Piše: dr Ivan Pajović
Litvanska strana ima svoje „opravdanje”, to jest pokušava da „opere ruke kao Pilat” i svu odgovornost prebaci na EU. Ona tvrdi da Litvanija ništa novo nije uvela, već je u pitanju stupanje na snagu odluka o paketu sankcija Evropske unije protiv Rusije donetih još 5. marta 2022. i da je Rusija za sve to već unapred znala. Ovaj paket sankcija odnosi se na zabranu tranzita određenih vrsta robe preko teritorije EU, pa tako i preko teritorije Litvanije. Litvanski zvaničnici tvrde da ruska strana ne govori istinu i da tranzit nesankcionisane robe i putnika nije obustavljen, već se zabrana odnosi samo na robu pod sankcijama. Međutim, ruska strana tvrdi da se zabrana odnosi na čak 50% ukupne tranzitne robe i može izazvati transportni kolaps. Pod novim okolnostima sankcionisana roba se mora transportovati morskim ili vazdušnim putem, ali i to zaobilazno, jer je Evropa za Rusiju zatvorila svoje nebo.
Posledice ovakvih postupaka za Litvaniju, EU i NATO mogu biti veoma dalekosežne. Treba imati u vidu da su odlukama Postdamske konferencije koja se odnosila na podelu posle Drugog svetskog rata, između ostalog, Memel (današnja Klajpeda) i Kenigsberg (današnji Kalinjingrad) bili predati od strane Nemačke upravo pobedničkom Sovjetskom Savezu, a ne nekom od njegovih sastavnih delova, što je tada bila Litvanija. Tek kasnije je svojim sopstvenim rešenjem koje se ticalo unutrašnjih pitanja SSSR-a Josif Visarionovič Staljin predao Kenigsberg RSFSR (Ruskoj republici unutar SSSR-a), koji je tada dobio ime Kalinjingrad, a Memel je predao Litvanskoj SSR, kada je dobio današnje ime Klajpeda.
Ruska strana smatra da je današnja Rusija direktni sukcesor SSSR-a i postsovjetske granice Litvanije tiču se isključivo Rusije, a ne nekakve (ni od koga izabrane) Evropske komisije, koja se i ne obazire na to ko je, gde i kada potpisao nekakav međunarodni sporazum.
Sasvim je jasno da odluku o prekidu tranzita koju je donela Litvanija u suštini ta zemlja i nije donela, jer ova patuljasta zemlja previše zavisi od Zapada i radi upravo ono što joj Zapad zapoveda. Takve stvari rade i drugi „saveznici” (a zapravo vazali i marionete) SAD koji su znatno veći, kao što je npr. Nemačka, koja ruši svoje višedecenijske dobre ekonomske odnose sa Rusijom po diktatu Vašingtona. Ali to je već sasvim druga tema…
Ovakvo ponašanje Litvanije predstavlja uvod u ozbiljan konflikt sa Rusijom. Suština problema sastoji se u tome da je pribaltički patuljak privezak NATO pakta i to dovodi Moskvu u situaciju direktnog konflikta sa ovom vojnom alijansom. Rusko Ministarstvo inostranih poslova uputilo je javno saopštenje u kom se jasno kaže: ukoliko se u najkraće vreme ne uspostavi teretni saobraćaj u punom obimu između Kalinjingradske oblasti i Ruske Federacije preko Litvanije, Rusija uzima sebi za pravo da deluje u smislu zaštite svojih nacionalnih interesa. Jedna od mera koja stoji na raspolaganju je povlačenje priznanja Litvanije, ali otvoreno se govori i o vojnom odgovoru. Pres-sekretar ruskog predsednika Putina Dmitrij Peskov nazvao je situaciju više nego ozbiljnom i izjavio da će Kremlj u narednih par dana, posle dublje analize, preduzeti uzvratne mere.
Ma kako bezumno delovalo, nemoguće je isključiti mogućnost vojnog sukoba Rusije i NATO pakta oko nastalog problema. Ma kako lako diplomatski rešiv, ovaj problem može iznenada prerasti u uzrok rata kome bi posledice bile nesagledive. Možda takav rat neko zapravo i želi?
Ostale kolumne dr Ivana Pajovića možete pročitati OVDE.
Izvor: Pravda
