Slavlje međutim nije dugo trajalo. Dan posle izbora, došlo je do prvih opstrukcija. Lider poraženih Unionista DŽefri Donaldson, ne namerava da imenuje zamenika premijera, što je mesto koje pripada stranci i deo je konstitutivne procedure.
Unionisti i London odlaganjem pokušavaju da spreče moguće radikalne odluke nacionalista i sačuvaju suverenitet Ujedinjenog Kraljevstva, koji je ugrožen rešenjima iz “Severnoirskog protokola” u okviru sporazuma o Bregzitu. On obezbeđuje meku granicu između Severne Irske koja je deo Monarhije i Republike Irske, članice EU. Time je ispoštovana specifičnost teritorije, čija je nedeljivost bila uslov da Belfast i London 1998. godine, okončaju sukobe. Severnoirski protokol međutim, od početka je problematičan. Objašnjava bivša studentkinja Oksforda, a sada istraživača analitičkog “tink-tenk” centra “Henri DŽekson sosajeti” (Henry Jackson Society), Helenu Ivanov.
“Kako u isto vreme da Severna Irska ostane deo Velike Britanije i da ne postoji teška granica, a da između Velike Britanije i EU postoji teška granica. Ono što Britancima trenutno ne odgovara, zbog čega se i preti destabilizacijom, jeste činjenica da kada roba iz Velike Britanije treba da uđe u Severnu Irsku, moraju se poštovati zakoni EU, što znači da Britanija nema zakonsku kontrolu nad delom svoje teritorije”.
Helena Ivanov smatra da je trijumf Šin Fejna pre simptom, nego što je uzrok problema proizašlh iz nedovršenog Bregzita.
“Gomila nekih dogovora i protokola koji su potpisani, predstavljeni su kao fenomenalni, a kada se došlo do konkretne implementacije, nastali su problemi. Zato mislim da se ova pobeda i desila, jer koliko god se trudili da ubedite narod u nešto, na kraju dana on shvati da to ipak ne funkcionoiše. To je cena koju će London morati da plati”
Namera britanske vlade je da revidira “Severnoirski protokol”, ili čak id a ga jednostrano napusti. Juče je tim povodom održan prvi sastanak predstavnika Velike Britanije i Evropske komisije, ali mali su izgledi da će dve strane koje 5 godina ne uspevaju da se dogovore o delu granice, uspeti to da urade u narednim mesecima, upozorava potpredserdnik EK Maroš Šefčovič.
“To nas udaljava od zajedničkog rada na pronalaženju rešenja i neće nam pomoći da ih brže nađeno. Trebalo nam je pet godina da dođemo tu gde smo danas, tako da je jasno da ne postoje brza i laka rešenja za izuzetno složenu situaciju. Ali dozvolite mi da budem jasan: nećemo ponovo pregovarati o Protokolu, kao što Velika Britanija traži. I nećemo prihvatiti rešenja koja bi efektivno značila odsecanje Severne Irske od jedinstvenog tržišta EU i njegovih pogodnosti”, poručio je Šefčovič.
Problem trenutno pogađa sve – Evropsku uniju zbog ne malih administrativnih troškova i carinskih procedura. Severnu Irsku zbog otežanog poslovanja i snabdevanja. Najveći - egzistencijalni problem , ima Velika Britanija.
Prema najnovijim anketama, tek oko 40 odsto građana Severne Irske je za otcepljenje. Istraživanja pokazuju i da oni neopredeljeni po tom pitanju, žele da budu deo EU. Mogu li dolazak Šin Fejna na vlast, i sadašnje ponašanje Londona, da isprovociraju konkretne odluke? Sagovornica Radio Novog Sada kaže da nije sklona katastrofalnim prognozama, ali da radikalne odluke Belfasta jesu moguće:
“Definitivno mislim da Severna Irska jeste bliža ujedinjenju sa Republikom Irskom. Svaka od ovih kriza je nešto što javnost Severne Irske može pogurati ka ideji da je možda ujedinjenje biolje rešenje, nego da se stalno vrti u nekim pregovorima sa Velikom Britanijom i EU, koji čak i kada deluje da je postignut nekakav dogovor, nekoliko meseci ili godina kasnije se u praksi ispostavi da veliki broj pitanja nije rešen što rezultira destabilizacijom”.
Pobeda irskih nacionalista posebno je podstakla secesionističke težnje Škotske. Glavna glavobolja Borisa DŽonsona u poslednjih nekoliko godina, sada je još jača.
U postizbornoj sedmici oglasila se i Bakingemska palata. U Kraljičinom obraćanju koje je poslanicima preneo Princ Čarls, jedna od ključnih poruka bilo je očuvanje jedinstva. Odmereno i neutralno, Kraljica Elizabeta Druga je uputila možda presudnu poruku, kaže Helena Ivanov.
“Kraljica Elizabeta je, kako dosta istraživanja pokazuje, ujedinjujući faktor. Ona je ta koja različite narode u Ujedinjenom Kraljevstvu ujedinjuje i daje im smisao i to radi veoma uspešno. S obzirom da ona zna da je ovo vrlo kritična situacija, verujem da je obraćanjem želela da da signal narodu da Ujedinjeno Kraljevstvo treba da ostane ujedinjeno, uprkos problemima i teškoćama sa kojima se sada suočava”.
Iako za sada ne deluje da bi situacija mogla da eskalira, pred ovom, ali i budućim britanskim vladama su dugoročni izazovi. Nad njima je senka trgovinskog rata sa EU, ali i dva referenduma o otcepljenju. Malo ko očekuje da bi mogli da se dese u sledećih godinu-dve, ali su izvesni. To pred Ujedinjeno Kraljevstvo stavlja novi imperativ - da zadrži kontrolu.
P turskoj blokadi NATO pakta pročitajte OVDE.
Izvor: RTV
