Piše: Milan Vidojević
Filip Beresford, autor "Knjige o britanskim bogatašima," piše da kraljica Elizabeta investira u akcije takozvanih "blu čip" kompanija kao što su Rio Tinto, General Electric of GB, Imperial Chemical Industries, Royal Dutch Shell, British Petroleum . Ove investicije su obavljane kroz velike privatne banke kao što su Barings i Rowe&Pitmen koji je deo S.G.Warburga.
Po Čarlsu Hajamu, koautoru knjige "Elizabeta i Filip", kraljica je najveći akcionar Rio Tinta, u kome sa američkim partnerima kontroliše 12% svetskih proizvođača bazičnih metala, minerala i dragocenih metala, a od 1975. godine, sa Texacom kontroliše postrojenja za bušenje nafte u Severnom moru koja se sprovodi do rafinerija British Petroleuma, a u toj firmi kraljica je takođe akcionar.
Američki Senat vodio je saslušanje 1976. godine u vezi Rio Tinta, i razotkrio da je 1971. godine Rio Tinto formirao kartel kako bi preuzeo kontrolu nad proizvodnjom uranijuma i da je deo kartela bila i australijska firma Mary Kathleen Uranium of Australia, koja je optužena da je plaćala aktiviste lokalnog stanovništva da demonstriraju i zauzimaju nalazišta kako bi se obustavila proizvodnja i time podigla cena urana na berzama. U maju 1976. godine, kompanije za proizvodnju struje tužile su sudu kompaniju Westinghouse Electric Corp. da im nije isporučila uranijum po ugovoru. Westinghouse je odgovorio da je Rio Tinto i druge kompanije formirali kartel koji je podigao cene i da zbog toga Westinghouse nije mogao da isporuči ugovorene količine. Krenula je velika kampanja u Britaniji da se zaštite direktori Rio Tinta i akcionari. Tadašnji direktor velike kompanije Gulf Oil Corp., DŽeri Mekafi, potvrdio je na saslušanju pred senatskim potkomitetom da je Rio Tinto i drugi partneri, i njegova kompanija, imali za cilj povećanje cene urana. Kad su se pojavili optužujući dokumenti o firmi Rio Algorn iz Kanade, podružnice Rio Tinta, državni javni tužilac SAD zatražio je saslušanje "umešanih," garantujući im imunitet. Lord Šelburn, i lordovi u pravnom odboru Gornjeg doma Parlamenta dali su izjavu da direktori Rio Tinta ne moraju da se pojave pred američkim sudom jer bi to bila "neprihvatljiva invazija na britanski suverenitet." Tako su se Rio Tinto i glavni akcionar Elizabeta još jednom izvukli pred krivičnom odgovornošću.
O stilu rada Rio Tinta i beskrajnoj pohlepi za punjenjem džepova milijardama, mogli smo da se uverimo i na pokušaju da se Rio Tinto ušanči u Srbiji i eksploatiše nikl.
Za britanske kartele jedna država je mali zalogaj. Zato je na "jelovniku" Južna Amerika. Uspešno su ušli u rudna bogatstva Kolumbije, Čilea, Argentine, Venecuele, Meksika i Perua.Na meti je i Brazil i "neobjašnjivi požari" koji su harali Amazonom pre nekoliko godina imali su za cilj proterivanje lokalnog stanovništva i otkup njihove zemlje u bescenje. Za račun kartela iz Britanije i Komonvelta uključeni su i narko karteli ovih zemalja i britanska firma za "bezbednost" Difens Sistems Ltd koje "garantuju bezbednost" British Petroleumu u Kolumbiji. Ista šema je i u drugim zemljama.
Sada se polako uobličava slika "nove britanske imperije." Bez obzira na višegodišnju propagandu kako je britanska imperija "relikt prošlosti" i ceremonijalni mitos za turiste ispred britanskih dvorova i zamkova, i kako su SAD poslednja imperija starog kova iz doba hladnog rata, a da je Evropa i svet ušao u novu eru slobodne, neograničene trgovine, "demokratije," koje prevazilaze koncept pojedinačnih suverenih država čije postojanje je poslednja i jedina pretnja svetskim ratom.
Veština kojom je Klub Ostrva proširio mit da su SAD "imperija zla," a da je Britanija ostala neprimećena u senci svetskog antiamerikanizma, zadivljujuća je. Na ovome se radi decenijama jer su SAD jedini protivnik britanskog projekta o globalnoj dominaciji. U potkopavanju SAD na unutrašnjem planu uključena je i Anglikanska crkva, koja svojim delovanjem direktno i preko bezbrojnih "harizmatskih" sekti, "evangelističkih" crkava u SAD služi kao instrument društvene kontrole i manipulacije. Nije iznenađenje da je ova manipulacija bila u rasponu od Kju Kluks Klana do današnjih desničarskih milicija i pokreta, opsednutih Armagedonom i "krajem sveta." Ova ideologija proširena je na "zaštitu prirode" i na sve "new age" pomodne trendove protiv zagađenja vazduha, vode, zemlje, preko Svetske fondacije prirode na čijem čelu je bio kraljičin suprug princ Filip i sličnih fondacija koje uz pomoć Ujedinjenih nacija sprovode i duhovni pritisak, pa samim tim i politički na sve države i pojedince koji su odgovorni za "zagađenje."
Spomenuti "Krunski agenti," biznis menadžeri kraljičine imovine, kraljičina privatna struktura paralelne vlasti nasuprot Parlamentu, sprovode vlast britanske krune u Britaniji i Komonveltu i jasna su slika moći imperije. U 150 stranih vlada i organizacija upravljaju ogromnim finansijskim resursima, nekretninama, pružaju usluge "off shore" bankarstva, u Mozambiku vode kompletnu carinsku službu, kroz rukovođenje kvazi-javnom organizacijom "Europe SA" rukovodili su kompletnom ekonomskom rekonstrukcijom Bosne posle rata. Takođe su kroz "joint venture" sa kompanijom ES-KO, sa sedištem u Monaku, Krunski agenti obezbedili svu potrebnu hranu za mirovne snage Ujedinjenih nacija u Angoli i Bosni. ES-KO je takođe obezbedio logističke usluge privatnim petrolejskim i rudarskim kompanijama u "komplikovanim okolnostima" u Alžiru i Kolumbiji, a upravlja i privatizacijom državnog sektora Gane.
U ekonomskoj i finansijskoj krizi 2008. godine, kada su mnoge finansijske institucije doživele krah u SAD, Velikoj Britaniji i drugim zemljama, pa se države pojavile kao spasioci prenaduvanog finansijskog tržišta, koje je funkcionisalo na tankoj niti novca bez pokrića, kolabirale su i velike kombinacije Krunskih agenata, naročito u londonskom Sitiju. Postalo je jasno da se u skoroj budućnosti mora izvršiti političko prekomponovanje na svetskoj sceni, jer su Kina i Rusija postali ozbiljni takmaci i to fokusiranje na svetsku vlast i globalno očuvanje poretka moći i ekonomije značilo je odustajanje od manje važnog projekta, Evropske unije. Izlaskom Britanije dobijena je sloboda delovanja u Evropi, bez ograničavanja propisa EU, bez kvota i beskonačnog mlaćenja prazne slame u institucijama EU. Ostala je samo još jedna sitnica, potreban je rat u Evropi protiv Rusije, vekovnog neprijatelja sve veće snage. Po mogućstvu preko korisnog idiota, neke druge države, gurnute u kontekst koji ne razume. Tako to radi imperija, vekovima.
Tekst je pisan isključivo za portal Pravda i njegovo prenošenje je zabranjeno bez saglasnosti redakcije.
Ostale tekstove Milana Vidojevića možete čitati OVDE.
Izvor: Pravda
