- Ovo nikako nije dobro za odnose i stvara polarizovanu atmosferu koju ćemo kao odgovorna vlada znati da rešimo - rekao je Plenković u otvorenom delu sednice Vlade, koja je kasnila upravo zbog sastanka sa optuženim pilotima, na kojem im je rekao da "da će Hrvatska znati da iskoristi mehanizme koji su joj na raspolaganju".
Prema njegovim rečima u ovom trenutku Zagreb nije dobio konkretna dokumenta ni zamolnicu za pravnu pomoć:
- Kao što sam već rekao, za nas je celi Domovinski rat, a posebno operacije "Oluja" i "Bljesak", deo oslobodilačkih napora za zaštitu naših teritorija i nikada nije bilo komandi usmerenih protiv civilnih ciljeva.
Poslanik i predsednik SDSS Milorad Pupovac smatra da, uprkos optužnici protiv četiri visoka hrvatska oficira za raketiranje srpskih civila u izbegličkoj koloni avgusta 1995. godine, ima prostora za obnavljanje odnosa i saradnje Hrvatske i Srbije.
- Od 2019. nije bilo nikakve saradnje u pravosudnim ni političkim pitanjima, da se pravosudni predstavnici nađu i dogovore i otvore ovaj problem koji samo može komplikovati odnose dveju vlada. Bez toga teško da može doći do kvalitetnog rešenja. Hrvatska ne bi trebalo da se junači izjavama da će odbaciti takve optužnice, jer je suđenje za ratne zločine obaveza koju je preuzela Zakonom o saradnji s Haškim sudom i pristupnim ugovorom EU, u kojem se u članu 7. obavezuju da će nastaviti sa procesuiranjem ratnih zločina.
Kako je rekao Pupovac, "ovaj zločin poznat je od 1995. vlastima i Hrvatske i Srbije i BiH i Međunarodnom sudu u Hagu, a druga stvar je kako je to palo u drugi plan".
- Nesaradnja Hrvatske je tu imala veoma važnu ulogu i presudan uticaj, a onda su i drugi imali uticaj da se to ne procesuira. Važno je da se zna da je reč o ratnom zločinu u kojem su ubijeni civili u izbegličkoj koloni 30 kilometara od hrvatske granice, unutar teritorije BiH i da se zna odakle su avioni krenuli i na kojem su području delovali. Ovaj slučaj je jedan od nemalobrojnih učešća u ratnim zločinima u kojima Hrvatska nije ispunila svoju obavezu - naveo je Pupovac.
Ova izjava Pupovca izazvala je salvu reakcija, pa je državni sekretar u Ministarstvu pravosuđa Josip Salapić negirao da je Hrvatskoj gledano kroz prste po pitanju ratnih zločina kada je ulazila u EU.
- Ne znam otkud podaci da je BiH od Hrvatske tražila imena pilota. Odgovorno tvrdim da nemamo ništa o tome i da je iko od nas tražio nešto. Niti su to bili hrvatski piloti niti je izvođena neka akcija na teritoriji BiH. Mi smo bili žrtva, a ne agresor. Ako nekog optužujete, logično je da državljanin te zemlje bude ispitan. Ovde niko nije ispitan i ne znamo na koji način je Srbija sprovodila istražne radnje u susednoj BiH. Ne prihvatamo taj srpski zakon o univerzalnoj jurisdikciji.
Tema optužnice dominirala je i juče u hrvatskim medijima. Tako je dnevni list "7Dnevno" objavio tekst sa naslovom "Milanović se sprema za rat sa Srbijom" u kojem navode da će predsednik Hrvatske stati u odbranu pilota kako bi sprečio ulazak Srbije u EU:
- Prema rečima Milanovićevih saradnika, Srbija je podizanjem optužnice povredila međunarodno pravo i hrvatski suverenitet i na toj tezi Milanović je spreman da bazira svoje nove napade, zahtevajući da Hrvatska blokira srpske pregovore sa EU, na čemu godinama insistira dobar deo predstavnika hrvatske desnice.
Više o tom izveštaju dnevnog lista ”7Dnevno” čitajte OVDE.
Moraće da im sude u odsustvu
Optužnica protiv hrvatskih pilota, koja je Tužilaštvu za ratne zločine vraćena na doradu, ponovo je, saznaju "Novosti", u Odeljenju za ratne zločine Višeg suda u Beogradu i čeka na potvrđivanje.
Naime, od Tužilaštva je zahtevano da se razgovara sa optuženima i uzmu njihove izjave. Zatim su tužioci objasnili da je to nemoguće, jer su oni nedostupni Srbiji zbog nesaradnje Hrvatske. Stoga je predloženo da im se sudi u odsustvu.
Dugačka lista ucena - od granice do arhive NDH
Zvanični Zagreb koristi svaku priliku da nerešena bilateralna pitanja sa Beogradom unese u pregovarački proces naše zemlje sa EU.
Iz Hrvatske već godinama prete i ucenjuju Srbiju da neće napredovati na putu ka članstvu, koče nam otvaranje novih poglavlja, a njihova lista zahteva je sve duža.
Tako su Hrvatima sporna pitanja granice na Dunavu i nestalih, traže da ukinemo zakon o regionalnoj jurisdikciji za ratne zločine, da vratimo arhive NDH...
U uslovljavanja se nedavno uključila i Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti, koja traži od vlasti u Zagrebu da od Beograda zahteva da "odustane od velikosrpske propagande" i "mita o Jasenovcu", da Bunjevcima oduzme status manjine i prizna ih za Hrvate...
Izvor: Novosti
