U tih sedam godina, od kraja osamdesetih i u prvoj polovini devedesetih, Milan je bio daleko najjači klub na svetu. Tu prvu Berluskonijevu deceniju obeležile su tri Lige šampiona, nedodirljivost i najduža serija bez poraza u Seriji A. Savićević je stigao 1992. među "Rosonere", ostao je šest godina, osvojio evropsku titulu sa Milanom 1994.
"Posle prve sezone svi su želeli da me se reše, počev od trenera, pa do ljudi u klubu. Oterali bi me, da nije bilo Berluskonija", prisetio se Savićević posle mnogo godina.
Malo je nedostajalo da u napusti klub, imao je ponude baš iz Marseja i Atletiko Madrida, ali je ostao. Onda je na leto bio otpisan, ali je Berluskoni insistirao da ostane. Posle je sve bila istorija, tri titule, Liga šampiona. I tokom sezone 93/94, svađao se sa trenerom, nije igrao u važnim mečevima, ali je u Atini ipak sve naplatio.
Milan kao autsajder sa mnogo problema i unapred prežaljen od mnogih. Daleko od toga da su „Rosoneri“ bili slaba ekipa, ali Barselona je impresionirala na putu do finala, imala je veće zvezde u sastavu i veličinu kakva je Krojf na klupi.
"Nema sumnje, mi smo apsolutni favoriti. Kompletniji smo, konkurentniji i iskusniji od njih. Milan ne može da se uporedi sa nama. Dok oni svoju igru temelje na odbrani, mi napadamo. Pogledajte samo Romarija, on je postigao više golova nego cela ekipa Milana", rekao je Johan uoči utakmice, što je posebno motivisalo Kapelov tim.
Kao veliki favoriti pred finale, u Barseloni su očekivali da će lako savladati Milan Fabija Kapela. Toliko su bili uvereni u to da je i sam Krojf pre utakmice pozirao fotoreporterima sa peharom Lige šampiona u rukama.
Barsa je imala zvezde Romarija, Stoičkova, Mihaela Laudrupa, Kumana, domaće snage Zubizaretu, Nadala, Amora, Bakera, dirigenta Gvardiolu na sredini.
Milanova sezona je ostala u znaku tužne vesti da je Marko van Basten morao na četvrtu operaciju zgloba koja će mu okončati karijeru. Dok su Barsine zvezde bile u top formi i naoštrene za Milan, „Rosoneri“ su morali da se pomire sa činjenicom da su za sva vremena ostali bez Labuda iz Utrehta.
Kako je samo plesao „Genije“ te večeri na Olimpijskom stadionu u Atini…
Prvi gol je pao posle njegovog prodora po desnom krilu kada je asistirao Masaru. U nadoknadi vremena je Donadoni prošao po levoj strani, a Masaro opet bio na pravom mestu za 2:0. Barsa je bila na konopcima, ali Milan nije prestajao da zadaje udarce. Savićević je igrao meč života!
Tek što je počelo drugo poluvreme, Genije je postigao gol lob udarcem koji se i danas prepričava. Mogao je Dejo da postigne još jedan gol, ali je pogodio stativu. Nekoliko sekundi kasnije Marsel Desai je svoju sjajnu partiju krunisao golom za konačnih 4:0.
Koga bi Murinjo voleo da vidi u dresu “Rome” sledeće sezone pročitajte OVDE.
Izvor: Kurir sport
