Cilj očekivane diplomatske oluje, koja preti da se zakovitla nad našom zemljom, po ovim predviđanjima bio bi formulisan kao usaglašavanje spoljne politike Srbije sa EU i Zapadom, ili drugim rečima - uvođenje sankcija Moskvi, pišu Novosti.
Prema oceni poznavalaca domaćih i međunarodnih prilika, Beograd još nije napravio nijedan gest koji bi mogao da nagovesti promenu svog spoljnopolitičkog kursa. Čak i kada bi se to dogodilo, formalna odluka o tome morala bi da sačeka formiranje nove vlasti, jer postojeća vlada ne bi imala legitimitet za ovako dalekosežnu odluku. Ovo pitanje moglo bi da dođe na dnevni red tek u septembru, što je krajnji rok da snage koje obezbede većinu u parlamentu preuzmu poluge političke moći.
Srbiji, otud, svakako ne ide u prilog razbuktavanje ukrajinskog rata i zatvaranje Rusije u "tvrđavu na Istoku". Dodatni problem je što su bilo kakve prognoze budućih poteza globalnih igrača u ovoj dramatičnoj utakmici, kao i njen ishod, gotovo nemoguće.
Da će pritisci Zapada na Beograd svakako rasti što rat bude duže trajao, tvrdi profesor međunarodnog javnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Bojan Milisavljević. On ističe da će naša država imati sve više problema da zadrži postojeću spoljnopolitičku poziciju.
"Naša politika po pitanju sukoba u Ukrajini do sada je bila izuzetno izbalansirana i mudra, a na njenu održivost najviše će uticati stanje na terenu. Eventualna promena stava po pitanju uvođenja sankcija Rusiji imala bi dalekosežni značaj i u njoj bi trebalo da učestvuje što veći broj faktora sa domaće političke scene", kaže on.
Prema njegovim rečima, bilo bi izuzetno nekorektno ukoliko bi postojeća vlada uzela na sebe da menja državni kurs, pa bi ovako krupno pitanje moralo da se nađe među domaćim zadacima nove političke garniture. "To bi mogao da bude i pogodan formalni razlog za prolongiranje odluke i neutralisanje pritiska koji će sigurno biti sve jači", napominje sagovornik Novosti.
Sve i da hoće, Srbija u ovom trenutku teško može da se pridruži sankcijama prema Rusiji jer njeni organi vlasti nemaju neophodan legitimitet za ovako krupne odluke. Profesor ustavnog prava Bogoljub Milosavljević objašnjava da bi bilo krajnje neuobičajeno da se u interregnumu povlače ovako dramatični potezi.
"Odlazeće vlade po pravilu obavljaju samo neodložne i nužne poslove. Odluka o uvođenju sankcija stranoj zemlji bila bi sporna sa aspekta legitimiteta, a ne bi bila ni legalna. Domaći propisi ne preciziraju 'tehničke' nadležnosti, ali nema dileme da definisanje ekstremnog zaokreta prema Rusiji, koji bi uključivao i ekonomske ili druge sankcije, u ovom trenutku ne bi smeo da se dogodi", kaže Milosavljević.
Ipak, da će Brisel i Vašington pokušati da Srbiji zavrnu ruku i tako trasiraju njenu spoljnu politiku, nije dilema ni za političkog analitičara Dragomira Anđelkovića.
"Zapad je svakako planirao da pojača pritisak na Srbiju. Rezultati izbora, međutim, postavljaju pitanje da li je to uopšte moguće. Glasanje je jasno pokazalo da većina biračkog tela neguje snažna osećanja prema Rusiji. To važi ne samo za stranke koje su na svojoj rusofilskoj politici ušle u parlament, nego i za SNS, koji takođe u svojim redovima ima funkcionere i članove koji dele ovakav stav", navodi Anđelković.
On nema sumnju da sankcije Rusiji neće uvesti ni sadašnja, niti buduća vlada Srbije: "To bi bila kapitulacija. A račun bi nam bio ispostavljen na terenu borbe Srbije za očuvanje Kosova i Metohije, kao i oko odbrane statusa Republike Srpske."
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ruski predsednik Vladimir Putin razgovarali su danas o najvažnijim pitanjima. Više o tome saznajte OVDE.
Izvor: Novosti
