„Biće sve više bednih ljudi i biće sve više plate u evrima. Kurs će da se drži, a cene raste. Moraće da se prilagođavaju plate i penzije, ali ćete za te pare moći da kipite manje“, upozorio je Ćulibrk.
On je objasnio da će najavljeno januarsko povećanje penzija od 19 odsto biti dovoljno ukoliko penzioneri danas kupuju na čekove sa odloženim plaćanjem na šest meseci. Dodaje da u januaru neće biti ni na nuli jer će proizvodi do tada dodatno poskupeti.
„Penzioneri i zaposleni će izgubiti trku sa inflacijom jer je to trka u kojoj nema dobitnika“, rekao je Ćulibrk.
Upitan ko je odgovoran za inflaciju koja je zvanično 11,9 odsto, a za koju se predviđa da će do kraja godine biti 14, gost „Iza vesti“ napominje da su pola odgovorni spoljašnji faktori, a pola Vlada Srbije.
Objašnjava da ne može da se utiče na stanje u svetu, cenu nafte i gasa na svetskom tržištu, ali da se vlada, s druge strane, ponašala kao pijani milioner i delila novac građanima i šakom i kapom. On podseća na izveštaj Fiskalnog saveta, prema kojem je „bacanjem novca iz helikoptera“ potrošeno dve milijarde evra.
„Vlada je dosipala ulje na vatru inflaciji koja se već bila razbuktala. Deo tih troškova je uvezen sa strane. Dodatni problem je što je nama hrana poskupela, a osnovni životni proizvodi su zamrznuti od novembra. To će isto morati da se plati kad-tad. Država je teret prebacila na proizvođače, oni sada lošije posluju. Ne možete držati zamrznute cene za sva vremena. Kada pustite one će poskupeti više nego da su lagano usklađivane“, rekao je Ćulibrk.
Upitan šta radi Narodna banka Srbije, on kaže da je njen glavni zadatak stabilnost cena, ali da naša centralna banka kao da je promenila cilj a da to nikome nije rekla. „Kao da je cilj čuvanje stabilnosti evra i on je 117 dinara već pet godina“, napominje Ćulibrk.
Govoreći o inflaciji i javnim preduzećima, Ćulibrk kaže da ne može da se utiče na cenu energenata u svetu, ali može na cenu proizvodnje struje „samo da niste dozvolili da se EPS raspadne“.
„Da su normalna vramena mi bi struju izvozili, a EPS bi beležio profite. A mi kupujemo sada kada je najskuplja struja na svetu i moramo da se zadužujemo“, istakao je Ćulibrk.
Ukazuje na to da će cenu stanja u javnim preduzećima platiti građani tako što će EPS i Srbijagas na kraju godine iskazati gubitke koje neće moći da pokruju, oni će se pretvoriti u javni dug, a njega plaćaju svi poreski obveznici.
„Tri decenije slušam o restrukturiranju javnih preduzeća. I na šta se svela. I dalje upravljaju partijski kadrovi koji pojma nemaju o biznisu tih kompanija. Građani na kraju plate. Možda imaju privid ako im ne stigne povećan račun, no platiće kad-tad. Država će se zadužiti da bi namirila dubioze tih preduzeća“, rekao je gostujući na N1.
On kaže da ga plaše analogije i paralele sa krizom 2008. godine, jer smo i tada, podseća, imali rast ali i loše poteze vlasti.
„Imali smo vlast koja je u jesen donela ludačku odluku da se penzije povećaju za 29 odsto, kada je ceo svet ulazio u recesiju. I od tada se nismo oporavili“, upozorava Ćulibrk i ukazuje da isto što je radio Mirko Cvetković sada radi njegov najveći kritičar Aleksandar Vučić.
Za takve poteze vlasti kao jedino objašnjenje vidi populizam.
„Građani kao da su omađijani. Kao da ne shvataju da sada mogu da kupe manje nego pre godinu dana… Veštački se prikazuje da ste imali platu od 390 evra, a sada 600 evra. Pa je l’ jedemo evre ili povrće koje je poskupelo 20 odsto, kupujemo gorivo koje je poskupelo 20 posto…“, pita Ćulibrk.
Ističe da Narodna banka „ima fikciju“ da se održi kurs, čime se na veštački način povećava BDP.
„Kada podelite 60.000 sa 120 to je 500 evra, a sa 140 to je manje. I dugovi se izražavaju u evrima pa ispada da nam je i dug manji nego što jeste“, objašnjava ekonomski novinar trenutnu situaciju.
O ruskom napredovanju na frontu u Ukrajini čitajte OVDE.
Izvor: N1
