„Zapad sprema odgovor ako Rusija uloži veto na misiju Eufora (u BiH) ’Altea’”, izjavio je Entoni Blinken, američki državni sekretar, progovorivši javno o temi o kojoj se spekuliše izvesno vreme, posebno od zaoštravanja odnosa između zapadnih zemalja i Rusije zbog dešavanja u Ukrajini.
Za razliku od saglasnosti za imenovanje Kristijana Šmita kao visokog predstavnika u BiH, Rusija je prošlog novembra pristala na produženje misije Eufora na godinu dana, ali je neizvesno da li će se ta zemlja u Savetu bezbednosti UN u novembru ove godine saglasiti s produžetkom misije Eufora. Bez podrške Moskve, evropske trupe ne mogu da obnove mandat. Da li to znači da će BiH ostati bez nadzora stranih trupa ili zapadne zemlje već imaju rezervni plan na osnovu kog bi, kako se spekuliše, u BiH mogle uputiti vojnike NATO-a, radeći to formalno pod formatom Evropske unije?
Profesor sa FPN-a u Banjaluci Miloš Šolaja kaže za „Politiku” da je zasad preuranjeno nagađati da li će se i na koji način produžiti mandat stranih trupa, ali da je evidentno da je potreba za njihovim prisustvom u BiH prevaziđena.
„U zemlji postoje političke nesuglasice i različita mišljenja, kao i u svakoj drugoj državi, ali ne postoje pretnje za bezbednost, bez obzira na nacionalni predznak političkih nesuglasica. Mislim da su toga svesni i u samom Euforu. U ovoj situaciji njihovog naglašenog paradiranja mislim da su više izvor pretnji. NJihovo prisustvo izgleda treba da posluži i doprinese stvaranju utiska o nestabilnosti u zemlji, a smatram da u BiH nije takvo stanje jer na neki svoj način mi, ipak, dolazimo do nekih rešenja”, kaže Šolaja.
Strane trupe u zemlji koja je uspostavljena Dejtonskim sporazumom prisutne su od završetka rata. Eufor je 2004. preuzeo misiju od NATO-a. Donedavno je u BiH bilo stacionirano oko 600 stranih vojnika, a taj broj nedavno je povećan za oko 500, zbog procene evropskih zemalja da je potrebno „pojačati predostrožnost”.
Neki bezbednosni analitičari smatraju da su zapadne zemlje zbog ukrajinske krize stavile do znanja da ne samo da žele da zadrže vojnu misiju u BiH već i da je ojačaju. Deo njih veruje da će Zapad naći način da to i uradi.
Konkretan stav Rusije prema tome zasad nije poznat. Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao je da Eufor može ostati u BiH, ali samo uz odobrenje Saveta bezbednosti UN.
„Pre sam se zalagao za produženje mandata Eufora, ali više neću podržavati snage koje patroliraju gradovima i dolaze oklopnim vozilima pred škole, vrtiće i institucije. Zbog galame iz Sarajeva odjednom se pojavilo dodatnih 500 vojnika koji kruže po BiH, tu su ispred škola, vrtića. Protiv takve smo misije ’Altea’”, rekao je Dodik.
Ukoliko se obistine pretpostavke Entonija Blinkena i Rusija ne pristane da produži mandat Eufora, situaciju može zakomplikovati i to što bi legitimitet nove vojne misije u BiH bio pod znakom pitanja ukoliko se s tim ne saglasi Predsedništvo BiH.
Iz Eufora su istakli da je njihova misija jednoglasno odobrena 2004. rezolucijom UN 1575 u saradnji sa EU. Naveli su da je Eufor pravni naslednik SFOR-a (misija NATO-a).
Kako pišu „Nezavisne”, pozivajući se na nezvanične razgovore, navodno bi u slučaju da Eufor ne dobije saglasnost SB UN, NATO imao pravo da u slučaju potrebe nastavi misiju koju je dobio 1995. u skladu s vojnim aneksima Dejtonskog sporazuma, a tu saglasnost je preneo na Eufor. Bivši vojni predstavnik BiH pri NATO-u Alija Kožljak ranije je izjavio da bi, u slučaju da Eufor ode iz BiH, mandat preuzeo NATO.
Miloš Šolaja podseća da se od početka sukoba u Ukrajini ušlo u političke odnose koji su doveli, između ostalog, i do toga da Zapad počne da traži rešenja koja treba da demonstriraju da je moćan i nadležan za situaciju u BiH, ali i da pojačaju vojno prisustvo u zemlji za koju imaju interes.
„Očigledno je da se svetski poredak menja i da treba tražiti ono što će omogućiti da taj poredak funkcioniše i da se ustanove pravila po kojima ćemo se ponašati i donositi odluke u međunarodnoj politici. I sam Zapad je mnogo investirao u to da se ne držimo svetskog poretka, počevši od odnosa prema SR Jugoslaviji, pa do nepotrebnog širenja NATO-a, čime se nastojalo pokazati da se zanemaruju svi drugi odnosi u vreme kada je dominantan oblik poretka bio američki unilaterizam. Sada se stvari menjaju i čekamo da vidimo da li će uopšte biti međunarodnog poretka ili ćemo doživeti oblik neke globalne anarhije. Očigledno da je svet u traženju”, zaključuje Šolaja.
Kolumnu ruskog ambasadora u BiH pročitajte OVDE.
Izvor: Politika
