DŽon Bolton, koji je bio savetnik za nacionalnu bezbednost u vladi Donalda Trampa, priznao je da je planirao državne udare po svetu, a kao primer je naveo neuspešni pokušaj da se s vlasti ukloni venecuelanski predsednik Nikolas Maduro.

Kao jedan od zvaničnika u bivšoj administraciji, Bolton je u intervjuu za Si-En-En odgovarao na pitanja o upadu Trampovih pristalica u Kongres. Prema njegovoj oceni, taj događaj nije bio „udar na američku demokratiju”, niti „pažljivo isplanirani državni udar”, jer, kako je objasnio, Tramp nije sposoban da organizuje tako nešto. Pojasnio je: „Kao neko ko je pomagao da se isplaniraju državni udari – ne ovde, već na drugim mestima – mogu da vam kažem da oni iziskuju mnogo posla.”

Bolton je tvrdio da na osnovu sopstvenog iskustva može da potvrdi da državni udari zahtevaju ozbiljno planiranje i da Tramp sigurno nije bio neko ko je tako radio stvari jer je stalno skakao s ideje na ideju.

Kad je novinar pitao bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost gde je planirao smene režima, Bolton je pomenuo neuspeli pokušaj smene Nikolasa Madura. Nije hteo da iznosi pojedinosti, ali je podsetio da nisu urodili plodom pokušaji da se ukloni čavistički predsednik, „mada mi (Amerika) nismo imali mnogo veze s tim”. Kako je ocenio Bolton, venecuelanska opozicija nije uspela da smeni nelegitimnog predsednika, a Tramp nije „ni upola sposoban koliko venecuelanska opozicija”.

Kad je voditelj kazao: „Osećam da postoje druge stvari (o državnim udarima u inostranstvu) o kojima mi ne govorite”, Bolton je odgovorio: „Siguran sam da postoje”.

Nedugo nakon što je Trampova administracija 2019. priznala venecuelanskog opozicionog lidera Huana Gvaida za legitimnog predsednika, Bolton je izjavio da su, kad je reč o južnoameričkoj zemlji, „sve opcije u igri”. Ova izjava je tumačena kao najava američke vojne intervencije za smenu Madurovog režima. I pored protesta opozicije i građana, Maduro je ostao na vlasti.

Do američke intervencije nije došlo, iako je Bolton poznat kao spoljnopolitički jastreb i čovek koji je podržavao ratove u Iraku i Avganistanu i zahtevao smene režima i vojne intervencije na Kubi, u Severnoj Koreji i Iranu. Napravio je karijeru u Stejt departmentu za vreme republikanskih predsednika, a za vreme DŽordža Buša Mlađeg bio je američki ambasador u Ujedinjenim nacijama. Tramp ga je izabrao za savetnika za nacionalnu bezbednost 2018, ali ga je otpustio godinu i po kasnije. Kako su mediji tada prenosili, sukob između njih dvojice izbio je zbog toga što Tramp nije želeo da posluša Boltonov savet i uđe u rat s Iranom.

Iako nema zvaničnih reakcija, Boltonova izjava je naišla na brojne komentare na društvenim mrežama. Ima i američkih novinara, analitičara i političara koji ne mogu da veruju da je bivši američki zvaničnik ležerno priznao da je planirao smene režima po svetu. Drugi primećuju da, dok Bolton ismeva druge (Tramp) da nisu naročito sposobni, sam se hvali neuspelim državnim udarima ili uopšte ne shvata šta je izgovorio. Telesur, televizija koja najčešće odražava mišljenje venecuelanske vlade, tvitovala je: „Treba li zaista još nešto dodati? SAD imaju dugu istoriju državnih udara širom sveta. Ipak, potreban je viši nivo arogancije da biste to otvoreno priznali.”

Zvanični Karakas je 2020. optužio Ameriku da je uz pomoć „kolumbijskih plaćenika” pokušala da izvede državni udar u Venecueli. Čavisti su saopštavali da su sprečili pokušaj invazije sa mora i upad terorista iz Kolumbije na venecuelansku obalu, kao i da su ubili osmoro napadača i uhapsili još dvojicu. Opozicija je odbacivala navode da je to bio pokušaj smene režima, navodeći da niko ne bi probao da izvede državni udar uz pomoć desetoro ljudi. Odgovornost za akciju preuzeli su bivši pripadnik američkih specijalnih snaga poznatih kao „zelene beretke” i penzionisani venecuelanski kapetan, koji su obučavali prebegle venecuelanske vojnike u kampovima u Kolumbiji da bi jednog dana mogli da uklone Madura. NJih dvojica su insistirali na tome da ih ne finansira američka vlada, već venecuelanska dijaspora na Floridi.

Rusija: vreme je da SAD priznaju svoju ulogu u puču na Majdanu

Reagujući na Boltonovo priznanje, prvi zamenik stalnog predstavnika Rusije pri UN Dmitrij Poljanski rekao je da je vreme da SAD priznaju svoju ulogu u državnom udaru u Ukrajini 2014. godine. „Opšte je poznato da su SAD pokušale da svrgnu predsednika Venecuele. Sad se čeka priznanje ključne uloge SAD u ilegalnom puču na Majdanu u Ukrajini 2014. godine, što je takođe javna tajna”, napisao je ruski diplomata na „Tviteru”, prenosi Tas.

Prema oceni portparolke ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove, izjave bivšeg američkog savetnika za nacionalnu bezbednost apsolutno su nova saznanja, koja zahtevaju analizu.

„Ne sećam se da je neko ko je bio na tako visokom položaju i ko je bio direktno odgovoran za međunarodnu politiku SAD javno pričao da se bavio planiranjem državnih udara u drugim zemljama. Dakle, ne podržavanjem ’demokratskih snaga’, kako su oni ranije govorili, ne pomaganjem razvoju demokratije, pluralizma i tako dalje. Nego na takav način, da čovek, koji je mnogo godina i za vreme različitih predsednika imao vlast, sa uživanjem i apsolutno drsko kaže da se bavio planiranjem državnih udara u inostranstvu – ja se ne sećam”, izjavila je Zaharova za radio Sputnjik.

Prema njenim rečima, to „zahteva, naravno, reakciju” i „zahteva dalju analizu”. „Zato što je važno znati u kojim drugim delovima sveta su SAD planirale državni udar”, zaključila je ruska zvaničnica.

O kazni koja čeka Zelenskog pročitajte OVDE.

Izvor: Politika