Uprkos tome što nije u interesu Ukrajine da prizna nezavisnost tzv. Kosova, zvanični Kijev bi mogao da promeni stav pod pritiskom SAD. Takvu mogućnost za „Politiku” najavljuje Srđan Graovac, iz Centra za društvenu stabilnost, dodajući da je ukoliko bi sa Zapada stigli takvi zahtevi, pitanje da li bi iz Ukrajine imali snage da im se odupru. Dilema da li bi stav Ukrajine mogao da se promeni došla je u prvi plan nakon nedavnog udarca ispod pojasa srpskim interesima i međunarodnom pravu gradonačelnika Kijeva Vitalija Klička koji je za švajcarski list „Kanton 27” zahvalio Albancima i tzv. Kosovu na, kako je rekao, vojnoj podršci i solidarnosti sa ukrajinskim narodom, istakavši da „se Ukrajinci bore protiv ruskog okupatora kao Albanci nekada protiv srpskog okupatora”.

Na izjavu bivšeg boksera i aktuelnog gradonačelnika Kijeva reagovao je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, koji je poručio da bi da „Vitalij Kličko bilo šta zna o istoriji, znao da su Kosovo i Metohija deo Srbije i da nije moguće okupirati sopstvenu zemlju”. Vulin je rekao da onaj ko poredi Donbas i KiM, mora da bude spreman da u poređenju ide do kraja i da ako Kličko tvrdi da su Albanci bili okupirani i da su se oružanom pobedom oslobodili Srbije i „srpskog okupatora”, onda su, rekao je ministar, i Rusi u Donbasu takođe „okupirani i imaju pravo da se oslobode ukrajinskog okupatora”. Ono što Kličko priznaje Albancima u Srbiji, kako smatra Vulin, moraće da prizna i Rusima u Ukrajini.

Govoreći o mogućnosti da Kijev promeni stav o KiM, Srđan Graovac za „Politiku” objašnjava da treba uzeti u obzir okolnosti u kojima se nalazimo, a u kojima je razum pao u drugi plan i dominira haos. „Ništa ne bi bilo iznenađujuće u ovakvoj situaciji, ali mi se čini da je malo verovatno, jer nije u interesu Ukrajine da ide tim putem”, ocenjuje Graovac. On objašnjava da bi takav potez sa ukrajinske tačke gledišta i pozicije bio sulud, jer bi time uskratili mogućnost da se pozivaju na poštovanje međunarodnog prava. Ukazuje, međutim, da mogućnost da zvanični Kijev promeni stav prema južnoj srpskoj pokrajini ne treba isključiti zbog toga što pozicija Ukrajine potpuno zavisi od SAD, ali i zbog činjenice da Srbija nije uvela sankcije Rusiji. Prema mišljenju Graovca, teško je reći šta se nalazi u pozadini izjave gradonačelnika Kijeva.

Da se u pojedinim izjavama ukrajinskih predstavnika primećuje neka vrsta ljutnje na Srbiju zbog toga što se drži svojih principa i ne uvodi sankcije Ruskoj Federaciji, ukazuje za naš listi i direktor Beogradskog foruma za svet ravnopravnih Živadin Jovanović. Podseća da u Evropi i svetu vlada atmosfera koju karakteriše antiruska histerija, a kao povod koriste se dešavanja u Ukrajini. „Mi se nadamo da će biti moguće mirno i celovito rešenje tog problema. Rešenje koje će predstavljati odgovor na sve uzroke tekućih dešavanja u Ukrajini i koje će vratiti u prvi plan principe mira, bezbednosti i saradnje u Evropi. Sadašnja situacija ne treba da bude pokriće za bilo kakve prenagljene odluke, ocene i zaključke”, ističe Jovanović.

Podvlači da zvanični Beograd ceni stav svake druge zemlje koja je na istoj liniji i u tom smislu ceni i stav zvaničnog Kijeva o podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije. „Stav Srbije je jasan povodom pitanja KiM. To pitanje može da se reši na održivi način, samo uz poštovanje osnovnih principa međunarodnih odnosa, povelje Ujedinjenih nacija, Rezolucije 1244 SB. Nema održivog, mirnog i stabilnog rešenja koje bi bilo protivno Rezoluciji 1244 i principu međunarodnih odnosa”, ukazuje direktor Beogradskog foruma za svet ravnopravnih.

Podsetimo, ambasador Ukrajine u Tirani Volodimir Škurov početkom februara ove godine izjavio je da Ukrajina još nije donela odluku o priznavanju Kosova i da to pitanje nije na dnevnom redu, kao i da će pitanje Kosova biti razmotreno u nekom drugom trenutku. „Moramo da se konsultujemo sa stručnjacima kako bi onda onima koji donose odluke bilo lakše”, izjavio je ambasador, a preneo Tanjug. Dodao je i da je zvanični Kijev svestan podrške koju su prema Ukrajini pokazali prištinski predstavnici. „Osim toga, obraćaju nam se građani Kosova sa predlozima i pitanjima kako da dođu do Ukrajine i da učestvuju u odbrani Ukrajine. Sve ove predloge i pozive prenosimo našem ministarstvu”, izjavio je Škurov.

 A ukrajinska poslanica Irina Friz, tri nedelje nakon izjave ambasadora u Tirani, na zvaničnom fejsbuk profilu napisala je da Ukrajina treba da prizna nezavisnost Kosova. „Danas je Srbija jedina koja nije podržala sankcije Rusiji. Ali, jedan narod, koji je postao žrtva srpskog genocida tokom devedesetih godina, Kosovari, podržava danas Ukrajinu”, poručila je ona. Predstavnici tzv. Kosova od početka ukrajinske krize svojski su se trudili da što jasnije stave do znanja da su „na pravoj strani”, a u međuvremenu su se pokazali i na delu, pa su iz Amerike stigle pohvale zbog odluke Prištine da proširi sankcije Rusiji i pruži podršku Ukrajini. Pojedini albanski portali zbunjivali su čitaoce, tako što su u prethodnom periodu objavljivali udarnu vest o priznanju Kosova od Ukrajine, koju bi zatim uredništvo demantovalo uz objašnjenje da je to bila „lažna vest”.

Živadin Jovanović ističe da su u diplomatiji poznate razne metode i razni načini komuniciranja, ali podvlači da ne treba žuriti u predviđanju lošeg razvoja povodom tog pitanja. „Interes svih u Evropi je da se drže principa međunarodnog prava ili da jednako poštuju sve odluke Saveta bezbednosti UN, uključujući Rezoluciju 1244. Nisam pristalica ’gatanja’ da li se može promeniti principijelni stav Ukrajine o KiM. Mislim da bi to bilo štetno, ne samo za Srbiju, nego i za Ukrajinu i za Evropu u celini. Uveren sam da će rasti broj zemalja koje će se vraćati poštovanju Rezolucije 1244 i koje će podržavati suverenitet i teritorijalni integritet Srbije”, ističe Jovanović i kaže da bi uvođenje sankcija Rusiji bilo suprotno vitalnim interesima Srbije i to ne samo u pogledu ekonomije i energetike već i u pogledu bezbednosti, integriteta i suvereniteta naše zemlje.

Ambasada Ukrajine: Naš stav je dobro poznat

Povodom izjave gradonačelnika Kijeva Vitalija Klička za „ Kanton 27” , ambasada Ukrajine u Srbiji saopštila je juče da on ima pravo na slobodno izražavanje svojih stavova, ali da, kao lider opozicione stranke nema ovlašćenja da iznosi stav Ukrajine koji se tiče spoljne politike, preneo je Tanjug. Ambasada je u saopštenju navela da ne može da potvrdi ili demantuje činjenicu razgovora ili njegov sadržaj i ističe da je dobro poznat principijelni stav Ukrajine o njenom odnosu prema teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije. Reagovanja na izjavu Klička ocenili su kao antiukrajinsku kampanju pojedinih političara i medija, koji, kako se tvrdi, „poslednjih godina jednim od glavnih prioriteta svog rada smatraju podršku ruskoj agresiji na Ukrajinu”.

O Kisindžerovom predlogu za Ukrajinu pročitajte OVDE.

Izvor: Politika