Aktuelna vlast, i SNS kao njen noseći stub, sigurno će maksimalno razvući proces formiranja izvršne vlasti jer onaj ko istu drži ne voli da je deli, izjavio je u emisiji Magazin na Prvom, Prvog programa Radio Beograda politički analitičar Dragomir Anđelković.
Precizirao je da je od 2014. godine SNS prvi put u situaciji da mora da se dogovara sa koalicionim partnerima – ranije je odnos snaga naprednjacima omogućavao da u Vladu prime koga hoće i pod uslovima pod kojim hoće. I upravo zbog toga buduća vlada neće biti formirana pre kraja septembra, kaže Anđelković.
Veruje da će njen sastav biti identičan sadašnjoj. Prostora za promene nema mnogo i nijedna nacionalna stranka ili pokret – Zavetnici, koalicija NADA i lista koju predvode Dveri, neće biti deo vlasti – ali ne zbog stepena nacionalizma koji zastupaju već zbog poruke o "balasniranju" koja se šalje Zapadu.
Pre će neko iz građanskog tabora (ako ne kao partija onda pojedninačno) ili predstavnici NVO na primer, biti deo budućeg kabineta koji će činiti SNS i SPS, kaže Dragomir Anđelković i konstatuje da bi se na taj način amortizovale okolnosti - jer zapad zna da su birači SNS izrazito nacionalno opredeljeni. On ne veruje da će bilo koja nacionalno naglašenija partija biti na centralnom nivou vlasti, ali na lokalu, kako kaže, postoji veći prostor za takvu mogućnost.
O učešću desnice u vlasti
Izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar se slaže da su objektivne šanse da desnica (Zavetnici, koalicija NADA i lista koju predvode Dveri) bude deo buduće srpske vlasti minimalne, pošto će nova vlada naročito morati da vodi računo o spoljnopolitičkim prioritetima. Stoga je, prema njegovim rečima, veoma sužen prostor za učešće desnice u budućoj izvršnoj vlasti.
Neke male šanse ima kolacija NADA, pošto ima umerenije stavove nego Dveri ili Zavetnici. U ovom trenutku je nastavak saradnje SNS-a i SPS-a prirodniji izbor kada je reč o novoj vladi – mada postoji mogućnost da ona bude popunjena i predstavnicima koji su izašli na drugim listama i uz, naravno, učešće predstavnika mađarske i bošnjačke manjine – što je tradicija SNS-a, navodi izvršni direktor CESID-a.
Mogućnost da koalicija NADA, eventualno, bude deo izvršne vlasti Klačar objašnjava umerenom i izbalansiranom pozicijom DSS prema procesu EI, odnosno činjenicom da SNS i SPS imaju tesnu, ali sigurnu većinu u Beogradu i da im je stoga potreban partner koji bi omogućio uspostavljanje stabilnije gradske vlasti.
Za političkog analitičara Dragomira Anđelkovića broj poslanika tri naglašenije nacionalne liste – Zavetnici, koalicija NADA i lista koju predvode Dveri, nije dovoljan da u parlamentu nametnu svoju poziciju, ali jeste da korespondiraju sa javnošću oko bitnih pitanja.
Snaga desnice bi u, nepromenjenim političkim okolnostima, mogla da se pokaže u predlaganju konstruktivnih zakona, prihvatljivim zakonskim inicijativama i delovanjem na način koji bi mogao da se dopadne građanima.
Izvršni direktor CESID-a ističe da je desnica napravila dobar izborni rezultat – dobila je podršku oko 18 odsto birača, što je najviše od 2012. godine, što joj daje dobru platformu za konsolidovanje i bolju mogućnost da afirmiše i artikuliše ideje koje zastupa.
Izborni rezultat omogućava "desnici" i da uđe u fazu kako institucionalne stabilnosti tako i finansijske na osnovu Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, ukazuje Bojan Klačar. Postojanje kriza – ekonomske, bezbednosne i finansijske, pogoduje idejama desnice, a to, smatra Klačar, implicira mogućnost da se ona u Srbiji neće urušavati – ona se može stabilizovati, konslidovati i, moguće je, rasti.
Eventualni uspeh "desnice" zavisiće i od spoljnopolitičkih okolnosti na kojima je i napravila dobar rezultat, ali i mogućnosti da bude spremna na kompromise – što je njena velika boljka, zaključio je Klačar u emisiji Magazin na Prvom, Prvog programa Radio Beograda.
O vanrednom stanju u Mađarskoj pročitajte OVDE.
Izvor: Radio Beograd
