Piše: dr Ivan Pajović
Vladimir Putin je naglasio da se ovaj projekat nalazi u fazi aktivne razrade. I u prethodnih četiri meseca dolazile su šture informacije o formiranju nove svetske valute prema ideji ruskih ekonomista Glazjeva i Bjelousova. Sergej Glazjev razrađuje pitanje formiranja nadnacionalne valute zemalja Evroazijskog ekonomskog saveza plus Kina, sa ciljem omogućavanja međunarodnog plaćanja. Što se tiče projekta Bjelousova, njegov cilj je omogućavanje bezbednosti plaćanja među pomenutim zemljama, zajedno sa Turskom, Indijom itd. Osnova ovog projekta jeste zlato i drugi dragoceni metali.
Iz rečenog se jasno vidi da se u Rusiji ozbiljno razrađuju planovi formiranja nove međunarodne valute koja bi stavila tačku na dosadašnji sistem zasnovan u Breton Vudsu 1944. godine. Ono što pada u oči je da bazna valutna zona jesu zemlje Evroazijskog ekonomskog saveza i Rusija nema nikakav interes da na toj teritoriji formira nadnacionalnu valutu, već kao osnovna valuta treba da služi isključivo ruska rublja. Ovo je potpuno logično, jer Rusija u ovom savezu čini 87% ukupne ekonomije. Uvođenje nadnacionalne valute Rusiji odgovara u okviru organizacije BRIKS iz više razloga, a jedan od bitnih je, naravno, dedolarizacija.
Pre nekoliko meseci Kina i Rusija su počele sa razradom sistema međusobnog plaćanja u rubljama i rupijama, gde se za osnovu uzima ne američki dolar, već kineski juan. Međutim, poneki stručnjaci smatraju da u dugoročnoj perspektivi takav sistem nosi sa sobom ne manji rizik zbog jačanja kineskog geopolitičkog uticaja.
Kraj sistema Breton Vudsa nastaće kada sadašnju funkciju dolara preuzme neka druga valuta. Kina je veoma zainteresovana da ta valuta bude juan. Međutim, Peking nije još tako geopolitički jak, koliko je jak geoekonomski, pa mu takva situacija smanjuje mogućnosti političkog manevra. Inače, u Jugoistočnoj Aziji Kina uspešno sprovodi juanizaciju trgovine. Ipak, da rasprostrani svoju valutu na druge regione još joj ne uspeva. Zato za Peking formiranje rezervne valute zemalja BRIKS može biti veoma interesantan projekat. Osnovno pitanje leži u tome kakva će biti raspodela u korpi valuta. Ukoliko se u obzir uzme obim ekonomije i paritet kupovne moći, paritet između ovih zemalja izgledao bi ovako: 58,8% otpadalo bi na Kinu, 22,11% na Indiju, 9,81% na Rusiju, 7,53% na Brazil i 1,75% na Južnoafričku republiku.
Međutim, postoje i određeni sporni momenti. Geoekonomski značaj Kine u ovom savezu veoma je veliki, pa je pitanje da li bi se ona zadovoljila sa samo polovinom korpe valuta. Geopolitički značaj Rusije je vrlo veliki, pa je pitanje da li bi se i ona saglasila sa svojih desetak procenata. Ekonomska snaga Indije raste najbrže među zemljama-članicama, ona uskoro može narasti znatno iznad rečenih 22,11%, a do 2030. godine može činiti i više od 30%.
Protivrečnosti postoje i očigledne su, ali breton-vudski sistem može razrušiti isključivo složno delovanje unutar zemalja BRIKS-a, koje već danas čine četvrtinu svetskog BDP-a sa perspektivom daljeg uvećavanja. One čine i 40% stanovništva sveta.
Da je projekat nove rezervne valute moguć govori i primer evra, koji je uspešno prihvaćen u Evropi, ali u svetu nije postao punopravna zamena dolaru. Globalističke elite u evru i nisu videle alternativu dolaru niti opasnost po njega, inače bi se prema njemu ponašale sasvim drugačije.
Zapadna civilizacija se nalazi u epohi svoga opadanja, a druge zemlje koje njima ne pripadaju ne moraju biti taoci situacije koju je Zapad sam stvorio.
(Tekst je pisan isključivo za portal Pravda i njegovo prenošenje nije dozvoljeno bez saglasnosti redakcije)
Više tekstova Ivana pajovića pročitajte OVDE.
Izvor. Pravda
