Piše: Ivan Pajović
Čini se da živimo u trenutku kada se događa realna politička podela sveta. Do nje je došlo kroz nekoliko etapa. Prva je bila zatezanje političkih odnosa između svetskih centara moći – Vašingtona, Brisela, Pekinga i Moskve. Zatim su zategnuti odnosi prešli u ekonomsku sferu koji su se najviše ogledali u sankcionim pritiscima hegemona i njegovih satelita. Totalna i neskrivena konfrontacija nastala je kada je tzv. kolektivni Zapad shvatio besperspektivnost sankcija uvedenih Rusiji. Sada se svet nalazi usred sukoba postojećih globalnih ekonomskih sistema, koji će u perspektivi podeliti svet na zone ekonomskog uticaja.
Već sada se može uočiti da će se mir podeliti na tri ekonomske zone sa neprekidno izmenjivim granicama. To su „Kolektivni Zapad”, Kina i tzv. Ruski svet ili istorijska Rusija. Ostali učesnici ovog globalnog procesa permanentno će se pridruživati jednoj ili drugoj strani, u zavisnosti od trenutnog interesa. Primeri takvih zemalja su Indija i „naftne monarhije” Bliskog Istoka.
Međutim, neke zemlje će se kretati u određenom smeru pod političkim pritiskom. Najsvežiji primer je Bugarska, koja se nedavno odrekla ruskog gasa uz tvrdnju da je našla jeftiniji – američki komprimovani prirodni gas i da je dogovor postignut na susretu bugarskog premijera sa vicepremijerom SAD Kamalom Haris. Jasno je da nešto nije kako treba, jer jeftinijeg gasa od ruskog na svetu nema, a američki ima previsoku cenu. U pitanju je zapravo budući transfer gasa iz Katara, zemlje na čijoj se teritoriji nalaze američke vojne baze. Evropa je već više puta tražila gas direktno od Katara, ali je odbijana, jer plan je da se on prodaje preko američkih posredničkih firmi, kako bi se Evropa držala u zavisnosti od američkih gasnih isporuka. Amerika se tako nameće kao jedini i nezamenjivi ekonomski partner, ali i čvrsto zadržava Evropu u okviru svojih političkih interesa, uz to preko zapadnih institucija nastavljaće pritisak na Rusiju. Procenjuje se da će se u narednih nekoliko godina zbog sankcija Evrope prema Rusiji u Ameriku preliti oko dva triliona dolara, mada se čini da je i to nisko određena procena. Stiče se utisak da Amerika isisava Evropu kao pauk muvu. Šta će se sa Evropom na kraju desiti, to Amerikance mnogo ne zabrinjava.
Što se tiče Rusije, za nju postoji jedan realan izlaz: pokušati da se od američkog dolara napravi običan bezvredni papir bez poverenja. Ali sama Rusija sa takvim izazovom ne može da izađe na kraj. Potrebna je i podrška jakog političkog saveznika kao što je Kina. Međutim, Kina nikad Rusiji nije bila apsolutni i odani saveznik, jer za Kineze važi pravilo: „ništa lično, samo biznis”.
Neki od važnih zadataka koji stoje pred Rusijom su prestrukturiranje izvoza, tj. preusmeravanje sa zavisnosti od izvoza energenata, reindustrijalizacija i supstitucija uvoza, pre svega strateški važnih proizvoda. Cilj je da Rusija postane što samodovoljnija zemlja koju niko sa strane ne može ucenjivati. Takođe, bitno je umanjiti značaj dolara na najmanju meru, što nije lak zadatak i može napraviti probleme u međunarodnoj politici i trgovini.
U ovakvom geopolitičkom sukobu ekonomskih sistema Rusija, za razliku od ostalih, drži najjače štihove, a to su prirodni resursi. Kada je SSSR poražen u Hladnom ratu, tj. kada su zemlju izdali Gorbačov i Jeljcin, Zapad se bacio na pljačkanje ruskih resursa skoro trideset godina. Međutim, Rusija je počela da obnavlja puni suverenitet, od čega je možda najvažniji finansijski suverenitet. Zapad, pre svega Amerika, plasmanom svoje valute isisavao je resurse celog sveta, pa i Rusije, na račun toga enormno se bogativši. Sada se slika ubzano menja. Rublja u odnosu na dolar i evro neprekidno jača, što ne predstavlja nikakav lažni optimizam za Ruse, već pokazuje ozbiljan finansijski pad Zapada. Trideset godina niko nije mogao pretpostaviti da ruska valuta može dobijati na vrednosti, a to se upravo sada događa.
Trenutno na Zapadu vlada panika zbog visoke inflacije, koja se javlja (navodno) kao posledica ratnih sukoba Rusije i Ukrajine. Možda toga ne bi bilo da su na Zapadu poslušali zahtev Putina pre početka sukoba (početkom februara ove godine) i vratili geopolitičku situaciju i ravnotežu na stanje iz 1997. godine. Zapad se ovom zahtevu podsmevao i nije poslušao. Posledice po ceo svet su već vidljive, ali ovo je tek početak.
Više tekstova autora Ivana Pajovića pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
