Piše: Vladimir Prebiračević, direktor Srpsko-ruskog centra “Majak”
Dolazak nemačkog kancelara Šolca u Srbiju nakon zabrane dolaska aviona ministra inostranih poslova Lavrova u Beograd trebalo je da pojača utisak ujedinjene Evrope na srpsko javno mnjenje. Dolazak Šolca preko Kosova* je još jedan simboličan gest koji je predhodio otrežnjujućoj izjavi za one koji kao nisu znali a to je da nema pridruživanja Evropskoj Uniji bez priznavanja nezavistosti Kosova*.
Ovo je direktno izgovoreno od kancelara Nemačke jedne od najmoćnijih evropskih zemalja a ne od nekog sporednog evroparlamentarca koji je nebitan i u svojoj parohiji. Jasno i direktno kao što to odlikuje Nemce.
Istovremeni odgovor Aleksandra Vučića je bio pomalo iznenađujući za mnoge. Predsednik Srbije malo je ublaženijim tonom dao direktno i nedvosmisleno do znanja i Šolcu i svima drugima da Srbija razmišlja svojom glavom i da vodi računa o svojim interesima. Sankcije Rusiji nisu interes srpske privrede, srpskog naroda a ni srpske države u celini. Sankcije se neće uvoditi jer još jedan parametar kaže da to nije ni politički dobra priča a to je poslednje istraživanje portala NSPM Đorđa Vukadinovića koje je pokazalo da se preko 87,2% stanovništva Srbije protivi ulasku u NATO, 84,7% stanovništva Srbije protivi priznanju Kosova* u zamenu za članstvo EU i 82,1% stanovništva Srbije protivi uvođenju sankcija Rusiji.
To su sve parametri koji i na unutrašnjem i na spoljašnjem planu određuju našu politiku koja je izbalansirana i koja nikoga ne stavlja u povlašćen položaj izuzev same Srbije što je i logičan potez. Pokušaj pritiska od strane najvećeg poslovnog partnera naše zemlje koja je ne sumnjivo Nemačka da se uskladimo sa politikom Evropske Unije koja nas tera da sami sebi pucamo u glavu je u najmanju ruku nepoštena. Ali pošto poštenja u geopolitičkoj areni nema kao ni pravde često, nismo tu da kukamo ali jesmo da podignemo glas i da kažemo: jeste najveći ekonomski partner nam je Nemačka ali nam politički i bezbednosno nije. Naši strateški partneri na polju bezbednosti i politike su svakako Kina i Rusija koje su već mnogo puta dokazali da su nam pravi saveznici. Interesi nam se poklapaju pa je to i logično ali nije logično da se mi povinujemo nemačkim i britanskim interesima a oni najviše rade protiv naših interesa u celom regionu. Nemojmo zaboraviti iz čije sve kuhinje idu recepti za rad protiv srpskog naroda. Tu ni najmanje ne zaboravljamo na veoma aktivne amerikance koji su najčešći pokretač problema u regionu. Srpski narod i Srpska pravoslavna crkva su svuda meta. Stotine različitih nevladinih organizacija koje se obilato finansiraju sa zapada se utrkuju koja će biti servilnija i poniznija radeći protiv srpskih interesa. U prenošenju poruka svojih gazda svakodnevno možemo čuti priče o malignom ruskom uticaju a najviše ih šire oni koji se obilato naplaćuju novcem onih koji su sejali kancerogeni osiromašeni uranijum po našim glavama 1999.godine i koji su nam otimali Kosovo i Metohiju.
Srbi su postali izuzetno alergični na ovakve pojave a svakom ko i malo poznaje osobine srpskog naroda zna da mi nećemo pristajati na ucene i ultimatume. Nismo ni 1914. god ni 1941. god ni 1999 god pa nećemo ni ove 2022. godine. Sada kada Rusija napokon kreće o direktnu ofanzivu protiv trulog zapada na svim frontovima mi Srbi smo označeni kao njihovi saveznici. Najbitnije na svetu je sada pritisnuti Srbiju da uvede sankcije Rusiji. To ništa neće značiti ruskoj ekonomiji ali će značiti zadovoljenju hirova izkompleksiranih evropskih političara a mi ćemo samo da potonemo i ekonomski i moralno. Bili bi smo ubijeni u svakom pogledu.
Uvođenje sankcija bratskoj Rusiji bi značilo da Srbi pristaju da ne postoje. Srpski narod je uz svoju rusku braću i na ovaj Dan državnosti koji će se u Rusiji slaviti 12. juna a biće i proslava svih nas. Mi Srbi znamo da sloboda i pravda imaju svoje izlazeće sunce na istoku.
O situaciji u Ukrajini pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
