Piše: Milan Vidojević
"Evropske perspektive" zapadnog Balkana u Briselu su doživele još jedan hladan tuš, tako tipičan za ovu klimavu asocijaciju. Evropska unija u proteklih šest meseci proživljava najteži period od osnivanja. Činilo se, posle istupanja Velike Britanije iz članstva, da se Evropska unija politički oporavila, i usput preživela samookupaciju i vanredne mere bez presedana zbog "pandemije korone," da bi ih u ovoj godini dočekao rat u Ukrajini. U samo prva tri meseca rata koji Rusija dobija korak po korak i ishod je izvestan, pokazalo se da je Evropska unija ekonomski šuplja ljuštura nesposobna da živi bez jeftinih energenata iz Rusije. Još pre nekoliko decenija sam pisao o tome da je standard života u zemljama Evrope visok zbog eksploatacije (a danas bih rekao pljačke) tuđih sirovina čiju cenu određuje onaj koji vam ih uzima.
Sunovrat duboke države je očigledan. EU je "cvrčak" koji nije mislio na zimu, kao u basni. Zima bez ruskog gasa je za većinu stanovnika Evrope nezamisliva kazna. To stanovništvo ima prostu logiku: "plaćam porez i ne interesuje me gde ćete da nađete gas." Ta logika izaziva strah u svakoj vladi jer se tiče njenog opstanka.Tu duboka država započinje svoju veliku farsu. Nije u pitanju njihova lična nesposobnost nego je krivac "imperija zla" - Rusija. Nivo manipulacije je neverovatan ali potpuno u skladu sa načinom razmišljanja političkih birokrata EU, srednjeg intelektualnog kapaciteta i nižeg moralnog kapaciteta.
"Smanjeni dotok" gasa u EU nema veze s Rusima i njihovim "gasnim sankcijama." Nemačka je u proteklih mesec dana smanjila sama sa 45% na 35% potreban dotok gasa, pridružujući se odlukama EU i SAD da "potpuno izbace" ruski gas iz upotrebe, kako bi Putin bio kažnjen i sprečen da novcem od prodaje gasa "finansira agresiju." To je, otprilike, način razmišljanja evropskih političara. Trenutno im treba ovaj izgovor da zataškaju zahteve SAD da se kupuje njihov gas, koji je neizvestan koliko i procena koliko minuta DŽo Bajden može da vozi bicikl a da ne padne. Evropa je previše verovala u basnu da Ukrajina može vojno da pobedi Rusiju i čitava fantazmagorična konstrukcija sa laboratorijama za proizvodnju biološkog oružja kojima će Rusija biti opkoljena i jednog dana zasuta smrtonosnim oružjem, sada visi u praznom prostoru političkog ludila.
Mora da se pronađe, i to brzo, nova zakačaljka za promašene procene i za konstantni pritisak iz SAD. To je sad pretnja glađu. Ukrajina ne može da izvozi žito zato što Rusi blokiraju luke i svetu preti glad! Ono što nije rečeno jeste da nedeljama izvoz ukrajinskog žita ide kamionima preko Rumunije. Naravno, hiljadu kamiona je potrebno da preveze onoliko žita koliko može jedan brod, ali nijedno osiguravajuće društvo u svetu neće da osigura brod i teret koji plovi Crnim morem jer je neko zasuo more protivbrodskim minama. Ukrajinci su mislili da će tako zaustaviti ruske ratne brodove ali to sad sprečava izvoz žita. Kakva farsa!
Juče je Evropska unija dala zvanično saopštenje da je 345 miliona ljudi u svetu na ivici gladi zbog rata u Ukrajini. Indirektno i ne spominjući, insinuirali su da je to zbog Rusije, koja ne dozvoljava izvoz ukrajinskog žita. Zgađen sam ovolikom podlošću onih koji daju ovakve izjave. Dakle, da zaključim, ukrajinsko žito će nahraniti stotine miliona gladnih, uglavnom u Africi, pošto su uz vest išli snimci ljudi koji umiru od gladi u Eritreji ili Somaliji. Da te držsve na ivici gladi imaju novca, kupile bi žito bilo gde na tržištu. Ovako, čekaju donaciju ukrajinskog žita, koje će za njih kupiti EU i spasiti ih gladi.
Neće dobiti donaciju? Od tako velikodušnih ljudi? A... žito se prodaje da bi Ukrajina platila oružje koje dobija kao "donaciju" od slobodnog sveta kako bi vodila njihovu bitku protiv "imperije zla" koja hoće da sruši "demokratiju" i pokori srećnu Evropu? Kako mi to nije ranije palo na pamet!
Bio sam zavaran stotim odlaskom našeg predsednika i njegovih saradnika u Brisel, centar duhovnih vrednosti Evrope, pravde, poštenja i dobrih namera. Tema je bila privlačna, integracija zapadnog Balkana (ma šta to značilo) u Evropsku uniju. Šanse da se to desi, makar u priči, beslovesna su očekivanja. Pre dvadeset godina nisam shvatio da priča o "prijemu Srbije" služi kao "dnevna šargarepa" za nesrećnike koji čekaju milostinju od EU. Trebalo mi je neko vreme da shvatim igru EU, šaljemo vam da gledate šarenu lažu zvanu prijem a da beskrajno zauzvrat činite političke ustupke, rasprodajete državnu imovinu, perete novac belosvetskih bitangi, dozvoljavate transport droge kroz svoju teritoriju za velike centre moći, činite svako moguće poniženje koje se zatraži od vas, samo zbog nade da ćete se dopasti beskrupuloznim političkim ništarijama. I šta dobiješ? Okače te na čiviluk u pretsoblju, gde visiš kao pocepani kišobran koji nikome ne treba, sem ako napolju počne oluja, pa dobiješ "pristupno obećanje," bolje išta nego ništa, ali prvo ispljuj Rusiju i uvedi joj sankcije.
Tako naša delegacija služi kao alibi ovoj političkoj svetskoj mafiji koja te ponižava kako o tebi ne bi ni razmišljala, jer im treba samo "jedinstvo u okupljanju" da se "status kandidata", u čije postojanje može da veruje samo politički idiot, obznani celom svetu, da još dve zemlje otvaraju svoju zemlju i teritoriju za oružje upereno ka Rusiji. Zato su smešni naslovi u našim novinama, da su "izneveran očekivanja zapadnog Balkana na samitu u Briselu," kao da magarce neko zove da pevaju na svadbi, kako je još davno to rekao neko iz našeg mudrog naroda.
Šlag na torti je izjava našeg predsednika, data u Beogradu na konferenciji za štampu, "Moj posao nije da se bavim svetskom politikom." Ne mogu da verujem! Pa zašto onda ideš u Brisel, kad je jasno da se tamo vodi svetska politika? Rat Evrope i NATO pakta protiv Rusije nije "svetska politika"? Jedino što je interesantno za sirotinju sa zapadnog Balkana su otvaranje klastera i uzimanje para iz predpristupnih fondova. Na to se svodi spoljna politika Srbije? Na grebanje o sitnu lovu? Šta bi s velikim rečima o Srbiji i njenoj značajnoj političkoj ulozi na Balkanu i šire? Izgleda da je Makronov plan počeo da prodire u svest lidera Balkana, da punopravnog članstva nikada neće biti. Ostaje da otvaramo granice za albanski paradajz i severnomakedonsku papriku. I da čekamo fabriku električnih automobila, koja je blizu koliko i članstvo u EU. Zar zaista mislite da će automobilski giganti u svetu dozvoliti bankrotiranim kompanijama Fijatu i Krajsleru i sličnima, da proizvode "električne automobile"? Ko u to veruje treba sam da se okači na neki čiviluk i tu ostane zauvek.
Više tekstova autora Milana Vidojevića pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
