Piše: Vladimir DImitrijević
STRADANJE CARSKIH MUČENIKA: POČETAK KRAJA
U noći između 16. i 17. jula 1918, komunisti su, po Lenjinovom naređenju, u Jekatarinburgu na Uralu, ubili Svete carske mučenike Romanove: Cara Nikolaja, njegovu suprugu i decu, kao i njihove odane sledbenike. Tako je počela krvava apokalisa 20. veka.
Po čuvenom ruskom propovedniku, svešteniku Aleksandru Šargunovu, careubistvo je bilo istinski početak apokalipse:“Dvadeseti vek se završio i možda je „blizu kraj svemu“.U sudbini poslednjeg ruskog Cara mi možemo videti događaje apokaliptičkog značenja, ne samo kao posledicu naročitog mesta koje Rusija zauzima u svetu, nego i usled otkrivanja poslednjih dubina procesa koji se odvijaju u svetu tokom poslednjih vekova. Jedna od suštinskih crta poslednjeg vremena, sastoji se u tome da je ljudsko društvo pre svega usredsređeno na budućnost. Do poslednjih vekova ono je gledalo radije na prošlost, tražeći u njoj primere koje bi mu pomogli da opstane usred zla zemnog postojanja. Tada ljudi nisu razmišljali kako da izmene svet, već najpre o tome kako da prežive u postojećem svetu.
Ideja ustremljenosti na bolju budućnost odgovara građanskom civilizovanom društvu i savršeno je različita od istorije spasenja. Ona počinje da se pojavljuje posle XVI veka i nalazi sve jači izraz u XVIII veku, prodirući vrlo sporo u društvenu svest i izazivajući vrlo velike promene. To što se desilo Caru u Rusiji bilo je poslednja granica./…/Vladajući savremeni pogled na politiku i ekonomiju, po kome je dobro ono što donosi korist i što doprinosi procvatu i moći države, bez obzira na povredu moralnih principa, neizbežno stavlja ljudsko društvo pred izbor između jednog nemilosrdnog političkog monstruma i drugog još nemilosrdnijeg suprotstavljenog prvom. Kada se gubi dimenzija večnosti, nema ni mogućnosti da se izbegne totalitarizam. A i demokratija – ta velika laž našeg vremena, kako se izrazio Pobedonoscev – neizbežno se završava njime.
Sada se često govori o „ubrzanju istorije“. Međutim, ubrzavanje tehničkog progresa označava ne samo usporavanje moralnog razvitka, već njegovo ubrzano rušenje. Sveopšti mir koji obećava hilijazam, može se projaviti i već se projavljuje kao totalni rat ili kako bi rekao filozof „rat svih protiv svih“. Jer mir koji je zasnovan na odbacivanju moralnih principa neminovno vodi totalnoj anarhiji i tiraniji.“
I to je istina.
To se upravo vidi u SAD, „najprogresivnoj zemlji na svetu“.
RASAP JEDNE NACIJE
U „Američkom konzervativcu“ od 9. jula 2022, Patrik Bjukenen piše o „simptomima rasapa nacije“ (moj prevod):“U knjizi Stivena Vinsenta Beneta, „Đavo i Danijel Vebster“ ( državnik, advokat, primer američkog patriote, nap. V.D. ), priča se kako, kad priđeš Vebsterovom grobu i pozoveš ga po imenu, glas pokojnika zabubnji:“Komšija, kako stoji savez naših država?“ Bolje ti je da mu kažeš da Savez stoji onakav kakav je i bio, na steni sagrađen i čvrst u svojoj uspravnosti, jedan i nedeljiv, ili će on početi da urla iz groba“.
Reći danas Vebsterovoj duši da nam Savez stoji čvrsto i uspravno, jedinstveno i nedeljivo, značilo bi ne reći istinu. Jer podele među nama liče na one kojima je Vebster prisustvovao pred izbijanje Građanskog rata Severa i Juga.
Galupova istraživanja pokazuju najniži - do sada zabeleženi - procenat naših građana koji su „krajnje ponosni“ što su Amerikanci – svega 38 posto. Još 27 posto njih kaže da su „vrlo ponosni“ na to. Ali broj onih koji kažu da su „umereno ponosni“, „pomalo ponosni“ ili da uopšte nisu ponosni iznosi trećinu nacije. Nekada je krajnje ponosnih i veoma ponosnih bilo 80 posto. Sad je takvih 65 posto.
Da bi se neka zemlja volela, treba da se daje voleti, govorio je Edmund Berk. Izgleda da jedan od trojice Amerikanaca, to jest stotinak miliona nas, ne vidi da je naša zemlja nešto što se da istinski voleti. Dok patriotizam i ponos zbog američkog građanstva opadaju, istraživanja pokazuju niz problema s kojima se suočavamo.
Centar Asošijetid Presa za istraživanje javnog mnenja objavio je rezultate ankete po kojima 85 posto Amerikanaca smatraju da je zemlja pogrešno vođena – tako veruje 92 posto republikanaca i 78 posto demokrata. Institut za istraživanje javnog mnenja Univerziteta Monmaut je 5. jula objavio da je podrška presedniku Bajdenu spala na 36 posto, dok je 59 posto ispitanika razočarano njegovim predsednikovanjem. U Kongres koji vode demokrate veruje samo 15 posto Amerikanaca, dok je 85 posto razočarano.
Galupovo istraživanje od 5. jula pokazuje da je u poslednjih godinu dana opalo poverenje u svih šesnaest najvažnijih ustanova SAD. Institucije u koje Amerikanci najmanje veruju su predsednik, novine, pravosudni sistem, krupni biznis, televizijske vesti i, na kraju svih krajeva, Kongres. Samo sedam posto Amerikanaca imaju veliko ili srednje poverenje u Kapitol Hil.
Ono u šta Amerikanci imaju nešto veće poverenje – mada i ono varira – su mali biznis, vojska, policija, zdravstvo i verske institucije. Najveće poverenje u mali biznis ukazuje na to da Bajdenov napad na tobožnju pohlepu vlasnika malih benzinskih pumpi nije politički mudar.
One američke institucije koje su, po prirodi, najkonzervativnije – mali biznis, vojska, policija – imaju najveće poverenje. Medijske kuće – novine i TV stanice – koje su najliberalnije, imaju najniži nivo poverenja i namanje im se veruje.“
Bez obzira na propagandu.
UZROCI RAZOČARENJA
Bjukenen nastavlja:“Zašto su Amerikanci tako razočarani u svoju zemlju, nezadovoljni pravcem u kome zemlja ide i predsednikom koji ih vodi?
Naravno, pandemija, koja je za trideset meseci odnela milion života, a ovih dana, posle svega, zarazila deset puta više ljudi nego prošle godine, pri čemu je procenat smrtnosti, ugrubo posmatrano, isti kao i lane, jeste glavni razlog.
Kriza na granici sa Meksikom, gde mesečno četvrt miliona nezvanih ilegalnih migranata upada u našu zemlju, pri čemu „mule“ narko – kartela unose fentanil i druge narkotike koji godišnje ubijaju na hiljade mladih Amerikanaca svakako je drugi razlo
Tu je i najgora inflacija za poslednjih četrdeset godina i rekordni porast cena hrane i goriva na štetu američkih porodica.
Takođe, tokom prve polovine godine imamo desetak masovnih pucnjava sedmično, gde naoružani zločinci ranjavaju ili ubijaju po četiri i više osoba. U medijima danima dominiraju nedela poput onih u Bafalu u NJujorku, Juvaldu u Teksasu, Hajlend Parku u Ilinoisu. Svakog vikenda stižu novi izveštaji o ranjenima i ubijenima na čikaškim ulicama koji nas podsećaju na početak rata u Vijetnamu.
Tu je i otrovna narav američke politike. U kampanji 2016, Hilari Klinton je opisala polovinu Trampovih glasača kao „gomilu jadnika“. Hilari je rekla da su oni „rasisti, seksisti, homofobi, ksenofobi, islamofobi...nepopravljivi licemeri“.
Posle odluke Vrhovnog suda da se obori presuda Rou protiv Vejda i da se saveznim državama vrati pravo odlučivanja o abortusu, levica naziva „fašistima“ sve koji se bore za pravo na život od začeća.
To izaziva čuđenje. Ako republikanci zauzmu dva – tri tuceta mesta u Kongresu na predstojećim jesenjim izborima, da li će to biti trijumf američkog fašizma? I kako će levica obrazložiti da se treba ujediniti i stajati na „zajedničkim temeljima“ sa onima koje je Klintonka opisala kao „gomilu jadnika“?“
Soroš, u svom stilu, kaže da je za Ameriku veća opasnost od konzervativnog Vrhovnog suda i republikanaca nego od Rusije i Kine.
Napetost u Imperiji NATO - Holivud raste.
Ubrzanje istorije vodi rasapu čoveštva.
Svake srede za Pravdu piše Vladimir Dimitrijević https://t.co/CyC4ma2W2U
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) July 13, 2022
SUDBINA OBIČNOG ČOVEKA
Stigao mi je mejl od druga iz Amerike:“Mogu da krenem od nedavne dve pošiljke časopisa koje sam ti poslao. Ranije je slanje takve veće koverte bilo $17, a sada je $40. Dakle trebao sam da platim $80 za ova dva veća pisma koje sam ti poslao. Ranije je za takve dve pošiljke cena bila $34. Nedavno mi reče drug iz Kalifornije kako je otišao u restoran na ručak sa drugom. Popili su i piće. Račun je došao više od $100, dvostruko više nego ranije. Mi smo ovaj vikend otišli u Dalas, Teksas iz Oklahome, posle duge, dvogodišnje socijalne izolacije. Odseli smo u hotelu u kojem smo ranije ostajali. Tada je soba za jednu noć koštala $98, a sada je $156. Kada sam ranije punio benzinom rezervoar na kolima do vrha, cena je bila $30. Sada je $66. LJudi sam manjim primanjima to jako osećaju.“
Kao i svuda.
Jer, cilj globalizatora je svetski haos, posle koga će, oni što opstanu, biti roblje pod vlašću Novog poretka. Za njih je Hitler samo dečačić u alpskim pantalonicama.
Veliki ruski mislilac, Alekandar Panarin, jasno je rekao na kakvom smo udaru:“Danas se više ne ustežu da govore o prirodnoj selekciji, o socijal-darvinizmu. A ja bih čak ovako rekao: pa tako nešto ni komunizam nije sebi dozvoljavao! Komunizam je bio bogoboračko učenje, ali je komunizam, ako hoćete, predstavljao neko sećanje, neki odblesak velikog hrišćanskog Zaveta: “blaženi nišči duhom”. Komunizam je podržavao slabe; on ih je politički eksploatisao, on nije uvek bio iskren u toj podršci, ali sama ideja podrške slabima – to je odsjaj druge, mnogo veće ideje – hrišćanske ideje: “Blaženi nišči duhom, jer će naslediti Zemlju”. A eto danas nam liberali govore: “Ma kakvi, nišči duhom nisu blaženi, i ako se ne prilagode tržištu – srećan im put! Siromašni nemaju alibija”. To je izazov! Rekao bih, to je izazov na samo hrišćanstvu, to je izazov celom novoevropskom humanizmu. I zato se postavlja pitanje: kako odgovoriti na taj izazov? I evo jedne od naših ideja – da se možda danas, baš u pravoslavlju sadrži onaj potencijal dostojnog odgovora na taj izazov – izazov zveri, izazov amoralizma, koji je bačen u lice čitavom čovečanstvu.»
Na takve izazove se mora odgovoriti.
RAT ZA BUDUĆNOST
Rat Zapada protiv Rusije na Ukrajini rat je za budućnost čovečanstva. A budućnost čovečanstva je ili vlast Zveri, antihrista, ili izgradnja slobodnog čovečanstva koje ćse starati o slabima i nemoćnima, o nama, običnima. Panarin, koji je umro 2003, to je video:» Ne možemo se više skrivati od dileme: ili treba da se sviknemo na perspektivu u ljudskoj istoriji još neviđenog masovnog genocida čitavih kontinenata, ili da nađemo puteve i načine nove rehabilitacije narodne većine iz- bačene iz moderne. Sudeći po svemu bivša vojno-politička bipolarnost sveta biće zamenjena novom, u kojoj će Americi i Rusiji opet biti date uloge suprotnih polova. Oni, koji već smatraju normalnim, da prirodnu ekonomsku selekciju treba pustiti da dovrši svoj posao, i da mnogostradalna narodna većina nema alibija, zbijaju svoje redove oko SAD – tog pristaništa novoga „ekonomskog čoveka”. Oni, koje velika religiozna tradicija saosećajnosti sa „niščim duhom” obavezuje da ne veruju u prirodnu selekciju i u trijumf silnih nad slabima, okupljaju se u Rusiji, i oko nje će se okupljati i ubuduće.“
To što je video Panarin – danas se zbiva.
USTANAK PREZRENIH I ODBAČENIH
Ustajte, prezreni na svetu! Ali, ne u ime lažnog boga Progresa i lažnog proroka Marksa, nego u ime Hrista i hrišćanskih ideala pravde i ljubavi. Još 2014, Aleksandar Dugin je rekao:“Ukrajina – to je moj rat. Zato što se tu ne radi prosto o protivrečnostima između Ukrajinaca i Rusa, već je to u suštini neposredan sukob sa SAD-om i Zapadom koji stoji iza leđa vladajuće kijevske hunte. To je direktna agresija na Rusiju. To više nije igra niti su to rovovske bitke. To je udar. Na njega treba uzvraćati. Ako mi izdržimo, svet će biti drugačiji, kudikamo bolji i pravedniji. I što je najvažnije – u njemu će biti nas. Ako ne, nije isključeno da će se tako i završiti svetska istorija. Pravoslavlje uči da sve, osim Boga, ima kraj. Možda i stojimo na pragu takvog kraja. Za nas je, kao i uvek, ili pobeda ili smrt. Zapad je antihrist. A sa njime ne može biti kompromisa.“
Ipak, ne treba zaboraviti: Zapad ima i svoje hrišćane, i svoje konzervativce. Bjukenen, jedan od njih, svedoči o tragediji otpadanja Amerike od svojih tradicionalnih vrednosti. Borba Rusije nije samo za Rusiju, nego i za ostatke hrišćanskog čovečanstva. Ponavljam, po ko zna koji put: Rusi nisu anđeli, nego ljudi kao i svi; među njima, i običnima i političarima i biznismenima, ima ološa, pravog ološa. Ali, pitanje nije u tome. Stvar je mistička: Rusija nosi ideju Hristovih niščih, sirotinje i odbačenih, koje treba štititi od luciferijanskih tlačitelja i uništitelja. I Rusija je, htela to ili ne, morala na sebe da uzme ulogu koju joj je Bog namenio.
Zato smo mi, ovde i sada, za ruskoga Hrista, slajvanskoga Hrista ( Tin Ujević ), Boga slovenskih očajnika ( Otac Justin ). Ta se borba vodi. Od njenog ishoda zavisi sve.
Kada će pasti Odesa, saznajte OVDE.
Izvor: Pravda
