Vežbe Vojske Srbije sa bojevim gađanjem učestale su poslednjih godina, na poligonima se pokazuje dejstvo naoružanja kupljenog u inostranstvu i proizvedenog u domaćoj odbrambenoj industriji. Ipak, bez obzira na sve novitete, na posmatrače uvek poseban utisak ostavlja dejstvo višecevnih bacača raketa. Plameni tragovi salvi raketa, koje kao da sustižu jednu drugu, omiljeni su kadar fotoreportera i snimatelja.
Ovo naoružanje, istorijski gledano, razvijeno je tokom Drugog svetskog rata pri čemu je ratnu slavu poneo sovjetski sistem „kaćuša” koji su Nemci, zbog karakterističnog huka pri lansiranju raketa, zvali i „Staljinove orgulje”. U narednim decenijama višecevni bacači raketa postali su neizbežni deo arsenala skoro svake armije, upotrebljavani su u lokalnim sukobima kao što je to slučaj i danas u ratu u Ukrajini gde se koriste sistemi koji su nasledili legendarne „kaćuše“, naravno neuporedivo moćniji i ubojitiji.
I Jugoslavija je razvijala i proizvodila višecevne bacače raketa, od kojih je posebno značajan „oganj”, opremljen raketama kalibra 128 milimetara koji je danas važan deo naoružanja Vojske Srbije. Poslednjih godina ovaj sistem je modernizovan i digitalizovan, čime su znatno poboljšanje njegove karakteristike. Takođe, radi se i na razvoju novih raketa za „oganj”.
Nedavno je na poligonu „Pasuljanske livade” izvedeno uspešno testiranje nove rakete M-19, čime je okončan proces njenog ispitivanja.
„Sva ispitivanja ove rakete su završena prema planu i programu ispitivanja. Uvođenje rakete 128 milimetara M-19 u naoružanje Vojske Srbije planirano je tokom ove godine”, navode se u odgovorima Ministarstva odbrane na pitanja „Politike”.
Kako objašnjavaju, reč je o nevođenoj balističkoj raketi koja se lansira iz višecevnih lansera raketa.
„Namenjena je za neutralisanje površinskih ciljeva, neprijateljeve žive sile, lako utvrđenih fortifikacijskih objekata, neoklopljenih i lako oklopljenih borbenih sredstava, artiljerijskih i raketnih baterija na položaju, komandnih mesta i tehnike na određenom borbenom prostoru”, objašnjavaju nadležni iz Ministarstva odbrane.
Suštinska razlika u odnosu na ranije modele je značajno povećanje maksimalnog dometa i efikasnosti na cilju. Osnovne taktičko-tehničke karakteristike rakete su maksimalni domet veći od 40 kilometara i radijus efikasnosti bojeve glave pri pogađanju cilja veći od 40 metara.
„Na ovu raketu biće ugrađivane razorne bojeve glave, parčadno-rušeće sa upaljačem udarnog tipa koji se nalazi u naoružanju Vojske Srbije ili sa blizinskim upaljačem koji se nalazi u fazi završnih ispitivanja za prijem u naoružanje”, navodi se u odgovorima Ministarstva odbrane.
Raketu je razvio Vojnotehnički institut u saradnji sa firmama HK „Krušik” i „Edepro”
Namenjena je za višecevne lansere raketa koji se nalaze u naoružanju Vojske Srbije – LRSV M-77 „oganj”, kao i novije LRSVD M-17 i LRSVM M-18 sa lansirnim modulima za jednokratnu upotrebu.
Kako u Donbasu reaguju na reč '’Srbija'’, pogledajte OVDE.
Izvor: Politika