Tim povodom na konferenciji za novinare predstavili su se glavni akteri koji su učestvovali u pripremi filma, ali i glumci koji će oživeti priču iz 1958. godine kada se 15. oktobra dogodio nuklearni akcident u Institutu Vinča nakon čega je grupa srpskih naučnika koja je konstruisala reaktor bila ozračena smrtonosnom količinom radijacije.
Podršku ovoj filmskoj priči dao je i ambasador Republike Francuske u Beogradu, Pjer Kušner.
Inspirisan istinitim događajem profesor Medicinskog fakulteta i direktor Pejsmejker centra u Kliničkom centru Srbije, dr Goran Milašinović u romanu „Slučaj Vinča“ ispričao je priču o petoro naučnika koji su preživeli transplantaciju koštane srži i jednom koji nije. Dobrovoljni davaoci koštane srži za Vinčance bili su građani Pariza. Rizikovali su živote zarad nepoznatih stranaca. Ostalo je proizvod mašte pisca.
Milašinović je istakao da je u romanu akcenat više na karakterima i humanom potezu Francuza, dok je za potrebe filma i filmičnosti ipak potrebno više napetosti, te se radnja usmerava na pravljenje nuklearne bombe: „Zanimljiviji su mi bili paradoksi vezani za ovaj događaj. Prvi je taj da, iako se radi o prvoj transplantaciji nekog organa na svetu, mi o tome ništa nismo znali. Nakon 30 godina, kada je jedan lekar dobio Nobelovu nagradu za transplantaciju, on je u svom govoru rekao da je Žorž Mate napravio prvi pokušaj transplantacije na pacijentima iz Jugoslavije, ali da je bio neuspešan sa stanovišta nauke. Drugi paradoks je bio taj da smo mi čuvali taj događaj kao neku vrstu zavetne tajne. Verovatno u Jugoslaviji u to vreme nisu želeli da se pokaže da se nešto loše dogodilo u tada najprestižnijem Institutu.“
Dragan Bjelogrlić se za temu zainteresovao kada je pre sedam godina pročitao knjigu „Slučaj Vinča“. „Najzanimljivije mi je bilo kako je tako veliki događaj prošao mimo radara. Sam akcident bio je dosta kontroverzan. Dogodio se pod brojnim dosad nerazjašnjenim okolnostima – alarm se nije uključio, nisu postojali zapisnici. Ono što je bilo moje najveće iznenađenje i što nisam znao, to je bila priča oko doktora Matea koji radi prvu transplantaciju koštane srži i ono što je najveći ’hajlajt’ te priče, jeste to da je petoro francuskih državljana rizikovalo sopstvene živote da bi spasili potpuno nepoznate ljude koji su došli iz drugog dela sveta. Shvatio sam da u, stvari, imamo pred sobom jednu ozbiljnu psihološku dramu sa blagim elementima trilera“, objasnio je reditelj Dragan Bjelogrlić koji će u filmu i glumiti Aleksandra Rankovića.
Proslavljeni francuski glumci Aleksis Manenti, Žeremi Laert i Olivije Bartelemi igraju neke od glavnih uloga u ovoj francusko-srpskoj koprodukciji, dok će domaću filmsku postavu predvoditi Radivoje Bukvić, Predrag Miki Manojlović, Jovan Jovanović i Alisa Radaković.
Scenario zajedno potpisuju Vuk Ršumović i Dragan Bjelogrlić, dok je Goran Milašinović bio saradnik na scenariju. Planirano je da snimanje traje godinu dana na autentičnim lokacijama u Srbiji, Sloveniji i Francuskoj, a premijera filma bi trebalo da bude u oktobru 2023. godine.
Izvor: Pravda
