Piše: Slobodan Antonić
Naše slučajnosrpske elite, medijske i kulturne, nikada nisu bile toliko otuđene od naroda kao danas. Jer, dok je narod listom protiv sankcija Rusiji, elite su ušle u fazu najprizemnijeg propagandnog laganja i antiruskog huškanja.
Kada je Đorđe Vukadinović objavio istraživanje po kom je preko 80% građana Srbije protiv sankcija Rusiji, protiv ulaska u NATO i kontra davanja Kosova za ulazak u EU (ovde), naša građanistička kasta škrgutala je zubima i gunđala da su rezultati preterani.
Međutim, i njihova sopstvena istraživanja daju slične nalaze. Po sondaži Beširijevog Instituta za evropske poslove, 76% ispitanika bilo je protiv sankcija Rusiji, a 76% njih je tvrdilo da nam je Rusija prijatelj (ovde).
Po Demostatovom istraživanju, 71% građana Srbije bilo je protiv sankcija Rusiji – 21% je mislilo da „Srbija treba jasno i glasno da stane na stranu Rusije“, a 50% da „Srbija treba da bude neutralna i po cenu sankcija, nestašica i svega onoga što podseća na 90-te godine“ (ovde).
Po Crtinom istraživanju, za rat u Ukrajini krivi su Zapad i Ukrajina – to misli 72% uzorka (Rusija 11%), da je Rusija morala da interveniše zbog širenja NATO na istok smatra 72% ispitanika, a protiv sankcija Rusiji je čitavih 83% - čak 32% je protiv sankcija makar po cenu potpunog odustajanja od EU (ovde).
S druge pak strane, bezobzirna propaganda rusomržnje od strane naše elite, uz vređanje Srba da su hulje i kukavice, doživljava zaglušujući krešendo.
Aldžazirin kolumnista Tomislav Marković otkriva postojanje nekakvog navodnog „Putinovog plana za genocid nad Ukrajincima“. On tvrdi da se „na ruskim televizijama često može čuti da Ukrajinu treba zbrisati jednom zauvek“, da je „svaki Ukrajinac koji odbija da prizna da je Rus, za kremaljsku propagandu nacista“, te da je „logika zvanične kremaljske propagande – samo mrtav Ukrajinac je dobar Ukrajinac“ (ovde).
Marković drsko tvrdi da Rusi bukvalno žele da istrebe Ukrajince, da ih sve pobiju, i da zato „ruska vojska ubija ukrajinsku decu bombama i granatama, dok nastoji da zbriše Ukrajince s ovog sveta“. Iza tog leži nekakav fantastičan „plan i program genocida“, pa se „masovno ubijanje civila, rušenje crkava, zatiranje čitavih gradova, razaranja nadrealnih razmera – uklapaju u plan totalnog uništenja“. Naravno, „ruska vojska u Ukrajini ubija i Jevreje koji su preživeli holokaust i ruši spomenike posvećene holokaustu“ (isto).
Ovo su toliko očigledne propagandne izmišljotine da se čovek mora zapitati kako Markovića posle ovoga nije sramota da pogleda ljudima u oči? Čak i mediji u SAD priznaju da „nema dokaza da Rusija namerno gađa civile“ – „zapravo, Rusi bi mogli poubijati na hiljade civila samo kad bi to hteli” (ovde).
„Izvori iz Pentagona potvrđuju da Rusija, prilikom opkoljavanja gradova, otvara humanitarne koridore za civile, ostavlja civilnu infrastrukturu netaknutu (vodu, struju, telefoniju i internet), pokušavajući da izbegne što više civilnih žrtava“ (isto).
Ali, gopsodin je valjda navikao da Srbe stalno optužuje za genocid, pa sad kad valja nešto napisati o ratu u Ukrajini ne ume da smisli ništa drugo do „help NATO, genocid!“
Sličan obrazac držanja proverenog kalupa ima i Kišjuhas. On je već navikao Srbe da predstavlja kao moralne idiote i kukavički ološ (v. ovde), pa i u svojim najnovijim rukotvorinama to reciklira do klonuća.
U jednom tekstu kaže da saosećanje sa stradalima imaju „i neandertalci i šimpanze“, da su „ljudi čak i u kamenom dobu saosećali“, da danas „svet upadljivo saoseća s Ukrajincima“. Ali, pogađate, samo „građani Srbije su neosetljivi na stradanje i patnju građana Ukrajine“. Da bi objasnio ovaj čudovišni izuzetak, Kišjuhas nudi dve moguće hipoteze: 1. srpska „država i njena ideologija nacionalizma ugušili su našu urođenu empatiju“, 2. „i mi smo sami ovakva zverstva i nepočinstva činili, ili za njih navijali, samo po Hrvatskoj i Bosni“. Članak se završava retoričkim pitanjem, izuzetno uvredljivim: „Da li je nama, ljudima u Srbiji, žao ljudskih žrtava? I zašto nije?“ (ovde).
I dok nas je u ovom članku Kišjuhas proglasio jedinstvenim svetskim ološem, u drugom nas predstavlja kao narod kukavica. „Beograd je kukavičko, zapušteno i jeftino parče ruskog sveta“, kaže on. „Da Putin okupira Srbiju, samozvane patriote bi pišnule u gaće od zadovoljstva“, jer „u ruskoj invaziji pronalaze svoju davno zaboravljenu erekciju“. „Doslovno ceo slobodni svet se udružio u unisonoj i nedvosmislenoj osudi ruske invazije“, piše naš seksološki sociolog, a „šta mi čekamo?“ – „zašto se konačno ne svrstamo uz Ukrajinu, pa i NATO?“ (ovde).
Umesto toga, vajka se Kišjuhas, „mi, jedini u Evropi, podmuklo i ratno-profiterski ne ukidamo avio-saobraćaj s Moskvom“, a „u TV programu Reč na reč, čak pet ruskokolonaša podržavaju Rusiju protiv usamljenog i mučenog Lutovca“ (ti „ruskokolonaši“ bili su iz DJB, DSS, Zavetnika, SPS i SNS).
O, kakva patnja naših građančića – na TV se ponekad čuju i mišljenja koja im se ne dopadaju!
Ali, da li ste obratili pažnju kako naš, navodno zakleti, levičar upotrebljava izraz „slobodni svet“? Upravo u istom značenju kao i jastreb američkih konzervativaca, DŽon Mekejn, koji je na Majdanu u decembru 2014. uzviknuo: „Ukrajinski narode, kucnuo je čas, slobodni svet je s vama!“ (ovde).
Taj „slobodni svet“ zapravo je imperijalni centar svetskog sistema ekstrakcije rada, kapitala i sirovina s većeg dela planete – prava mera uzora našem levičaru! A to koliko je posredi „ceo svet“ pokazuje podatak da „od 233 suverene zemlje ili regiona, 185 nije uvelo sankcije Rusiji“ (ovde), odnosno da „šest puta više ljudi živi u zemljama koje nisu uvele sankcije, nego u onima koje su to učinile“ (ovde).
Tu je i neminovna Biljana Srbljanović, ta „nemilosrdna ideološka borkinja, inventivna u svojoj `Pradom` i `Ermeom` ušuškanoj dosadi“ (Ćirjaković). Ali, ovoga puta nije bila preterano inventivna. Napisala je da „Rusija vrši stravičan zločin pred našim očima, nalik na onaj koji su srpske snage vršile u Bosni i na Kosovu“ (ovde). I ona, dakle, vrti istu ploču, iste slike, iste „genocidološke“ stereotipe – kao kad je, u sred NATO bombarodvanja Srbije (1999), zavapila u Gardijanu „da nam treba srpska denacifikacija (Serbian denazification) – inače smo osuđeni na propast zauvek“! (ovde).
O jadna ona, kako je uopšte živa a da NATO nije još izvršio „srpsku denacifikaciju“?
Mnogo mi se svideo i članak našeg NVO korifeja, Dragana Popovića, u kom kaže da „u Ukrajini postoje neki ljudi koji su nacisti kao i u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu“, da „Putinov režim već godinama pomaže gotovo svaki fašistički pokret na planeti“, te da „borbom protiv Putinove agresije Ukrajina danas brani antifašizam“ (ovde).
Zemlja u kojoj vojni lekar javno priča o kastraciji ratnih zarobljenika (ovde), u kojoj TV voditelj poziva na „kasapljenje“ ruske dece – citirajući Ajhmana (ovde), zemlja u kojoj rulja vezuje Rome za stubove, uz masovno zlostavljanje civila, čak dece (v. ovde), zemlja u kojoj elitna vojna jedinica ima utetovirane nacističke znake, a zvanični pozdrav je fašistička javka iz 2. sv. rata (ovde, 27, 130, 197, 219) – to vam je, po Popoviću, zemlja u kojoj „postoje nacisti kao u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu“, a koja „danas brani antifašizam“!? Ma, bravo!
Mrzi me da detaljnije pišem i o Gruhonjiću. za koga je Putin „21-vekovni Adolf Hitler“ (ovde), a Srbija ruska „peta kolona u Evropi” (ovde); o Nikoli Samardžiću, koji kaže da je „Putin lažov“ koji „zatvara ili ubija sve koji izgovaraju istinu“ (ovde); o Vesni Pešić, koja tvrdi da u Rusiji vlada „neonacistički režim predsednika Putina“ (ovde); o Dejanu Iliću, koji piše da „ruska vojska redom ubija žitelje Ukrajine pod izgovorom da su nacisti“, a Lavrov je pravo „čudovište“ (ovde)…
To su takve samoočigledne koještarije da se često pitam – šta smo Bogu zgrešili da imamo ovakvu elitu? Već sam pisao o svojevrsnoj kulturi lupetanja koja dominira u našoj građaneriji (ovde), ali ovo već prelazi granice snošljivosti. Kako mogu da vrte sve te prljave rečenice, koje su s one strane ljudskosti i istine, a da se bar malo ne zastide…
Nekada su deca zbog prljavog govora kažnjavana tako što su im se usta trljala sapunom. Bojim se da celoj Srbiji nema toliko sapuna da operu našu tužnu, intelektualno ugaslu elitu…
Tekst je pisan za portal Pravda i njegovo prenošenje je zabranjeno bez saglasnosti redakcije.
Ostale tekstove Slobodana Antonića čitajte OVDE.
Izvor: Pravda
