Piše: Nenad Kecmanović

Mnogi tvrde da će se ukrajinski rat preliti u BiH. Naprotiv, taj rat se prelio iz Bosne u Ukrajinu kao repriza igrokaza istog američkog reditelja.

Kada je ruska specijalna operacija u Ukrajini bila tek počela, bošnjačku političku elitu i njene frontmene Izetbegovića, DŽaferovića i Turkovićevu bio je uhvatio paničan strah kao da će Putin iz Donbasa pravac u Sarajevski kanton. Političari, novinari,  intelektualci u Sarajevu zapomagali su: „Rusko-ukrajinski sukob preliće se na BiH.” „Raskomadaće je ruski agenti Dodik i Čović.” „Pridružili su im se i Milanović i Orban sa čela dve članice i NATO-a i EU.”  „Zapad se zabavio o svom jadu i ne brine o Bosni.”

No, kako je Šojgu usporio, a Amerikanci postrojili svoje evropske vazale samoubice, okrenuli su ploču i potrčali da se udenu u tabor u kojem im mesto nije. Ali „kud svi Turci,  tu i mali Mujo”. Kliču Zelenskom, Putinu crtaju brkove. Oživeli su snovi iz ratnog Sarajeva da će BiH biti ekspresno primljena i u NATO i u EU, jer „na Baščaršiji se brane evropske vrednosti”.

Bošnjaci su sebe najedared ugledali  kao deo zapadne civilizacije u borbi protiv „istočnog varvarstva”. Zapadne sile bore se protiv Rusije, a oni protiv Srpske. One protiv velikih Rusa, a Bošnjaci protiv malih Rusa. One protiv Putina, a oni protiv Mileta i Dragana. Preumili su da je u preambuli nesuđenog prvog Ustava EU Valeri Žiskar d’ Esten pisao o hrišćanskim korenima Starog kontinenta. Dakle katolici, protestanti, pravoslavci, Jevreji.

A gde su oni? „Zadnjica na okcidentu, a srce na Orijentu”. Ne treba sumnjati u iskrenost tankog sloja urbane mladeži,  koja sebe pogrešno percipira kao građane. To je njihovo htenje, a ne stanje. To nije „jedan čovek – jedan glas”, što obezbeđuje dominaciju najbrojnijih nego dug i složen istorijski proces koji po Ralfu Darendorfu pri optimalnim uslovim traje bar 60 godina. Građanska država, građanska kultura, građansko društvo. „Prvo safun pa onda parfem!”, što bi pučki rekao Milanović. Nije dovoljan kapučino sa sarajevskom rajom na klupi između Velikog parka i glavne ulice, imenom do pola Titove, od pola Alijine.

Tuširao ih je Bakir sa čela SDA, koja sa Islamskom deklaracijom u programu već 30 godina osvaja glasove većine: „Dok su džamije pune, ne brinem za budućnost Bosne.” On i hanuma mu Sebija o Ramazanu su se pred kamerama dirljivo prisećali ratnih iftara kada su bajramski burek pravili od konzerve iz međunarodne pomoći.

Alija je bio više kalif nego sultan, važnija mu je bila džamija nego nacija i država. Bilo mu je i bez Hantingtona jasno da ga katoličko-protestantski Zapad ne prihvata kao svoga. Cimerman mu je dovoljno jasno rekao da SAD neće podržati nikakvu muslimansku autonomiju u BiH. Dobro ga je shvatio i u raznim prilikama ogorčeno pominjao zapadnu islamofobiju, ali je ipak naivno poverovao da će ga uključiti u zajednički front protiv opasnih pravoslavnih i završio u pet kantona na 25 odsto Bosne. Posle Dejtona se vajkao: „Bosnu delim najprije napola sa Krajišnikom, a onda polovinu na četvrtine sa Zubakom. Bakir nije izvukao pouku, a sada ne vidi da se u Ukrajini događa već viđeno u Bosni:

Guranje u unapred izgubljeni rat

 I Ukrajinci, baš kao i Bošnjaci, gurnuti su u rat protiv neuporedivo jačeg protivnika. Stari Izetbegović je najpre potpisao kompromisni Kutiljerov plan o unutrašnjoj podeli celovite BiH, a onda je Cimerman natociljao da odustane. I Zelenski je takođe do zadnjeg časa naglas očekivao da će Bajden dati garanciju Putinu da se NATO neće više primicati njenim granicama i nadao se kompromisu sa Moskvom oko Donbasa. Alija jeste politički isprovocirao rat, ali je računao da će SAD, ustreba li, i oružano stati iza muslimana protiv Srba i Hrvata. Ista očekivanja je imao i Zelenski ...

Izostanak obećane/očekivane vojne zaštite

Kad je Rusija sa „pola snage” počela da napreduje u specijalnoj operaciji, Zelenski je preko video-linka panično vapio da za direktnim vojnim angažovanjem Zapada, za hitnim prijemom Ukrajine u NATO ili bar u EU. Dobio je hladan odgovor Stoltenberga, Makrona, Šolca da od toga nema ništa. Neodoljivo je podsećao na Aliju Izetbegovića, koji je početkom ’92 verovao da će NATO intervenisati u avgustu iste godine, a onda se iščekivanje proteglo tri godine sve dok su muslimani/Bošnjaci pred kapitulacijom zadržali jedva 10 odsto BiH.

Medijska podrška i satrapizacija protivnika

 Kao što je svojevremeno u pomoć bosanskim muslimanima, kolektivni Zapad izveo nečuvenu satanizaciju srpskog naroda tako danas čini sa dijabolizacijom ruskog u prilog Ukrajincima. Ondašnji francuski predsednik Žak Širak govorio je: „Srbi su narod zveri bez vere i zakona!” Najpre, za uvežbavanje, satanizacija Srba, pa onda  histerična rusofobija.

Posete estradnih zvezda Sarajevu i posete političara  Kijevu

Ratno Sarajevo su u organizaciji Stejt departmenta pohodili intelektualci u ondašnjem globalnom trendu poput Suzan Zontag, Bernara Levija te muzičke zvezde DŽoan Baez i Bono Voksa tako sada ratni Kijev hododžaste zapadni državnici DŽonson, Makron, Šolc da osokole otpisane. Plus: pobediće na Evrosongu, kao što je svojevremeno i Danis Tanović dobio Oskara.

Slanje bedela i oružja

Istina, i u Bosnu i u Ukrajinu je stigla je pomoć i u oružju i ljudstvu, ali ni kvantitetom ni kvalitetom takvim da bi mogli da preokrenu situaciju na frontu. Umesto marinaca, sasovaca, legionara, i drugih elitnih jedinica, u BiH su bili stigli mudžahedini, džihadisti, a u Ukrajinu, sada, „psi rata” u uniformama „azovaca”, banderovaca. Ni jedni ni drugi nisu vojnici, nego islamski, odnosno fašistički teroristi, sa oružjem bezmalo sa vojnih otpada. I sve zato da se rat što više produži: do poslednjeg Ukrajinca, kao što je bilo do poslednjeg Bošnjaka.

Epilog: državni raspad i nacionalni raskol

Niko na kolektivnom zapadu i ne sumnja da će Putin ostvariti ciljeve intervencije u Ukrajini i u tome ga neće sprečiti ni Bajden, ni NATO a ponajmanje Zelenski. Ukrajina neće ostati ni jedinstvena ni celovita, baš kao što nije ni Alijina BiH. Ovamo Srpska, Herceg-Bosna i Bošnjačka Bosna, entiteti i kantoni. Onamo (pro)ruski deo još nepoznatih dimenzija, možda i (pro) poljski deo kao ratni plen EU. Ono što preostane Zelenskom biće de fakto protektorat SAD. I on će baš kao i Bakir ići po svoje mišljenje. Najzad, Ukrajinci su bili bliski Rusima, kao i Bošnjaci Srbima. Sada im niko nije mržnji.

Kada se upadne u poznatu shemu zna se šta sledi. Podići će u Kijevu spomenik Bajdenu, kao što su u Sarajevu Klintonu posvetili ulicu. U spomen svojim grobarima.

O kraju otpora puka '’Azov'’ pročitajte OVDE.

Izvor: Politika