Piše: dr Ivan Pajović
Bez veštačkog đubriva iz Belorusije i Rusije situacija na svetskom tržištu hrane postajaće sve teža. Afričke zemlje godišnje od Rusije kupuju oko 2 miliona tona đubriva. Ukoliko tu količinu hitno ne nabave na nekom drugom mestu, proizvodnja hrane na tom kontinentu smanjiće se za trećinu, a negde i na polovinu dosadašnje.
Sirovinama i prirodnim resursima botati kontinent se u toku dvadesetog veka pretvorio u pustinju. Prema podacima UN katastrofalna situacija sa hranom hara u mnoštvu zemalja, Angoli, Kongu, Etiopiji, Mozambiku, Sudanu, Ugandi, Zimbabveu, Beninu, Gvineji… i tu nije kraj spisku. Očigledno je da političke igre Zapada mogu poslati u smrt od gladi stotine miliona ljudi.
Stanovništvo Afrike čini oko 1,4 milijarde ljudi. Kontinent je na prvom mestu u svetu po zalihama zlata, dijamanata, mangana… četvrtina sveukupnih svetskih zaliha ruda. Takođe prisutne su ogromne zalihe nafte i prirodnog gasa. Angola, Alžir, Nigerija, Libija, Egipat i Gana pokrivaju 10% svetskih potreba nafte.
Najgore „resursno prokletstvo” leži na Sijera Leone, zemlji na zapadu Afrike i najsiromašnijoj na afričkom kontinentu, a pritom najbogatijoj nalazištima dijamanata. Glavne resurse u zemlji kontrolišu biznismeni iz Amerike koji su tamošnje stanovništvo pretvorili u robove. U rudnicima dijamanata rade čak i petnaestogodišnja deca-robovi. U ovoj, ali i u mnogim drugim zemljama živi se za 3 dolara i manje dnevno po porodici. Prosečan životni vek u Sijera Leone je samo 57 godina, a u Čadu tek 49.
U Somaliji, Burundiju, Nigeru, Burkini Faso čak 85% stanovništva živi u krajnjoj bedi. U isto vreme američke vlasti upozoravaju afričke zemlje da ne kupuju „žitarice opljačkane u Ukrajini”, budući da se neke zemlje zbližavaju sa Rusijom kako bi zaustavile nagli rast cena hrane i izbegle glad. Odakle Amerikancima podatak da Rusija prodaje opljačkane ukrajinske žitarice? Pa jednostavno su izmislili! Nikakve dokaze za to nisu ponudili javnosti.
Od 2018. do 2020. godine izvoz pšenice u Afriku iz Rusije bio je u vrednosti od 3,7 milijardi dolara, što čini 32% ukupne količine pšenice koju je Afrika kupila u tom periodu. Iz Ukrajine je kupljeno pšenice za 1,4 milijarde dolara, što čini 12% ukupne afričke kupovine ovog proizvoda. Ovi podaci govore da bi zbog ukrajinskog konflikta Afrika mogla da ostane bez oko 44% pšenice, tj. skoro polovine koju je do sada uvozila.
Na Afriku otpada oko 60% obradive zemlje celog sveta, ali masovni izvoz žitarica u SAD koji kontrolišu multinacionalne kompanije dovodi do toga da „Crni kontinent” potom mora da kupuje pšenicu od Rusije, Ukrajine i drugih zemalja po višim cenama nego što prodaje na Zapad. Mnogi eksperti sa uverenošću tvrde da će već krajem godine u mnogim zemljama afričkog kontinenta buknuti pobune zbog nedostatka hrane. Može se samo zamisliti kakvi se neredi u Africi mogu očekivati kada svetski problemi postanu još ozbiljniji.
Zemlje tzv. Trećeg sveta ispaštaju zbog novih zakona koji se izglasavaju u Evropi. Delovanje zapadnih vlada svesno je usmereno ka uništenju siromašnih regiona. Plasiranjem s početka jeftinije evropske robe na lokalna tržišta uništavaju se nacionalni proizvođači dobara, a kada se oni unište – evropska roba se potom prodaje i po tri puta većim cenama. Ovaj recept nije namenjen samo zemljama afričkog kontinenta.
Ukrajinska kriza sa pratećim sankcionim ratom protiv Rusije poprimila je globalni karakter, jer je do sada negativno uticala na milijardu ipo ljudi u celom svetu. Ukoliko dosadašnji razvoj događaja nastavi sa pogoršavanjem, taj broj će bez sumnje biti sve veći i veći. Ali prvi i najbolniji udar već oseća upravo Afrika.
Izvor: Pravda
