Za vreme Nikolaja II Aleksandroviča Romanova (1905), donesen je prvi ruski ustav (1906) i započet Prvi svetski rat (1914). Odrekao se prestola u svoje ime i u ime sina jedinca Alekseja Nikolajeviča tokom Februarske revolucije (1917). NJegov brat Mihail Aleksandrovič nije želio prihvatiti presto dok god Ustavotvorna skupština ne odluči o budućem obliku vladavine. Time je okončana ruska monarhija, a vlast je preuzela Privremena vlada koja je upravljala zemljom do boljševičke Oktobarske revolucije.
Ubistvo porodice Romanov dogodilo se u noći između 16. i 17. jula 1918. godine u Jekaterinburgu. Ruska carska porodica Romanov (car Nikolaj II, njegova supruga carica Aleksandra i njihovo petoro dece: Olga, Tatjana, Marija, Anastasija i Aleksej), kao i svi ostali koji su odlučili da im se pridruže u zatočeništvu – Evgenije Botkin, Ana Demidova, Aleksej Trup i Ivan Haritonov, prema isledniku Sokolovu, pogubljeni su vatrenim oružjem i bajonetima.Prema zvaničnom izveštaju Sovjetskog Saveza, car Nikolaj Romanov, njegova porodica i osoblje, pogubljeni su zbog pretnje da će grad okupirati Čehoslovačka leija. Zapravo, ubijeni su najverovatnije po nalogu Vladimira Lenjina, Jakova Sverdova i Feliksa Dzržinskog. NJihova tela su potom odneta u šumu Koptjaki, gde su osakaćena. 1919. godine, istraga Bel garde nije uspela da utvrdi mesto sahranjivanja, pa je zaključeno da su ostatci kraljevske porodice najverovatnije kremirani u rovu Ganina Jama,blizu rudnika Četiri brata.
Nakon Svete Liturgije održan je i pomen generalu Dragoljubu Draži Mihailoviću kao i predavanje “Porodica i savremeni svet” Arhimandrita Stefana igumana manastira Velika Remeta koje je upriličeno za radost svih vernika koji su u velikom broju prisustvovali u Hramu Blage Marije.
Izvor: Pravda
