Među njima su relativizovanje minimiziranje ratnih zločina nad Srbima, ali i mitologizacija „Oluje“ kao besprekorno izvedene akcije. A zločina je bilo i tokom „Oluje“, i tokom „Bljeska“.
“Ako trideset godina mislite da ste u pravu i da na vašem ponašanju nema ni jedne jedine crne mrlje, malo je nezgodno kada neko dokaže da je drugačije – teško je i javnosti, a i samom sebi predstaviti da je drugačije”, kaže istoričar Milan Gulić.
Mit o „Oluji“ nije lako poljuljati
Sa druge strane, u Hrvatskoj se dobro zna da je zločina tokom „Oluje“ bilo, međutim, zbog izgradnje mita o takozvanom „Domovinskom ratu“, čiji je „Oluja“ sastavni deo, te činjenice se ne priznaju.
„U kontekstu mitologizacije sveukupnog rata, Oluja se uklapa kao završni čin i ona je sa onim što je postigla, uz prilično mirnu reakciju sveta na nesumnjivu zločinačku razmeru koju je imala, dobila je ključno mesto u čitavoj toj priči, tom diskursu o „Domovinskom ratu“. I ta priča je jednostrana i „besprekorna“ zato što je ni na koji način niko ozbiljnije nije poljuljao“, ističe Gulić.
Hrvatska je prema ratnim zločinima počinjenim nad Srbima tokom rata sve pravdala takozvanom „velikosrpskom agresijom“, minimizirajući zločine, što je evidentno otkada su počela suđenja za ratne zločine do danas, objašnjava sociolog Petar Lađević.
„S druge strane, Hrvatska je dobila veliki vetar u leđa u zamagljivanju činjenica vezanih za ratne zločine nad Srbima oslobađajućom presudom hrvatskim generalima. Nakon te presude, počelo se u politički javni diskurs u Hrvatskoj uvoditi teza o tome da je „Oluja“ u stvari bila akcija koja nema nikakvih mana i grešaka, bez obzira na zločine koji su bili zaista jezivi, i nakon „Oluje“ i nakon „Bljeska““, navodi Lađević.
Mit o „besprekornoj i čistoj Oluji“ jedino je mogla da uzdrma upravo presuda hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču u Haškom tribunalu, smatra Gulić. Oni su prvostepenom presudom osuđeni, ali su drugostepenom oslobođeni odgovornosti.
„To zaista jeste moglo da promeni situaciju, naročito zato što je hrvatska javnost bila naviknuta na optužbe i osude Srba, da ih je podržavala i da je stvorena slika Haškog tribunala kao suda kome se veruje. I ukoliko sud kome javnost jedne zemlje veruje donese presudu protiv visokorangiranih generala, to može da utiče na ukupnu sliku o „Oluji““, zaključuje Gulić.
Hrvatskoj bi bilo bolje da se ponaša racionalno
U istorijskom smislu, ono što Hrvatska čini u konkretnom slučaju optužnica protiv pilota da su počinili ratni zločin bombardujući civile tokom „Oluje“ u avgustu 1995, kontraproduktivno je, smatra Lađević.
Takav tip reakcija, prema njegovom mišljenju, nije najpodesniji za uspostavljanje normalnih odnosa između dve zemlje.
„To je zločin koji je počinjen pre mnogo godina i za koji svi znaju i za koji je konačno prikupljeno dovoljno dokaza da se može pokrenuti sudski postupak. U skladu sa temeljnim pravnim načelom da ratni zločini ne zastarevaju, a i moralnim načelom da nema pomirenja bez potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja vezanog za zločine, mislim da bi Hrvatska trebalo da ovaj proces promatra na onaj način koji predlažu pojedini hrvatski advokati koji imaju krajnje racionalan stav. Jer Hrvatska se ponaša krajnje neprincipijelno“, smatra Lađević.
Tako je na primer, prominentni zagrebački advokat Anto Nobilo izjavio da je zvanični Zagreb napravio propust što nije pokrenuo istragu o tom događaju i da Hrvatska sada ima problem. Zvanični Zagreb optužuje Srbiju da manipuliše opštim ovlašćenjima pravosuđa, a hrvatski zakoni su isti takvi, dodaje Lađević.
„Hrvatska čini ovu stvar iz, po meni, pogrešne metodološke pretpostavke da je sve što je učinjeno u Oluji i posle nje bilo besprekorno. E, pa nije. Ovaj zločin je jedan od tih koji to pokazuju i nadam se da će na sudu sve biti rađeno po pravilima međunarodnog humanitarnog prava i da će počinioci, na osnovu dokaza, biti kažnjeni“, rezimira Lađević.
Podsećamo, posebno odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu danas je potvrdilo prvu optužnicu koju je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine podiglo protiv četvorice oficira Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva za zločine počinjene u vojno-policijskoj akciji „Oluja“.
Hrvatski premijer Andrej Plenković odbacio je utemeljenost optužnica uz reči da Hrvatska ne prihvata da srpsko tužilaštvo diže optužnice protiv nesrpskih državljana koji žive na teritoriji koja nije Srbija. Prema njegovim rečima, Srbija je bila agresor na Hrvatsku, BiH i Kosovo, a sada, kako je rekao, glumi tužilaštvo i sud i dodao da to „neće proći“.
Preporučujemo Vam da odgledate gostovanje Predraga NJegovana u emisiji “Razbuđivanje” u produkciji Helmkast.
O poseti predsednik Crne Gore Vaseljenskoj patrijaršiji pročitajte OVDE.
Izvor: Alo i Pravda
