„Nepovoljna situacija na tržištu hrane počela je da se formira još u februaru 2020. godine tokom suzbijanja posledica pandemije korona virusa. Finansijske i ekonomske vlasti SAD tada nisu našle ništa bolje nego da krenuu putem ubrizgavanja velikih količina novca za podršku stanovništvu, firmama i sektorima privrede“, rekao je predsednik Ruske Federacije u intervjuu za TV Rusija-1.
Putin je primetio da su ruske vlasti uglavnom radile isto, ali mnogo pažljivije:
„U Sjedinjenim Državama je, međutim, za manje od dve godine – od februara 2020. do kraja 2021. – novčana masa porasla za 5,9 biliona dolara. Ukupan porast novčane mase iznosio je 38,6%. Američke finansijske vlasti su, očigledno, pošle od pretpostavke da je dolar svetska valuta i da će se, kao i u stara vremena, efekti (štampanja novca) raspršiti po celoj svetskoj ekonomiji, te da se neće ni osetiti u Sjedinjenim Državama. Pokazalo se da nije tako, odnosno – da je to bilo greška koja nema nikakve veze sa delovanjem Rusije u Ukrajini. To je bio prvi korak, veoma ozbiljan, ka razvoju nepovoljne situacije na tržištu hrane, jer su cene hrane porasle“.
Drugi razlog globalne prehrambene krize, uveren je ruski lider, je kratkovida politika evropskih zemalja u energetskom sektoru:
„Ta politika je dovela do krize i povećanja cena energenata i derivata nafte. Konkretno, negativni trendovi na energetskom tržištu pokrenuli su spekulacije i promociju zelene agende sa ubrzanim prelaskom na alternativne izvore. Mnoge političke snage u SAD i Evropi počele su da spekulišu i promovišu agendu zelene energije. To je dobro, ali je loše što su mogućnosti alternativne energije precenjene - solarne, vetra i vodonika. To je obećavajuće, ali danas tu energiju nemamo ni u potrebnim količinama, ni po kvalitetu i po pravim cenama. Tada su počeli da potcenjuju mogućnosti tradicionalnih vrsta energije, uključujući ugljovodonike. Do čega je to dovelo: banke su prestale da daju kredite, osiguravajuća društva su prestala da osiguravaju takve transakcije, lokalne vlasti su prestale da izdaju zemljište za proširenje proizvodnje, smanjile su izgradnju specijalizovanog transporta, uključujući cevovode. Rezultat je rast cena“.
Kako su cene rasle, nastavio je Putin, rasle su i cene đubriva, jer se deo đubriva proizvodi prirodnim gasom.
Komentarišući tvrdnje da Rusija ne dozvoljava izvoz ukrajinskog žita, predsednik RF je naglasio da je to blefiranje:
„U svetu se godišnje proizvede oko 800 miliona tona žitarica. Sada kažu da je Ukrajina spremna da izveze 20 miliona tona. U poređenju sa globalnim pokazateljem, to je 2,5%. Ako pođemo od činjenice da pšenica, prema UN, čini samo 20% ukupne količine hrane u svetu - to znači da je 20 miliona tona ukrajinske pšenice 0,5%. To je, prvo, a drugo, 20 miliona tona je samo potencijalni eksport. Danas američki zvaničnici kažu da bi Ukrajina mogla da izveze 6 miliona tona pšenice. Prema našem Ministarstvu poljoprivrede, ne radi se o 6, već oko 5 miliona tona i 7 miliona tona kukuruza. To nije mnogo“.
Istakao je da će Rusija u tekućoj poljoprivrednoj godini izvezti 37 miliona tona, a da planira da poveća izvoz na 50 miliona tona žitarica 2022–2023. Pa nastavio:
„Što se tiče izvoza ukrajinskog žita, mi ga ne sprečavamo. Postoji nekoliko načina za izvoz žitarica. Mogu da ih izvoze preko luka crnomorskog basena koje kontroliše Ukrajina, preko Odesa, recimo. Nismo mi minirali prilaze toj luci. Ukrajina ih je minirala. Već sam mnogo puta rekao: neka uklone mine, pa će brodovi sa žitom moći da napuste luke“.
„Završavamo deminiranje ispred Melitopolja i Berdjanska. Ukrajinske trupe su tamo postavile mine u tri sloja. Stvorićemo neophodnu logistiku. To će biti drugi „put za žito“. Moguć je i izvoz žita iz Ukrajine Dunavom i preko Rumunije. Četvrto, moguć je preko Mađarske. Peto, moguć je preko Poljske. A najjednostavniji je preko Belorusije. Ali, za to će biti neophodno ukinuti sankcije Belorusiji. Sve u svemu, nema problema sa izvozom žita iz Ukrajine“.
O najavljenoj poseti Nemačkog kancelara Olafa Šolca pročitajte više OVDE.
Izvor: Fakti
