Piše: dr Ivan Pajović
Pitanje o tome kakav će stav o ukrajinskom sukobu u uslovima njegove eskalacije zauzeti Kina postalo je jedna od glavnih diplomatskih špekulacija neposredno pre i odmah po obraćanju javnosti Vladimira Putina održanog uveče 21. februara. U međuvremenu, reakcija Pekinga, koji je pre toga davao znake kao da će podržati Moskvu, ostala je ipak u okvirima uobičajene kineske diplomatije, a to je da se ne stavlja ni na čiju stranu.
Nekoliko sati pre kominikea Vladimira Putina poziciju Kine po pitanju ukrajinskog konflikta detaljno je obrazložio u Minhenu na Međunarodnoj konferenciji o bezbednosti šef MIP Kine Vang Ji. Na ovoj konferenciji ruska delegacija nije učestvovala. Suština govora kineskog ministra svodila se na potrebu sprovođenja Minskih sporazuma. Ništa više.
A već u utorak, posle Minhenske konferencije i Putinovog govora, Van Ji je razmotrio nedavne događaje oko Ukrajine u telefonskom razgovoru sa državnim sekretarom SAD Entonijem Blinkenom. Tom prilikom rekao je da je sadašnji razvoj situacije po ukrajinskom pitanju usko povezan sa kašnjenjem efektivne realizacije Minskih sporazuma. Time je jasno stavio do znanja da i dalje smatra da je moguće izvršiti Minske sporazume, čak i uprkos priznanju od strane Moskve nezavisnosti DNR i LNR koje se dogodilo nešto ranije. „Neophodno je poštovati razumne zabrinutosti u oblasti bezbednosti bilo koje zemlje, pravilno braniti osnovne ciljeve i Principe Povelje UN”, dodao je kineski ministar, ne baveći time ko je istinski uzročnik konflikta.
Istog dana, odgovarajući na pitanje zapadnih novnara da li će Peking priznati nezavisnost DNR i LNR, zvanični predstavnik MID Kine Vang Venbin nije rekao ni da, ni ne. Donbas uopšte nije ni pominjao. Pozivao je na suzdržanost obe strane i na rešavanje problema pregovorima, uz izbegavanje dalje eskalacije konflikta.
Sličan i istovremeno ambivalentan stav koji svaka od strana u sukobu može tumačiti na svoj način, objavio je na sastanku Saveta bezbednosti za Ukrajinu stalni predstavnik Kine pri UN. „Sada sve strane treba da budu uzdržane i da ne sprovode akcije koje će podstaći napetost. Pozdravljamo i podržavamo sve napore na pronalaženju diplomatskog rešenja i pozivamo sve zainteresovane strane da nastave dijalog i konsultacije i pronađu razumno rešenje za razmatranje zabrinutosti svih na osnovu jednakosti i uzajamnog poštovanja”, rekao je kineski diplomata.
Značajno je da je Peking ovih dana više puta odbacio pokušaje da povuče paralelu između situacije oko Tajvana i oko Ukrajine. Tako je tokom svog brifinga portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine Vang Venbin podelio na dva nepovezana dela pitanje zapadnog novinara o tome da li je stav Kine o problemu Tajpeja sličan „tvrdnjama Rusije da Ukrajina nije zasebna država”. „Već sam razjasnio naš stav o pitanju Ukrajine. Što se tiče Tajvana, želeo bih još jednom da naglasim: u svetu postoji samo jedna Kina, a Tajvan je neodvojivi deo teritorije NRK", istakao je kineski diplomata.
U tom kontekstu, ukrajinska strana je već skrenula pažnju na poziciju neutralnosti koju zauzima Peking prema stranama u sukobu. „Računamo na podršku Narodne Republike Kine, uključujući i razumevanje izazova u kojima se nalazimo”, izjavila je u utorak na brifingu u Kijevu zamenik šefa Ministarstva spoljnih poslova Ukrajine Emine DŽaparova.
U međuvremenu, dok kineske diplomate pribegavaju maksimalno elegantnim formulacijama rečenica, kineski mediji daju određenije procene kako bi Rusija i Ukrajina trebale da prevaziđu konflikt.
„Veoma je žalosno što je ukrajinsko pitanje otišlo tako daleko. SAD su neprekidno i aktivno pokušavale da obuzdavaju Rusiju, koja je na kraju bila primorana da silom pokuša ostvariti svoje bezbednosne zahteve. Perspektiva sukoba Rusije i Ukrajine ostaje veoma neizvesna”, navodi se u uredničkom komentaru kineskih novina na engleskom jeziku Global Times.
„Da li će biti daljeg pogoršanja situacije uglavnom zavisi od obima američkih sankcija protiv Rusije i od toga da li će Rusija biti isprovocirana na agresivnije mere”, predviđa Global Times. „Čvor mora odvezati onaj ko ga je vezao. Rusija i Ukrajina treba da vode direktan dijalog”, navodi list.
Posle rusko-kineskog samita 4. februara u Pekingu i glasnih izjava o „neviđeno dobrim” bilateralnm odnosima, mnogi u Moskvi su imali pogrešnu ideju da će kineski stav o ključnim međunarodnim problemima strateški okrenuti u korist Rusije” Međutim, uprkos retorici da su odnosi Moskve i Pekinga postali više od pukog saveza, trenutni kineski stav o Donbasu potpuno je isti kao što ga je Peking zauzimao 2008. godine tokom rata u Gruziji.
Peking neće preduzimati korake koji mogu postati dodatna komplikacija u odnosima sa Zapadom koji su već prezasićeni problemima.
Izvor: Pravda
