Početkom meseca, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nije posetio Srbiju, jer susedi Srbije nisu pristali da otvore svoj vazdušni prostor. Šta mislite o ovom mešanju susednih zemalja u diplomatske aktivnosti Srbije?
- Radi se o odluci tri susedne zemlje: Bugarske, Severne Makedonije i Crne Gore, koje su sve članice NATO i članice su (Bugarska) ili pretenduju na članstvo u EU, a EU je usvojila sankcije protiv Rusije u vazdušnom saobraćaju. To su male zemlje, ograničenog suvereniteta, kojima je najvažniji prioritet pokornost odlukama i zahtevima Vašingtona, Londona i Brisela. Te zemlje u mnogim aspektima gaje prijateljsku saradnju sa Srbijom, ali su ovog puta odabrale da učine potez koji se ne može pravdati samo sankcijama, jer se radi o ometanju normalne diplomatske komunikacije od strane trećih zemalja, što je neprijateljski akt prema Srbiji i Rusiji. Ministar Lavrov i predsednik Vučić su javno izrazili veliko nezadovoljstvo zbog tog čina.
O kojim temama je Lavrov planirao da razgovara tokom posete Srbiji? Sada kada je poseta blokirana, kakav će to uticaj imati na saradnju Rusije i Srbije?
- Lavrov je pre svega planirao razgovore o bilateralnoj saradnji, koja je veoma razvijena na svim poljima i zahteva povremenu koordinaciju na visokom političkom nivou, posebno u situaciji kada je realizacija dela ekonomske saradnje otežana zapadnim jednostranim i nelegalnim sankcijama protiv Rusije. Pored toga, planirana je razmena mišljenja o Kosovu i Metohiji i situaciji vezanoj za Ukrajinu, dakle o pitanjima od najvećeg značaja za dve zemlje. Jasno je da ovo nisu teme uperene protiv bilo koje treće strane.
Rusija i Srbija su izjavile da neće preduzimati kontra mere, koje bi mogle da ugroze normalnu komunikaciju između država, jer one poštuju principe međunarodnog prava. To se već pokazalo i u praksi, jer su prošle nedelje nesmetano održani sastanak inicijative «Otvoreni Balkan» u Ohridu (u kojoj zasad učestvuju Srbija, Albanija i Severna Makedonija, a na sastanku su kao posmatrači učestvovali i premijeri Crne Gore i BiH), i sastanak Procesa saradnje država Jugoistočne Evrope u Solunu (u kojem učestvuju sve balkanske države).
Što se pak tiče saradnje Srbije i Rusije, ona ima tako veliki obim, dinamiku i značaj, da ne može ničim biti ozbiljno ugrožena. Očekujemo veoma skoru posetu srpskog MSP Selakovića Moskvi. Ipak, otežavanje naše normalne diplomatske komunikacije, od kojeg ne prezaju zemlje NATO se ne može zanemariti. Zato smatram da Rusija i Srbija moraju zadržati pravo da u pogodnom trenutku adekvatno uzvrate – ali ne našim susedima, koji su bili samo izvršioci, nego samom NATO-u, odnosno zemljama koje u NATO zaista odlučuju.
Govoreći o poseti Lavrova Srbiji, Vučić je više puta pominjao posetu nemačkog kancelara Šolca Srbiji. Postoji li veza između tih događaja? Postoji li neka igra između Nemačke i Rusije u izboru datuma njihovih poseta Srbiji?
- Šolc je u poslednjim kontaktima sa Vučićem uoči svoje posete, stavio do znanja da će on doći u Srbiju, čak i ako se poseta Lavrova realizuje. Ipak, jasno je da glavnim centrima moći na Zapadu nije odgovaralo da Lavrov i Šolc u razmaku od samo dva dana budu u Beogradu i tako daju priliku objektivnim posmatračima da uporede njihove nastupe i rezultate njihovih poseta. Lavrov je planirao da iskaže punu prijateljsku podršku Srbiji i njenoj nezavisnosti i teritorijalnom integritetu, dok je Šolc došao u Beograd sa izričitim zahtevima da Srbija uvede sankcije Rusiji i prizna nezavisnost Kosova i Metohije, što je Vučić morao da odbije. Poseta Šolca regionu (za dva dana je posetio pet balkanskih država) bila je zamišljena kao ohrabrenje tim državama da će svakako ući u EU. Ipak, zbog zahteva koje je Šolc izneo u Beogradu, njegova poseta Srbiji je imala obrnuti efekat od očekivanog – znatno se povećao broj građana Srbije koji ne žele ulazak u takvu EU.
Još jedna stvar povezana sa ovim pitanjem je inicijativa Otvoreni Balkan. Lavrov je rekao da EU ne želi da Rusija podržava «otvaranje Balkana», a jedan novinar sa Kosova je rekao da je Rusija «kum» Otvorenog Balkana. Šta mislite o odnosu između te inicijative i svih ovih previranja?
- Države tzv. «Zapadnog Balkana» - Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Albanija (neki tu ubrajaju i srpsku pokrajinu Kosovo i Metohija) su već dugo veoma daleko od željenog članstva u EU (neke od njih još nisu ni započele pregovore o pristupanju). U tom smislu, svim spoljnim faktorima koji žele da naš region bude nestabilan, smeta inicijativa «Otvoreni Balkan», koju je pokrenuo srpski predsednik Vučić, uz podršku lidera Albanije i Severne Makedonije, jer otvara mogućnost za tesnu ekonomsku saradnju bez administrativnih prepreka i političkih uslovljavanja, što je u interesu naroda celog regiona i regionalne stabilnosti.
Interesantno je da ovu inicijativu podržavaju SAD, koje gube interes za region i ne žele da ga napuste u haosu koji su same izazvale, dok rezerve pokazuju Britanija i Nemačka, koje se plaše da će realni integracioni procesi na Balkanu smanjiti njihov uticaj. S druge strane, sve zapadne sile se plaše potencijalnog uticaja Rusije u ovom regionu i žele da ga spreče.
One u tome neće uspeti, jer je savremena Rusija nosilac duhovno-moralnih vrednosti pravoslavne civilizacije. A izvan granica Rusije postoje samo dve krupne celine u kojima dominira pravoslavna vera i tradicija, a to su Ukrajina i Balkan. Ukrajina je potpala pod uticaj NATO i neonacista i vidimo do čega je to dovelo. Na Balkanu međutim, postoji jaka i nezavisna Srbija, koja svoju nezavisnost temelji na strateškom partnerstvu sa Rusijom i Kinom, i koja je u stanju da inspiriše ostale narode na Balkanu. Zato je, zbog budućnosti i mira na Balkanu, u Evropi i svetu, od ogromnog značaja da Rusija i Kina što snažnije podrže Srbiju baš sada, kada zapadne zemlje jačaju pritisak na nju.
Prijateljski odnosi između Rusije i Srbije su poznati i ove godine su pod pritiskom više puta testirani. Šta mislite šta održava rusko-srpsko prijateljstvo? Šta rusko-srpsko prijateljstvo znači za Srbiju?
- Prijateljstvo, a mi bismo, po našoj zajedničkoj tradiciji rekli i – bratstvo Srbije i Rusije ima veoma dugu tradiciju, od vremena kada su oba naroda prihvatila pravoslavno hrišćanstvo i formirali se kao istorijske nacije, pre više od osam vekova, u vreme Svetog Save, jedne od najznačajnijih ličnosti naše istorije. Zato nije slučajno što je Hram Svetog Save u Beogradu, jedan od najvećih i najraskošnijih pravoslavnih hramova na svetu, dovršen poslednjih godina upravo uz pomoć Rusije i predsednika Putina.
Srbija je, kao i ostale balkanske zemlje, provela nekoliko vekova pod turskom okupacijom. Rusija je najznačajnije pomogla njihovom oslobođenju i obnovi njihove državnosti. Rusija je u Prvi svetski rat ušla zbog Srbije, a u Drugom je srpski antifašistički pokret bio jedan od najznačajnijih sovjetskih saveznika u Evropi u borbi protiv fašizma.
90-ih godina, u vreme NATO agresije, Rusija je bila na kolenima, ali su ipak ruski dobrovoljci dolazili da ratuju na srpskoj strani, ruski narod nas je svom snagom podržavao, pa je čak i Jeljcinovo rukovodstvo smoglo snage da Srbiji pomogne u okončanju agresije i usvajanju rezolucije 1244. Kako nam sami najviši rukovodioci današnje Rusije priznaju, srpska sudbina i srpski otpor NATO-u 90-ih je ključno doprineo otrežnjenju Rusije, gubljenju iluzija o mogućnosti konstruktivnih odnosa sa Zapadom, i njenom jačanju – vojnom, političkom, ekonomskom, moralnom. Zbog žrtava koje smo mi podneli 90-ih, pružajući otpor Zapadu 10 godina, Rusija oseća da nam je dužnik i spremna je da nam danas, kada je jaka, pruži svaku podršku. Za srpski narod i vladu je to jedina garancija da ćemo jednom u značajnoj meri otkloniti nepravedne posledice NATO agresije i rasparčavanja naše zemlje i sačuvati Kosovo i Metohiju.
Ipak, incident sa sprečavanjem posete Lavrova je svojevrsni alarm. On pokazuje da hibridni svetski rat koji SAD i NATO u Ukrajini vode protiv Rusije, stvara potrebu za što bržom koordinacijom vodećih sila Novog sveta – Rusije i Kine, sa svim drugim nezavisnim državama, uključujući i Srbiju, kako bi bile sprečene nove žrtve.
Ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlović je 16. juna javno kritikovala posetu Lavrova Srbiji, sa obrazloženjem da zbog velikog pritiska na Srbiju, ako Rusija misli dobro Srbiji, Lavrov ne bi ni trebalo da poseti Srbiju. Kako biste ocenili ovaj komentar?
Kao čovek, ja branim pravo svakoga na svoje mišljenje, ali kao diplomata smatram da je ministarka (koja je nažalost, i jedan od podpredsenika Vlade) napravila nedopustiv diplomatski gaf. Naime, predsednik Vučić je javno, u ime Srbije, izrazio veliko nezadovoljstvo zbog sprečavanja posete, i kritikovao zapadne zemlje koje su na Srbiju vršile pritisak da posetu otkaže, a nisu iznele ni jednu kritičku reč zbog posete Lavrova Turskoj, koja je članica NATO. Posle njegovih jasnih izjava, gospođa Mihajlović javno iznosi svoje lično mišljenje da je dobro što je poseta otkazana i javno kritikuje Rusiju što je uopšte planirala tu posetu. Dakle, ona iznosi stav suprotan stavu predsednika i javnosti Srbije, čineći to kao podpredsednik Vlade i član rukovodstva vladajuće stranke. Za takav postupak se u demokratskim zemljama mora snositi politička odgovornost.
Dobro ste primetili da u srpskoj administraciji i glavnoj vladajućoj stranci postoje pojedinci koji imaju drugačije stavove od zvaničnih, i koji otvoreno istupaju u prilog zapadnih sila. Ti pojedinci, među kojima gospođa Mihajlović ima najvišu poziciju, da se za njih posebno glasa na izborima, verovatno ne bi dobili ni jedan glas. Ali oni i ne skrivaju da im nije ni stalo do podrške naroda, nego do podrške američke ambasade, koja im je, u više navrata, otvoreno pružena.
U sadašnjoj zaoštrenoj međunarodnoj situaciji, stavovi gospođe Mihajlović i drugih takvih pojedinaca, veoma iritiraju srpsku javnost. U Srbiji su nedavno održani izbori, a nova Vlada još nije formirana. Očekuje se da bude formirana da kraja jula. Ako je proteklih godina predsednik Vučić svojim autoritetom održavao u vlasti ove pojedince koji nemaju podršku naroda, verovatno da bi pokazao zapadnim silama da smo spremni da sarađujemo i sa njima, sada će mu to biti veoma teško, i lično se nadam da to neće morati da još jednom uradi.
Ako bi Rusija i Kina zauzele aktivniju poziciju prema Srbiji, Srbija bi se oslobodila mnogih strahovanja i delovanje ovakvih pojedinaca bi izgubilo svaki smisao. Narod Srbije ima veoma jasne stavove – i u emotivnom, i u moralnom, pa i u političkom smislu. Problem nastaje u sferi ekonomije, jer je razmena Srbije sa EU zasad znatno veća od razmene sa Rusijom i Kinom zajedno. Pored toga, baš u ekonomskoj sferi, sama Rusija bi, bez Kine, teško mogla da kompenzuje srpske gubitke ako bi, naprimer, EU odlučila da uvede sankcije i protiv Srbije zbog njene saradnje sa Rusijom.
Imajući u vidu otpor Srbije zapadnoj agresiji 90-ih, kao i njenu sadašnju nezavisnu poziciju, smatram da bi Rusija, ali i Kina, trebalo da Srbiji učine ozbiljne ponude za ubrzano jačanje ekonomske saradnje, za šta postoji odličan temelj u tradicionalno dobrim političkim odnosima.
Mali rečnik američkog terora pročitajte OVDE.
Izvor: Guanča
