ZLO RAĐENJE – GOTOVO SUĐENJE: PRAKTIČNA VERONAUKA ZA MLAĐE I STARIJE 

DVA PLUS DVA JE ČETIRI

Godine 1998, pojavila se knjiga „Zagledanje u sebe“ Dobrivoja Blagojevića Blaža, čačanskog prosvetara i publiciste. U njoj, između ostalog, ima mnogo svedočenja o tome kako se vršio zakon Božji i na onima koji su ga kršili.  ( Primeri su iz čačanskog kraja, koji je Blažo obilazi uzduž i popreko ).  Jer, kazna Božja je kad se Gospod povuče i pusti ljude da žanju ono što su sa đavolom sejali. Blagojević nije navodio imena onih kojima se to desilo, što je sasvim ispravno, nego je izlagao, za nauk svima, šta se desilo, i zbog čega. Vredi čitati, vredi se sećati da je dva plus dva četiri. Ili – zlo rađenje, gotovo suđenje. 

ŠTA BOG NE PRAŠTA    

Pođu dva svedoka da svedoče o putu na silu prosečenom kroz tuđu njivu. Jedan, potplaćen, ustvrdi da je taj put prosečen po dogovoru. U povratku, kaže mu ovaj drugi:“Ti si, komšija, danas krivo svedočio“. A krivokletnik, mirne, iako crne savesti:“Veliki je Bog, oprostiće“. Uskoro se lažnom svedoku žena razboli, i postane trajan invalid u nogu. 

BRATOUBICA U POKUŠAJU

Jedan bogataš nagovarao svog slugu da mu udavi mlađeg brata, da bi on nasledio celo imanje. Nudio slugi da mu da  veliki deo od otetoga. Sluga odbije, a bogatašu se, malo po malo, cela kuća zatre.

KUPIO ZEMLJU OD PIJANOG STRICA 

Kada je jednoj ženi umirala ćerka, setila se da je njen otac nepravedno sticao zemlju. Jednom je, na prevaru, kupio zemlju od pijanog strica za bagatelu. Strina ga molila da poništi ugovor, a on nije hteo. Čak je našao i lažne svedoke, da potvrde njegovo „pravo“. Strina ga je, zbog zla učinjenog njenom domu, stalno klela. Nepravednik je imao četvoro dece, i ostao sam. Video je smrt unuka i praunuka. 

ZLOSTAVLJANJE SIROČETA 

Stric i njegova žena, kada su mu umrli brat i snaja, uzeo sinovca kod sebe, kao da ga odgaji, ali su siroče svi zlostavljali. Brat od strica, s kojim je delio postelju kao dete, svake noći ga je nečim ubadao i budio. Taj brat umre u tridesetoj, a stric se jedva rastavi sa dušom. 

KO JE POBEDIO 

Prilikom deobe, jeda strana na prevaru dobije plodnu zemlju, a drugoj uvali krš. Jedan sa pobedničke strane se brzo nakon toga ubije. 

KLETVA SIROMAŠNOG KUMA

Porodica se, bez dogovora s njim, odrekne siromašnog kuma. On dođe na svadbu nepozvan, i prokune:“Da Bog da se rađali kljakavi i slepi“. Tako i bude. 

U BEČU UBIO, U BEČU SE UBIO

Čovek svog komšiju ubije u Beču, i pomisli – rešeno je. Neće biti posledica, daleko je Beč. Posle četvrt veka dođe u Beč, i na istom mestu gde je ubio bližnjeg digne ruku na sebe. 

MAĆEHOUBICA 

Pastorak ubije maćehu. Kasnije mu unuk pogine u saobraćaju.

KAKO SU DECU UČILI POŠTENJU 

Časni roditelji su učili decu kako da se ponašaju, da ne smeju uzeti ništa tuđe. Dečak nađe tuđi vlačeg ( lanac ) u svojoj njivi, i ponese ga kući. Otac mu naredi da ga hitno vrati tamo gde ga je i našao. I pažljivo je gledao dok dečak vraća nađeno. To je zapovest Božja:“Ne poželi ništa što je tuđe“. 

UBILA DEVERU DETE 

Brat ode u rat, a drugi, bezdetni brat, sa svojom ženom ostane kod kuće. NJegova žena, iz zavisti, uguši deveru dete. Ojađena majka ode iz proklete kuće. Brat se vrati iz rata, i dobije petoricu sinova. Bezdetnik i njegova žena – ubica usvoje jedno muško dete, da ima ko da nasledi imovinu, ali usvojenik se oženi i dobije pet kćeri, koje udajom pređu u druge domove, pa opet nije imao ko da nasledi. Žena koja je ubila jetrvino dete stalno se kajala i ljubila zemlju.

UBICA RODITELJA 

Kad su se braća delila, roditelji ostanu kod jednog od njih. On o njima nije brinuo, pa otac i majka reše da pređu kod drugog sina. Gnevan što hoće da ga napuste, ovaj ih, u gnevu, ubije i prikrije zločin. Kasnije, kad je pošao da zove suseljane na slavu, padne na mestu i umre. Ovo je bilo za vreme Prvog svetskog rata.

SUDBINA SILOVATELJA

Neki seoski zlotvor silovao maloletnicu. Ona i njena majka ubiju vanbračno dete rođeno od silovanja, a zlotvor ode na robiju. Pošto je pre toga imao vezu sa nekom ženom iz sela, ona mu rodi vanbračnog sina. Kasnije se taj mladić zaljubi u zakonitu ćerku silovatelja i oženi se njome, u neznanju. Sa svojom polusestrom nije imao dece. 

KAKO PROLAZI KRIVOKLETNIK

Kada se delila zemlja, krivokletnik se zakune da je sve njegovo, sa busenom na glavi. Dobije sve, ali mu umru sin jedinac i unuka, a unuk se propije.

KRIVA KLETVA, CRNA ŽETVA

Krivokletniku se sin probekrija, a ćerka umre. Druga kći se ne uda, a i unuk postane pijanica.

POUKA SA SEOSKOG GROBLJA 

Jedan otac sa ćerkom plastio pored seoskog groblja. Dobrivoje Blagojević kaže:“Kad su počeli priču o ubistvu  u ovom kraju, otac je kazao:“Pođi u groblje i pročitaj datum kad je dete našeg komšije umrlo, a kad je njegov deda ubio čoveka kocem.“ Datumi se poklapali, a godine, razume se, nisu iste“. Dakle, unuk je umro posle mnogo godina od dana kad je njegov deda ubio komšiju. Ali, datum je bio isti. 

NE PREVARI PRAVDU NEBESKU 

Još jedna priča, seoska:“Imao sam dedu, majčinog oca, koji sa svojim mlađim bratom ode u njivu da uhvate ili ubiju lopova koji im krade kukuruz. U krađi kukuruza zateknu svoju strinu i ubiju je. Dogovore se da na sudu prihvati odgovornost maloleltni brat, a moj deda mu za to obeća polovinu svog dela zemlje. Sudbina je rešila ovaj zločin na drugi način. Moja majka i mlađi brat pođu u grad i oboje se utope u nabujaloj reci.“

DOBIO PARE, A IZGUBIO POTOMSTVO 

Uvek se govorilo:“Bože, ako sam nešto zgrešio, udri po meni, a ne po potomstvu“. Tako je neki čovek ubio tri hajduka na spavanju, i dobio velike pare od državne ucene. Poginu mu sin, pa unuk na bicikli, a praunuk umre u petnaestoj godina od neke stomačne bolesti. 

OVO ZA ONO 

Bogatiji sused počne da sadi na među samohranog, otimajući mu, malo po malo. Podmitio geometra i oteo tom siromahu lepo parče zemlje. Samohrani bolovao i tugovao, a pohlepniku pogine sin u saobraćajnoj nesreći. Bolešljivi siromašak dođe na sahranu sinu bogatoga komšije, a ucveljeni nepravednik zakuka:“Joj, sine! Da li je ovo za ono?“

NE KRADI

Jedan krao šumu: otac mu se razboli, a žena slomi nogu. Sve što je zaradio od prodaje drva dao za lekove.

IZDAJA KUMA

Kum dovede svog kuma hajduka na komišanje, i tamo ga ubiju. Zbog izdaje kuma, deca i unučad mu se rađala paralizovana.

NE PRIZIVAJ GROMOVE 

Pre Drugog svetskog rata, u jednoj seoskoj prodavnici izbije tuča. Čoveka pretuku tegovima za merenje robe, i on umre. Krivac uz pomoć lažnih svedoka dobije kraću robiju. Pošto je izbio rat, puste ga posle dva meseca.  NJegovi sin i ćerka sa ćerkama lažnih svedoka pođu na vašar u susedno selo.  Naiđe oluja. Oni se od gromova i munja sakriju u praznu košaru. Grom gađa, i na mestu ih pobije.

OTETO – PROKLETO 

Bogati seljak od jedne skromne žene iz susednog sela kupi veliku šumu. Kad je šuma prevedena na novog vlasnika on ženu od koje je šumu kupio povede svom domu, da je isplati. Pošto je bio podlac, sa svojom suprugom se dogovori da je prevare, da je bogataš noću tobož napastvuje, a da bogataševa žena skoči da nesrećnicu bije kao tobožnju kurvu, i da je isteraju iz doma, ne dajući joj ni dinar za šumu koju su od nje uzeli. Kako su uradili sa siroticom, tako su i prošli: kuća im se ugasila.

MAJČINA KLETVA 

Sin je stalno tukao majku, a ona ga  klela da mu se kuća zatre. Sve četiri ćerke mu umru, a njega batinama ubiju na vašaru. 

KAKVI SU BILI POŠTENI LJUDI

Dobrivoje Blagojević piše o poštenim ljudima pre rata:“Poznato je da pošteni ljudi nisu prihvatali da krivo svedoče ni za kakve pare, jer su čuvali ponos i čast. Takvi pošteni ljudi i kad su prolazili kroz šumu manastirsku čistili su zemlju sa obuće da je ne raznose u tuđe parcele. Gotovo nije bilo čoveka da krade šumu, pa ni drvce, iz manastirske zemlje“.

PREVARIO SLUGU, ALI NE I BOGA 

Bogataš svom slugi obećao da će mu dati zemlju uz reku ako umesto njegovog sina ode u Javorski rat ( 1876-1878). Kad je sluga došao iz rata i tražio svoje, ovaj mu kaže:“Reka je uzduž i nizduž, a od zemlje nema ništa“. Kasnije se bogatašu imanje rasparča, a kuća propadne.

NE PODMEĆI NOGU, NEGO RAME 

Kaže jedan čestit čovek, a Dobrivoje Blagojević beleži:“U životu nikom nisam poturao nogu, a rame jesam. Zato sam miran“.

Dobra pouka, i danas vredi, i vredeće do kraja sveta i veka. 

Više tekstova autora Vladimira Dimitrijevića pročitajte OVDE.

Izvor: Pravda