Na pitanje da li očekuje iskorak u bliskoj budućnosti oko priznanja Kosova i kako procenjuje predsednika Srbije, koji želi da postigne kompromis s obzirom na jasan stav Nemačke da do priznanja mora doći i da je to uslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju, Šmit je naglasio da će iskorak biti teško postići.
"Iskorak će biti teško postići. I kao posmatrač mislim da bi postepeno usaglašavanje imalo smisla. Što se tiče priznavanja Kosova, koje nije priznalo ni pet članica EU, to bi za mene u svakom slučaju značilo omogućavanje pragmatične saradnje između dve države, Kosova i Srbije", rekao je Šmit.
Prema njegovim rečima Nemci već imaju iskustva, kada je reč o saradnji između Istočne i Zapadne Nemačke, iako nije bilo međusobnog priznanja, kazao je on i podsetio iz kakve zemlje Nemci dolaze.
"Iz kakve zemlje mi Nemci dolazimo? Imamo iskustvo kada je reč o saradnji između Istočne i Zapadne Nemačke, iako nije bilo međusobnog priznanja. Iz takvog pragmatičnog načina – koji se naravno ne može preneti jedan kroz jedan, jer to je bilo vreme Hladnog rata i komunizma – ja bih izvukao sledeću misao: Nikada nećemo uraditi sve ono što je moguće, ali ono što uradimo, to ćemo uraditi s dobrom voljom. Nažalost, to za sada nije prepoznato u odnosima između Srbije i Kosova. I na tome mora da se radi", izjavio je Šmit.
Situaciju na Zapadnom Balkanu Šmit je ocenio kao generalno stabilnu, ali da nije pošteđena uticaja, kako kaže, "agresorskog rata koji Ruska Federacija vodi protiv Ukrajine".
"Mnogi ljudi strahuju od prebacivanja ratnog sukoba na ovo područje. Ja ne. Ali vidim potencijal za destrukciju, potencijal da se putem lažnih vesti i drugih metoda prouzrokuju krizna žarišta koja bi mogla da destabilizuju zemlje regiona, posebno Bosnu i Hercegovinu. I to kod mene izaziva veliku zabrinutost", naglasio je on.
Šmit je izrazio zahvalnost nemačkoj vladi koja intenzivno vodi brigu o regionu i dodao da ovaj region, postaje jedan od ključnih u stvaranju političke klime.
"On će to biti i nakon rata protiv Ukrajine. Verujem da korisna i razumna primena instrumenata kojima raspolaže Evropska unija može da deluje stabilizujuće i umirujuće. Na kraju ćemo morati da se zapitamo: može li ova država, Bosna i Hercegovina, i mogu li ostale zemlje – u Evropsku uniju"kazao je on.
Povodom posete Predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog prmijera Aljbina Kurtija Berlinu Šmit smatra da su potrebni prepoznatljivi pomaci u tim zemljama.
"Trenutno ne mogu da govorim u ime Evropske unije ili njene politike, ali smatram da je, s globalne tačke gledišta, potrebno delovati po meri – u zavisnosti od situacije u zemljama. Potrebni su nam prepoznatljivi pomaci u tim zemljama, koje će onda biti u stanju da iskoriste pravi trenutak za evropske integracije. Ako neko ima utisak da se ništa ne menja na bolje, da je pravna država još uvek slaba, da ne može da pronađe posao ili adekvatne uslove za posao, onda on reaguje na to i odlazi u druge zemlje, u zemlje Evropske unije. Zato moramo da stvorimo osnovu za poverenje. To nije lako, ali postoje instrumenti koje bismo mogli koristiti", izjavio je Šmit.
Prema njegovim rečima,ako pogledamo da je prošlo 27 godina od Dejtonskog sporazuma, onda se i sam čudim koliko malo je hrvatskoj, srpskoj i bošnjačkoj strani uspelo da usklade razlike u sećanju na prošlost i pretope ih u zajedničko razumevanje budućnosti.
"Svi se sećaju onoga što je bilo, ali ne izvode baš pouzdane zaključke o tome šta ne bi trebalo da bude u budućnosti i do čega mora da dođe", rekao je Šmit.
Izvor: DW
