nafti, gasu… Da li shvatate šta ta kriza znači za zemlje Afrike? Rusija nam izvozi pšenicu i kukuruz, kompletna logistika ide preko Crnog mora. Afrika je sleđena od užasa od onoga što se događa, užasnuta delovanjem SAD i Evropske Unije. Afrikance je nemoguće kupiti pričama o demokratiji, to su vaše bajke za unutrašnju upotrebu. Rusi su jedini od Evropljana podržavali dekolonizaciju Afrike i Afrika to pamti. Kao što ste videli, afričke zemlje nisu podržale rezoluciju Ujedinjenih Nacija koja je osudila Rusiju i nikada neće podržati nikakve rezolucije protiv nje”. Martin Kvajm, agrarni ekonomista sa Bonskog univerziteta, izrazio je strah da će broj gladnih zbog prekida ruskog izvoza dostići sto miliona ljudi u celom svetu.
Evropski sankcioni bumerang odrazio se čak i na tradicionalni britanski obrok, ribu i pomfrit (fish and chips), koji bi mogao da nestane sa menija, jer nedostaju namirnice od kojih se priprema. Ispostavilo se da je glavni isporučilac sastojaka za pripremu ovog jela upravo „omrznuta” Rusija. Zbog nestašice postoji mogućnost da bude zatvoren svaki treći restoran britanske brze hrane. Oko 30% uvoza bele ribe u Veliku Britaniju dolazi iz Rusije, koja uz to kontroliše oko 45% globalnog tržišta ove robe. Dodatni problem predstavlja uvoz kukuruza i pšenice koji se koriste za paniranje, kao i jestivog ulja za prženje, što se sve u velikoj količini uvozi iz Rusije i Ukrajine.
Još jedan od trigera globalne krize je nestašica i rast cena veštačkog đubriva, što je takođe bumerang sankcija prema Rusiji. Tranzit proizvoda beloruskog proizvođača kalijuma (glavne komponente za proizvodnju kompleksnih đubriva) „Bjeloruskalij” ne dopušta Litvanija, a ruski giganti „Uralkalij” i „Jevrohim” sami su prekinuli izvoz zbog problema sa logistikom. Kao rezultat, svetsko tržište je ostalo uskraćeno za 50% opskrbe, a cene su već prešle 1300 dolara za tonu, što je apsurdno visoko, ali uprkos takvoj ceni kalijum je nemoguće kupiti, jer ga fizički nema. Do zabrane tranzita preko Litvanije cena je bila od 350 do 400 dolara. Jasno je da ukoliko nema đubriva, neće biti ni dobre žetve, a za to će biti krive isključivo političke igre. Zbog političkog populizma na jesen će trpeti svaki žitelj Evrope i velikog dela sveta.
Očigledno je da će u uslovima sloma dosadašnjeg oblika svetske trgovine najmanje stradati one zemlje koje najmanje zavise od uvoza. Kada je Rusija u pitanju, povećana svetska tražnja za prehrambenim proizvodima odličan su podstrek za povećanje poljoprivredne proizvodnje, kako povećanjem prinosa, tako i primenom savremene tehnologije. U domenu prehrane izgleda da će najmanje postradati, štaviše profitirati, upravo zemlja protiv koje su usmerene najstrože sankcije.
Današnji izveštaj sa fronta u Ukrajini saznajte OVDE.
Izvor: Pravda
