Slušajući britanske i američke generale koji se pozivaju na obaveštajne izvore – Rusija je zaglavljena u Ukrajini i pitanje je dana kada će se sve raspasti, kako na terenu, tako i u samom Kremlju.
Slikovit, kakav je i nama poznat iz vremena agresije NATO-a na SR Jugoslaviju, general Vesli Klark objašnjava da se saradnici Vladimira Putina plaše da mu kažu istinu – da je napravio „ogromnu pogrešnu procenu”. Klark se prisetio predavanja za ukrajinske generale 2016. godine u Kijevu, kad su im objašnjavali šta je „pregled nakon akcije” koji praktikuje američka vojska. Rekao im je da se nakon bitke u kojoj su učestvovale američke snage „svi okupe i sagledaju šta se desilo”. „Pukovnik mora da prizna svoje greške komandantu i kaže ’možda sam čekao dugo da dam naredbe’ i slično”, objašnjava Klark.
Nakon što su ga saslušali, Ukrajinci su mu rekli da to kod njih ne bi uspelo. „Rekli su: ’Mi smo naučeni u sovjetskom sistemu da se informacije moraju čuvati i da lažemo jedni druge’”, prisetio se Klark. Uzimanje ovakvih informacija za polaznu tačku analize očigledno je pogrešno samo onim gledaocima i čitaocima koji ne znaju istoriju i spremni su da prihvataju „sažvakane istine” i pojednostavljeno viđenje kompleksnih situacija.
Ako je tačno da savetnici i generali obmanjuju Putina o statusu ukrajinskog rata, kako kaže direktor obaveštajne službe Velike Britanije DŽeremi Fleming, onda se „NJujork tajms” i generali preporučuju kao oglasna tabla koja će Putinu i njegovim nesposobnim saradnicima pomoći da shvate u čemu su se našli i da ih natera da što pre postignu mir. Ovaj list prenosi i ocene američkih zvaničnika da Rusija trpi gubitke jer nema glavnog komandanta na terenu koji bi donosio odluke. Pritom se Moskvi zamera gušenje slobode medija, a da se pritom tako ne naziva zabrana emitovanja ruskih medijskih izvora na Zapadu. U Ukrajini je učinjeno isto: svi programi televizijskih kanala stavljeni su pod jednu informativnu dirigentsku palicu. Na kraju, niko još nije video da je ijedna zemlja u svetu negovala medijske slobode u toku rata, a teško da se to praktikuje i u miru. Dakle, oni čitaoci koji „NJujork tajms” ili „Gardijan” smatraju perjanicom slobodnog novinarstva – jesu glavni konzumenti te pojednostavljene propagande.
Da li će direktorka za komunikacije Bele kuće Kejt Bedingfild uspeti da „dozove pameti” Putina preuzimajući britanski narativ o pogrešnom informisanju glavnog stanovnika Kremlja? On, na kraju krajeva, treba da shvati i „činjenicu” Bele kuće da je ruska ekonomija osakaćena sankcijama (što takođe nemaju snage ili hrabrosti da mu kažu njegovi saradnici). Bedingfild tvrdi da je „sve jasnije” da je rat bio „strateška greška” koja će Rusiju dugoročno ostaviti slabijom.
Ali, eto, sasvim drugačije to vidi američka agencija „Blumberg”, koja je juče saopštila da će Rusija, uprkos situaciji u Ukrajini i zapadnim sankcijama, možda zaraditi više od 320 milijardi dolara od izvoza nafte i gasa u ovoj godini, što je za 35 odsto više nego prošle godine i otprilike isto toliko koliko iznosi zaplenjena količina ruskih rezervi zlata i deviza.
Da li se ruska vojska zaglavila u Ukrajini, a Kremlj u svojoj pogrešnoj proceni – videće se na kraju. Za sada se može reći da Rusi tradicionalno ne „igraju” na propagandu, svakog dana se portparol Ministarstva odbrane general Igor Konašenkov pojavi pred novinarima i „izdeklamuje” šta je uništeno od neprijateljske tehnike. Ni ruski vojni analitičari ne upuštaju se preterano u analiziranje strategije niti budućih koraka ruske vojske. Zato danas praktično niko ne zna koji je sledeći Putinov korak.
Da, na povlačenje ruske vojske sa kijevskog ratišta, Rusi gledaju emotivno. Ruski zvaničnici šalju signale da Putin možda smanjuje svoje ratne ambicije i da se fokusira na istočnu regiju Donbasa, iako vojni analitičari kažu da ostaje da se vidi da li će to značiti neku bitnu promenu ili samo manevar da se odvrati pažnja pre još jedne ofanzive.
Naravno, ono što američki i britanski propagandni stratezi uvek neobjašnjivo zaobiđu jeste totalno nepoznavanje ruskog načina donošenja odluka i uopšte pogleda na stvari. Sveruski centar za istraživanje javnog mnjenja (VTsIOM) redovnim anketiranjem javnog mnjenja došao je do rezultata da je nivo odobravanja Putinovih aktivnosti tokom poslednje nedelje prošlog meseca porastao na 79 odsto, a poverenje u njega ima 81 odsto anketiranih Rusa.
Nivo odobravanja aktivnosti ruskog predsednika po istraživanju „Levada centra”, privatne agencije za istraživanje javnog mnjenja koja zbog inostranog finansiranja nosi oznaku stranog agenta – još je viši i iznosi 83 odsto, dok akciju ne odobrava 15 odsto ruskih građana.
Što se tiče podrške „specijalnoj operaciji” u Ukrajini, VTsIOM navodi da ona u poslednjoj nedelji marta iznosi 76 odsto i za 11 procenata je veća u odnosu na početak operacije. S druge strane, broj onih koji ne podržavaju operaciju smanjio se na 15 odsto u odnosu na 25 odsto s početka intervencije.
Predaju ukrajinskih marinaca u Mariupolju pogledajte OVDE.
Izvor: Politika
