Ovako sagovornici "Novosti" tumače inicijativu nemačkog kancelara Olafa Šolca, koji je u Berlinu za danas organizovao odvojene sastanke sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom privremenih institucija u Prištini Aljbinom Kurtijem. Šolc je pozivnicu uputio i specijalnom izaslaniku EU za dijalog Miroslavu Lajčaku da bi, kako se sepkuliše u diplomatskim krugovima, u jednom trenutku za isti sto doveo Vučića i Kurtija.
Nova nemačka vlada je već pripremila teren za aktivniju ulogu u regionu, pa je tako imenovala specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan Manuela Saracina, dok je visoki predstavnik u BiH takođe njihov kadar, Kristijan Šmit. I šefica diplomatije Analena Berbok nedavno je bila na višednevnoj "turneji" po zemljama Balkana, gde je poslala ključnu poruku da Berlin i EU neće prepustiti region uticaju Moskve.
Svi ovi potezi Berlina "na liniji" su i sa diplomatskom ofanzivom Vašingtona, odakle je poslednjih dana u posetu Beogradu dolazilo više visokih zvaničnika, koji su, takođe, u fokus susreta sa srpskim državnim vrhom stavljali ukrajinsku krizu, odnosno sankcije Rusiji, i problem Kosova i Metohije.
Ognjen Karanović, iz Centra za društvenu stabilnost, kaže, za "Novosti" da je Šolc očigledno dobio saglasnost SAD da se krene u ubrzanje evropskih integracija Srbije, a u kontekstu ukrajinske krize:
- Podsetiću na nedavnu, iznenađujuću izjavu Šolca, da bi Srbiju trebalo što pre primiti u članstvo EU, a današnji sastanci u Berlinu očigledno pokazuju da se i "na terenu" dešava nešto po tom pitanju. Političkom Zapadu je stalo da se sve zemlje na evropskom kontinentu čvršće povežu sa Briselom. Srbija je na putu ka EU, to nam je strateški cilj i verujem da će u Berlinu oko toga biti poslati pozitivni signali. Naravno, očekujem i da će naša strana poslati dobro poznate poruke u vezi sa našim strateškim i nacionalnim interesima, pre svega kada je reč o KiM i RS. Srbija je jedina država koja nije uvela nijednu restriktivnu meru Rusiji i ne očekujem da oko toga bude bilo kakvih promena.
Diplomata Zoran Milivojević smatra da će Šolc pokušati da odblokira dijalog Beograda i Prištine i da se Nemačka aktivno uključi u rešavanje kosovskog pitanja. Za to je, međutim, potrebno izvršiti pritisak na Kurtija, na kojeg najveći uticaj imaju SAD.
- Nemačka na taj način daje do znanja da kosovsko pitanje smatra temom od značaja za Evropu i da stoji na strani da je EU kao posrednik praktično nadležna za rešavanje ovog pitanja. Ne očekujem mnogo od sastanka ukoliko se ne promeni nešto u nastupu prištinske strane.
Imam tremu, neće biti lako
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u utorak da ima tremu pred današnji sastanak sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, kao i da ne očekuje lak razgovor.
- To znači da ću, ako ništa drugo, na veoma odgovoran način nastupati. Svakako ne očekujem lak razgovor.
Od jula
Ukoliko danas u Berlinu bude organizovan trojni sastanak Vučić-Kurti-Lajčak, to će biti prvi susret na visokom političkom nivou Beograda i Prištine od jula prošle godine. Tada, uprkos dobroj volji srpske strane, zbog Kurtijevih opstrukcija nije došlo ni do kakvog pomaka u dijalogu.
Protiv otvaranja novih frontova
Cilj nemačkog kancelar Olafa Šolca je da doprinese rešavanju kosovskog, ključnog nerešenog pitanja na Zapadnom Balkanu, kako bi se sprečilo da se, u vreme rata u Ukrajini, otvore dodatni frontovi u Evropi, smatra bivši izaslanik EU za Kosovo Volfgang Petrič. On kaže da ima utisak da Nemačka sada želi da bude aktivnija na Zapadnom Balkanu, a Srbija je u tom regionu ključna država, a Kosovo ključno nerešeno pitanje.
- To što je kancelar Šolc preuzeo inicijativu da se posveti nerešenim pitanjima na Balkanu ima za cilj da se reše problemi u vezi kojih bi Moskva mogla biti zainteresovana.
Zoran Lutovac: ”Naše sankcije kao simbolika”
I pored neprestanih pritisaka da se Srbija priključi sankcijama Rusiji, u našoj zemlji sve je snažniji front koji misli da takav potez ne bi doneo ništa dobro našoj zemlji. NJemu se priključuju i pojedini opozicioni lideri, pa je tako u utorak predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac rekao da bi restriktivne mere koje bi Srbija uvela Rusiji imale jedino simbolički značaj.
- Niti će to naročito naškoditi Rusiji, niti će pomoći Evropskoj uniji. EU od Srbije traži da se izjasni da li joj je EU prioritet. Za DS nema dileme: EU je spoljnopolitički prioritet - naveo je Lutovac na "Tviteru".
Izvor: Novosti
