Kalinjingrad je parče Rusije u srcu Evrope, između Poljske i Litvanije, oko 500 kilometara od ostatka Ruske Federacije. U proleće 1945. osvojila ga je Crvena armija, potiskujući naciste. Na konferenciji u Potsdamu, nekadašnji Kenigsberg u Istočnoj Pruskoj, pripao je Sovjetskom Savezu i preimenovan u Kalinjingrad. Kalinjigradska oblast na Baltiku i danas je sedište ruske Baltičke flote.
Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu na katedri za istoriju Aleksandar Životić kaže da je držanje Kalinjingradske oblasti važno iz ruskog ugla za očuvanje bezbednosti Baltika.
To je kontinuitet koji postoji od sovjetskih vremena i koji je danas važan za Rusiju. Važno je napomenuti da je SSSR nateran na takav potez upravo zbog lošeg iskustva koje je imao sa dešavanjima pred Drugi svetski rat, dodaje Životić.
Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove ističe da je Kalinjingrad sedište ruske Baltičke flote pošto je to jedina ruska luka koja se zimi ne ledi.
"Po svim informacijama od 2013. godine, tamo se nalaze nuklearni projektili 'iskander', kojima je moguće izvesti napad na evropske države, naglašava Novaković. I u tom kontekstu bilo koja nestabilnost otvara gomilu bezbednosnih pitanja", smatra Novaković.
Moguću nestabilnost nagovestio je potez susedne Litvanije. Zabranili su kopneni transport roba pod sankcijama Evropske unije, što je oko 50 odsto ruskog snabdevanja Kalinjingradske oblasti. Od 2002, dve godine uoči velikog proširenja Unije, prema sporazumu Vilnjusa i Moskve, transport se obavlja železnicom, preko Litvanije. Za Litvance je to primena sankcija, za Ruse – blokada.
Novaković navodi da se to odnosi na građevinski materijal, čelik i neke sirovine koje će pogoditi industrijski sektor, ali i da izazove određenu ekonomsku nestabilnost.
Ukazuje na to da hrana i neke druge robe nisu obuhvaćene sankcijama i da postoji mogućnost snabdevanja morem, ali da to podiže troškove snabdevanja.
Postoji li mogućnost dublje eskalacije?
Prema njegovim rečima, postoji bojazan da se to odrazi u bezbednosnom smislu. Nekoliko stručnjaka za međunarodne odnose iz SAD su nedavno upozoravale da bi ovakav potez mogao da bude najava neke dublje eskalacije, dodaje Novaković.
Rusija je najavila odgovor kojim će pogoditi Litvaniju, nisu precizirali kako. Još kada su se Finska i Švedska spremale da predaju zahtev za članstvo u NATO-u, ruska Baltička flota održala je vojnu vežbu – redovnu, ali propraćenu podozrenjem suseda.
U Kalinjingradskoj oblasti je velika koncentracija ruske vojne moći, delom angažovane na ratištu u Ukrajini, objašnjava istoričar Životić. Odogovor Rusije, sada bi mogao da znači vojno-tehničke mere, tumači profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Životić kaže da bi to moglo da bude pomeranje trupa i razmeštaj strategijskih snaga raketne namene.
"Sa ruske strane gledano, tu se javlja još nekoliko problema, s obzirom na to da je Rusija angažovana u Ukrajini, da je gro njenih resursa usmeren ka toj oblasti. Sada se otvara nov pravac koji nosi novi bezbednosni izazov i koji ima nešto drugačije reperkusije s obzirom na to da Rusija nema kopnenu vezu sa tim delom teritorije", dodaje Životić.
Prema njegovim rečima, iskustvo iz 1938. i 1939, kada su u pitanju Baltik i Poljska i rusko-finski odnosi, unosi zebnju i veliki strah.
U Kalinjingradskoj oblasti živi oko milion ljudi. U susedstvu NATO članica. U odgovoru Vašingtona podsećanje na Član 5 – napad na bilo koju članicu je napad na sve članice. S obzirom na razmere moguće eskalacije, kako se ocenjuje, nove tenzije mogu da budu i naznaka povratka diplomatiji.
Koga će Rusija napasti u slučaju svetskog rata, saznajte OVDE.
Izvor: RTS