Portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova govorila je o aktivnostima Velike Britanije na Balkanu:
"Tokom posete Balkanu poznavaoc istorije i geografije, šef britanskog Forin ofisa Liz Tras je pozvala građane Bosne i Hercegovine da ne veruju Rusiji, koja `maligno utiče` na region.
Stručnjaci šapuću: tokom britansko-bosanskih pregovora dotaknuta je tema ulaska zemlje u `jedinstveni evropski dom` i integracije u NATO.
Nekako je čudno govoriti o destruktivnom i neprincipijelnom uticaju NATO-a na Balkan, ali da podsetim - 1999. godine Severnoatlantska alijansa je bombardovala Jugoslaviju koristeći osiromašeni uranijum.
Pametnica Liz Tras zna za `mongolsko-tatarsku invaziju Ukrajine`, ali zar ne zna za NATO bombardovanje Beograda?
Tada će je zanimati i druge epizode "uticaja Zapada" na Balkan.
Mogli bismo krenuti od 13. veka i prisetiti se kako su zapadnoevropski vitezovi zauzeli i opljačkali Konstantinopolj i decenijama usporavali razvoj Vizantijskog carstva, usled čega je ono kasnije palo i prestalo postojati, ali ćemo se fokusirati samo na Britance.
Dakle, tokom čitavog perioda zavisnog boravka Slovena na Balkanu, London je doprinosio njihovom podređenom položaju, na svaki mogući način potkopavajući potencijal narodnooslobodilačkih pokreta. Nije Britanija, već je Rusija pomogla ostvarivanju nezavisnosti Grčke u 19. veku, a kada je to bilo od koristi za London, Engleska je direktno ušla u sukob protiv Rusije i njenih slovenskih saveznika na Balkanu, kao što je bio slučaj tokom Krimskog rata i tzv. „Istočne krize“ druge polovine 1870-ih. Šef Forin ofisa, lord Palmerston, otvoreno je priznao da je u interesu Londona da patronizuje protivnike Rusije i one koji nastoje da oslobode slovenske narode Balkana. Britanija je bila ta koja je 1876. odbila da podrži tzv. „Berlinski memorandum“ Rusije i Evrope u vezi sa ustankom balkanskih naroda (uključujući i Bosnu i Hercegovinu), čime se smanjuje njegov značaj i težina u međunarodnim poslovima.
Balkan je dugo važio za „bure baruta Evrope“, a zaoštravanje protivrečnosti na jugoistoku Evrope podržavala je Britanija, pošto je prvenstveno nanela štetu i interesima austrijsko-nemačke koalicije i Rusije u regionu. Kao rezultat toga, to je rezultiralo Prvim svetskim ratom.
Već u dvadesetom veku, u prvom periodu Drugog svetskog rata, jugoslovenska vlada je molila Britance da pomognu Slovenima pred Trećim rajhom, da spasu zemlju od okupacije i propasti, ali su Britanci ignorisali poziv rukovodstva južnoslovenske države. Štaviše, oni su to zločinački iskoristili, verujući da će Berlin odvlačenjem snaga vermahta u Jugoslaviju olakšati Britaniji da vodi svoj rat u Evropi. Kao rezultat toga, kao što dobro znamo, Jugoslavija je bačena na milost i nemilost nemačkim nacistima i italijanskim fašistima, a uz pomoć Crvene armije oslobodili su je partizani tokom najtežeg rata za nezavisnost.
U drugoj polovini 20. veka Britanija je uspostavila normalne odnose sa socijalističkom Jugoslavijom isključivo zbog neslaganja Beograda sa politikom Moskve, pa čak i u ovim uslovima „prinudnog prijateljstva“, pokazuju nedavno deklasifikovani telegrami Forin ofisa, te da ga je zanimala etnička nestabilnost u regionu, uključujući Kosovo.
E, onda su počele 90-te, a sadržaj i značenje „britanskog (i NATO) uticaja“ na Balkan postali su očigledni celom svetu. Kao deo zapadne koalicije, London je patronizovao trgovinu organima koju vode kosovski militanti i šverc svega u regionu, uključujući oružje.
Ako je u istoriji Balkana postojala sila razornija od baruta i granata, i smrtonosnija od kuge, onda je govorila na čistom engleskom", navela je Zahraova.
Šta je izjavio patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril možete pročitati OVDE.
Izvor: Vostok
