Piše: dr Ivan Pajović
Litvanija je spustila nivo diplomatskih odnosa sa Rusijom pozivajući natrag svog ambasadora iz Moskve. U Klajpedi je zatvoren ruski glavni konzulat, a ruskom ambasadoru je poručeno da napusti Litvaniju. Javnost je o ovim potezima obavestio litvanski ministar inostranih poslova Gabrijelus Lansbergis. On je naglasio da se zbog Ruske intervencije u Ukrajini razmatra mogućnost potpunog zatvaranja granica za Rusiju i Belorusiju, ali tačan datum za sada nije određen. Lansbergis je naglasio da posle zatvaranja granica neće biti obustavljen tranzit ruskog gasa i nafte preko Litvanije (!!!). Dakle, Litvanci bi da napakoste Rusima, ali sebi da ne naškode, jer od tranzita ruskih energenata dobijaju pozamašnu svotu novca.
Odmah posle Litvanije nivo diplomatskih odnosa snizila je i Letonija. Kako ovo shvatiti? Da li je Litvanija krenula sama sa inicijativom, ili je prosto neko iskorišćava za tzv. više ciljeve? Reklo bi se da je pre u pitanju ovo drugo. Pitanje je i kako će na ove postupke reagovati Rusija. Možda slično Kini, koja je uvela razorne sankcije protiv litvanske ekonomije, pošto je ova patuljasta zemlja dopustila otvaranje diplomatskog predstavništva Tajvana na svojoj teritoriji, priznajući tako ovu zemlju kao nezavisnu, a ne kao pobunjeni deo integralne teritorije Kine.
Rusija možda i neće dramatizovati situaciju, jer još nije u pitanju potpun prekid diplomatskih odnosa, budući da se ambasade za sad ne zatvaraju. Potpun prekid bi nastao isključivo ukoliko bi se Litvanci na njega odlučili. U poslednje vreme upravo Litvanija prednjači u rusofobiji od sve tri pribaltičke republike, a čini se da je to i Rusiji najneprijateljskije nastrojena zemlja u celoj Evropskoj Uniji, a u isto vreme i najviše proamerička, koja kao da se trudi da je u manifestaciji rusofobije ne preteknu Češka i Poljska. Upravo je po zahtevu SAD Litvanija dozvolila otvaranje diplomatskog predstavništvo Tajvana i time izazvala kineske sankcije.
Ukoliko tranzit ka Kalinjingradu bude zabranjen, ovom gradu i oblasti neće biti lako, ali neće ni Litvaniji, koja će upravo zbog ukidanja tog tranzita izgubiti ogroman novac. Kako na ovo Rusija može da odgovori, može li nekako kazniti Litvaniju? Ili je prosto može ignorisati, ukinuvši sve trgovinske i tranzitne sporazume. Isto to može učiniti i Belorusija, a tada efekte ne treba dugo čekati. Bilateralni odnosi Rusije i Litvanije odavno već su postali nepovratno pokvareni. Litvanija svojim sadašnjim postupcima izaziva Rusiju da preduzme oštre recipročne mere, kako bi potom njeno rukovodstvo bilo optuženo za agresivnu spoljnu politiku. Ako bi pak Rusija ostala uzdržana, i tada bi bila optužena, ali za slabost pred patuljastom susednom zemljom. Međutim, u ovakvim međunarodnim odnosima ne važi hrišćansko pravilo o okretanju drugog obraza, jer bi u takvom slučaju usledila kiša udaraca sa svih strana. Iz tog razloga Rusija mora dati odgovor, adekvatan i brz.
Važna činjenica je i to da u Litvaniji živi velika ruskojezična dijaspora. Mnogi njeni pripadnici su ujedno i građani Rusije. Tim ljudima je u ovom momentu potrebna velika podrška i zaštita od strane Ruske Federacije.
Estonija za većinu evropskih zemalja može biti primer pragmatizma, uzdržanosti i pozicije izvan konflikta sa ruskim susedom. Kada se preduzimaju nove i nove antiruske inicijative, ova zemlja se drži veoma oprezno i uzdržano. Kao da je svesna da konflikt Rusije čak i sa najmanjom zemljom-članicom NATO pakta može izazvati domino-efekat nesagledivih posledica po Evropu i čitav svet.
Izvor: Pravda
