Nakon što je američki predsednik Donald Tramp potvrdio smrt vođe oružane grupe Islamska država Irak i Levant Abu Bakra al-Bagdadija u operaciji koju su u Siriji izvele američke specijalne snage, postavlja se pitanje ko će ga naslediti u vođenju organizacije te šta je, zapravo, ostalo od te grupe, njene organizacijske strukture i kapaciteta.

U tom kontekstu medijski i istraživački izveštaji pokazuju da Bagdadi, kad je ubijen, nije bio stvarni vođa organizacije i njenih operacija, s obzirom na to da je još od poslednjeg pojavljivanja na videosnimku u aprilu opunomoćio komisiju da obavlja njegove zadatke.

Ime koje se najviše spominje u kontekstu Bagdadijevog naslednika je Abdulah Kardaš, irački Turkmen, poznat i kao Hadži Abdulah al-Afar, iz okruga Tal Afar, zapadno od Mosula, na severu Iraka.

'Zadužen za pitanja muslimana'

Kardaš je opisan kao Bagdadijev naslednik još kad je Amak, medijska agencija te grupe, u augustu objavila da je Bagdadi imenovao Kardaša osobom "zaduženom za pitanja muslimana".

Američki list NJuzvik preneo je reči jednog regionalnog obaveštajnog zvaničnika, koji je govorio pod uslovom da se ne pominju njegovo ime ili država, da će Kardaš preuzeti Bagdadijevu ulogu.

Zvaničnik je je rekao da je Bagdadi postao simbolični vođa, koji nije vodio operacije.

"Sve što je Bagdadi radio bilo je da kaže 'da' ili 'ne', ali ne i da planira", dodao je.

Američki list navodi da postoji veoma malo informacija o Kardašu, koji je bio oficir u iračkoj vojsci u vreme iračkog čelnika Sadama Huseina.

Prema onome što je irački stručnjak za sigurnost Fadil Abu Rag objavio ranije na Tviteru, Kardaš je bio u zatvorenik u zatvoru Buka (pokrajina Basra), a pre toga je obavljao javnu funkciju za mrežu Al-Kaida.

'Okrutnost, autoritarnost i militantnost'

Diplomirao je na fakultetu "Imam A'adhum" u Mosulu.

Abu Rag je dodao da je Kardaš bio blizak vođi Abu Ali al-Afriju (Bagdadijevom zameniku, ubijenom 2016), istakavši da je njegov otac bio rečit i razborit govornik.

Kazao je da Kardaša karakterišu "okrutnost, autoritarnost i militantnost", ističući da je on među prvima primio Bagdadija za vreme pada Mosula.

S druge strane, Hasan Abu Haniye, istraživač u području islamskih grupa, smatra da ID, uprkos porazu u Iraku i Siriji i ubistvu vođe Bagdadija, i dalje ima moć.

Izjavio je kako postoje uslovi da ta grupa ojača i dobije novi zamah.

Dodao je da ID ima snage s obzirom na čvrstinu organizacijske strukture, referirajući se na proces restrukturiranja organizacije od gubitka džepa Baguz (pokrajina Deir ez-Zor, na istoku Sirije) prošlog marta.

U Siriji i Iraku do 18.000 ID operativaca

Baguz je bio poslednji džep ID u Siriji i Iraku.

Abu Haniye je objasnio da je organizacija otad usvojila decentralizaciju za vođenje svojih operacija, rekavši da je ona sada u osam zemalja i da još kontroliše velike površine u Africi.

Pentagon procenjuje da je u Iraku i Siriji i dalje između 14.000 i 18.000 ID operativaca.

"Baš kao što smrt Osame bin Ladena nije dovela do kraja Al-Kaide, očekujem da Bagdadijeva smrt neće značiti kraj ID", izjavila je Dana Stroul, bivša zvaničnica Pentagona.

Pročitajte OVDE   ko kaže da Al Bagdadijeva smrt nije rešenje problema.

Izvor: Al DŽazira Balkans