„Roman ’Osvetnice’ je mešavina krimića, feminističke utopije, bestijarija, sa jakim umecima jugonostalgije… uz putopis. Ima i nekoliko pesama. Morala sam da upotrebim mnogo žanrova da bih se suočila sa osnovnom temom, osvetom za silovanje u prošlom ratu“, ovako nam je nagrađivana književnica Svetlana Slapšak predstavila novi roman, čija se radnja odvija u Parizu, Beču, Pragu, NJujorku i Vermontu, dok glavni junaci pokušavaju da razreše slučaj misterioznog ubistva i otkriju organizaciju koja stoji iza njega.
„Napravljeno je dosta dokumentarnih obrada, koje su izvesno vredne, ali skoro ništa o osveti – a ni pravih slučajeva osvete nije bilo. Silovane žene bile su u literaturi, u svom životu i u društvima u kojima su živele, za jednokratnu upotrebu. Zato mi se činilo da treba taknuti u tu temu, inače prepuštenu patrijarhalnim gospodarima, koristoljubivim autorima i autorkama, i misliti kako im se moglo pomoći, šta im je bilo najpotrebnije: ljubav i briga drugih žena, ljubav, u svakom obliku. Ništa od boljeg života nisu dobile, osveta je morala tinjati negde u tim zabranjenim i potisnutim životima. Da bi se mogla čitati, knjiga je morala zazivati i smeh, i suze, svašta neočekivano, i razne ženske priče. Sudovi žena postoje, neki su i imali uspeha, ovo vreme jeste vreme velike revizije odnosa soja (moj termin za rod). Daleki uzor, doduše obrnuti, jeste roman baronice Eme Orči ’Crveni bedrinac’, u kojem muž sa svojim prijateljima krišom izvodi herojske podvige tako da ga žena, nekadašnja glumica, dugo ne prepozna. Moj bedrinac je plavi, ženski cvet, tajno žensko udruženje koje izvodi podvige… I to je odnos junakinje sa junakom, detektivom: njemu je potrebno nešto vremena da je prepozna“, rekla nam je autorka, dodajući da je ova knjiga drugačija u odnosu na njeno prethodno stvaralaštvo.
„To je bilo moje čisto uživanje u fikciji, za razliku od moja prethodna dva romana: jedan je bio posvećen sećanju na ratno doba u Beogradu, imao je izvesne dokumentarne elemente i senke realnih likova (’Ravnoteža’), drugi je suprotstavljao realnost kulture i ljubavno sporazumevanje u nezahvalno doba i među teško spojivim ljubavnicima (’Škola za delikatne ljubavnike’). ’Osvetnice’ su bliže ’Leonu i Leonini’, mom prvom romanu, u kojem sam se igrala i pomalo rugala ljubavno-avanturističkom romanu. Oblik menipske satire, mešavine stihova i proze, priče u priči, esejistički delovi, brza akcija, mnogo ironije, to izvesno vuče na Apuleja i na Petronija… Svakako sam se jako zabavljala dok sam pisala, a onda je došla epidemija, i pisanje je uistinu postalo spasonosno. Postoji ipak neka spajajuća linija: žene i sve što je ’drugo’ protiv rata, nasilja, patrijarhata, traženje pravičnosti, bliskosti – kada oni koji su za to zaduženi otkažu.“
Iznenadni poziv usred noći probudio je Seladona Senkovskog, višeg inspektora pariske policije. Nakon učtivog odgovora i nekoliko psovki, Sel se brzo uputio ka trgu Konkord. Deo oko spomenika koji predstavlja grad Ruan bio je ograđen policijskom trakom, a hitna pomoć i pogrebna kola već su bile na licu mesta. Uz postolje spomenika ležalo je krupno telo čoveka srednjih godina, kome je iz džepa na sakou virilo nešto što je na prvi pogled ličilo na cvet. Kad mu se Sel približio, od tog prizora mu je pozlilo…
Roman „Osvetnice“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari i na sajtu.
Izvor: Pravda
