Piše: Aleksandar Pavić
„Na današnji dan, pre dvadeset tri godine, NATO je, pod vođstvom SAD, 78 dana bezobzirno bombardovao Saveznu Republiku Jugoslaviju bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. Ukupno je NATO bacio oko 420.00 bombi težine 22.000 tona, uključujući 15 tona bombi sa osiromašenim uranijumom.”
Kao i uvek, pristao sam, usput se zahvaljujući producentkinji Nataliji A. na tome što toj priči posvećuju pažnju, na šta mi je ona odgovorila da im je ”dužnost da podsećaju ljude na zločine koje je NATO počinio”.
Par sati kasnije sam se, međutim, neprijatno iznenadio kada sam, čekajući uključenje, čuo redakcijski uvod u moje gostovanje, u kojem se glasom sa britanskim naglaskom govorilo o građanskom ratu na prostoru bivše SFRJ tokom 1990-ih, uključujući i o tome kako su srpske snage upale u Srebrenicu u julu 1995. i počinile genocid, pobivši preko 8.000 ljudi, za šta su kasnije srpski vojni i politički lideri osuđeni od strane Haškog tribunala.
Prvo što sam uradio kad su me uključili bilo je da istaknem voditeljki – sudeći po naglasku takođe Britanki – da se u Srebrenici nije desio genocid i da za to ne postoje dokazi, a zatim nastavio sa odgovorima na postavljena pitanja.
Po završetku uključenja sam producentkinji poslao poruku sledećeg sadržaja:
”Zdravo Natalija, mogu li Vas zamoliti da urednicima RT prosledite ovu poruku? Naime, tokom uvodnog segmenta koji je prethodio mom intervjuu na temu komentara kineskog zvaničnika o NATO bombardovanju Jugoslavije 1999, rečeno je da su srpske snage počinile genocid u Srebrenici 1995, masakrirajući više od 8.000 muškaraca, žena i dece. Molim Vas prenesite urednicima da je to jedna od mnogih NATO kleveta i laži protiv Srba, korišćenih kao povod za njihovu agresiju i nastavak pritisaka na nas. Ogromna većina Srba je na ruskoj strani, i smatramo da su bilo koje sankcije protiv Rusije neprihvatljive, uprkos činjenici da smo okruženi NATO zemljama i izloženi ogromnim zapadnim pritiscima. Stoga će od srpske javnosti biti vrlo loše primljeno kada čuje da neki ruski medij pomaže u širenju zapadnih antisrpskih laži. Ovo samo pomaže našem zajedničkom neprijatelju. Molim Vas prenesite ovo, uz molbu da se ovakvo izveštavanje o dešavanjima o Srebrenici promeni. Ako su RT o tome potrebni materijali, biće mi drago da ih sa Vama podelim. Hvala unapred i sve najbolje.”
Uz poruku sam priložio link na izveštaj Bi-bi-si-ja od 8. jula 2015. o ruskom vetu na britansku rezoluciju o Srebrenici.
Svega sat i po vremena kasnije je od Natalije stigla poruka sledeće sadržine:
”Molim Vas primite naše izvinjenje što smo izostavili da tokom našeg emitovanja izričito navedemo da su informacije o Srebrenici zapravo optužbe koje promoviše Zapad, kao što ste i ukazali. Svakako je trebalo da proverimo ovu informaciju, s obzirom koliko je osetljiva za ljude u Vašoj zemlji. Mi duboko cenimo srpske istorijske i sadašnje veze i podršku Rusiji. Budite uvereni da mi nikad ne bismo namerno pokušali da te odnose na bilo koji način pokvarimo. Urednici koji su za ovu grešku odgovorni biće ukoreni u skladu sa profesionalnim procedurama naše kompanije. Molim Vas da razumete da je misija RT-a, kao međunarodnog emitera, da pruži fer i objektivno izveštavanje o događajima, uz dužnu nepristrasnost. Učinićemo sve da ovakve nesrećne incidente u budućnosti izbegnemo. Hvala Vam na razumevanju, i nadamo se da ćete ponovo gostovati u našem programu.”
Odgovorio sam kratkom porukom zahvalnosti i razumevanja da se takve stvari dešavaju.
Tačno mesec dana kasnije, 11. jula, stigla je nova poruka od Natalije:
„Dragi Aleksandre, zdravo! Kako si, nadam se da je sve u redu! Posle naše poslednje konverzacije, voleli bismo da nastavimo diskusiju o Srebrenici – i ako si danas dostupan, bili bismo počastvovani ako bi nam se pridružio uživo za par sati.”
Naravno da sam pristao. Evo i transkripta tog gostovanja:
– RT: LJudi iz Bosne i Hercegovine i širom sveta obeležavaju 27-godišnjicu srebreničke tragedije 1995, koju je NATO iskoristio kao povod za bombardovanje srpskih položaja u regionu. Srebrenica je pala pod kontrolu bosanskih muslimana 1992. kada je u Bosni i Hercegovini izbio građanski rat posle njenog ishitrenog priznanja od strane Zapada.
Grad je 1993. godine bio demilitarizovan i pod kontrolom holandskog mirovnog bataljona pod zastavom UN. Međutim, preko 5.000 naoružanih ljudi koji su ostali u gradu su nastavili da vrše upade u srpska sela. Bosanski Srbi su izvršili napad s ciljem zaustavljanja ovih upada. Međutim, kada su ušli u grad ustanovili su da su ga militanti napustili.
Sada će nam se na ovu temu pridružiti srpski politički analitičar Aleksandar Pavić.
Hvala što ste se uključili u program. Većina zapadnih političara i medija krive srpsku stranu za ove tragične događaje.
Šta je to što Vi smatrate da oni ne uzimaju u obzir?
– AP: NJima je potrebno da bace krivicu na nekog drugog jer je Zapad odigrao ključnu ulogu u građanskom ratu u Bosni i Hercegovini i njima je potreban ceo taj narativ o srpskoj agresiji kako bi skinuli krivicu sa sebe, a takođe im je potrebno da okrive Srbe kako bi lakše kontrolisali ne samo Bosnu i Hercegovinu nego i ceo prostor bivše Jugoslavije. Zato su i izmislili ovaj narativ o genocidu. Ali, znate, oni nemaju stvarne dokaze.
Zato su formirali kengurski sud pod nazivom Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju. NATO i njegovi saveznici su ga finansirali, plaćali su i sudije i tužioce i dobili presude koje su im trebale za njihove političke svrhe.
Postoji vrlo važno svedočenje muslimanskog šefa policije u Srebrenici, koje je nekoliko puta ponovio pred kamerama. Ispričao je kako je bivši, sada pokojni vođa bosanskih muslimana Alija Izetbegović na jednom sastanku tokom 1993. rekao pred bar desetoro ljudi da mu je Bil Klinton rekao da im je potrebna cifra od 5.000 žrtava pre nego što bi NATO mogao da interveniše. I dobili su je, pa čak proizveli još veću cifru da bi isprovocirali, kao što ste u svom uvodu rekli, NATO intervenciju. I to su dobili.
Od tada, svake godine oni sahranjuju ono što tvrde da su žrtve genocida. Ali, nema nikakve nezavisne potvrde o tim telima ili njihovoj identifikaciji putem DNK. Niko ne zna odakle ta tela stvarno dolaze i niko ne zna pravi uzrok njihovih smrti.
Ceo taj narativ je deo zapadne neokolonijalne politike podjarmljivanja Balkana i nalaženja dežurnog krivca, Srba – baš kao što su to danas Rusi – radi održavanja kontrole nad celim regionom.
– RT: Koji je zvanični stav srpske vlade o događajima u Srebrenici i da li je on dosledan svih ovih godina?
– AP: Da, dosledan je u smislu da srpska vlada govori da se ratni zločini jesu desili u Srebrenici i da odgovorni treba da budu kažnjeni. Ali, srpska vlada ne priznaje da je počinjen genocid i u tome su dosledni svih ovih godina. To je takođe i zvanični stav srpskog entiteta u Bosni i Hercegovini, Republike Srpske. Imaju isti stav, istu zvaničnu poziciju.
Problem je u Sarajevu, u muslimanskom rukovodstvu i njihovim zapadnim sponzorima. Oni insistiraju na označavanju onoga što se desilo u Srebrenici kao genocida. Zbog toga ne može ni da dođe do istinskog pomirenja u Bosni.
Oni takođe odbijaju da priznaju da su muslimanske bande iz Srebrenice pobile preko 3.000 srpskih civila između 1992. i 1995. To je najveći problem.
– RT: U kojoj meri Zapad koristi sporove između naroda bivše Jugoslavije poput ovog radi promovisanja sopstvenih interesa u regionu?
– AP: Srebrenica se zloupotrebljava. Oni koriste ljudsku tragediju kojoj su većinom oni sami doprineli kako bi se predstavili kao neki veliki spasitelji regiona. Kako ste rekli u svom uvodu, upotrebili su Srebrenicu kao povod za bombardovanje Jugoslavije 1999, tvrdeći da to rade kako bi sprečili još jednu Srebrenicu na Kosovu.
Ali, znate, oni su koristili i zloupotrebljavali Srebrenicu i na drugim mestima, gde god su tvrdili da su morali da se upuste u neku vrstu humanitarne intervencije, od Iraka do Sirije do Libije. Slušali smo povike iz Stejt departmenta u stilu: ”Oh, moramo da sprečimo još jednu Srebrenicu!” Tako da im je to veoma koristilo kao svojevrsna intervencionistička alatka, ne samo u Jugoslaviji već širom sveta.
– RT: Srpski politički analitičar Aleksandar Pavić, puno hvala što ste se uključili u naš program.
– AP: Hvala na pozivu.
Razume se, odmah posle uključenja sam poslao poruku zahvalnosti Nataliji, na kojoj mi je Natalija zahvalila i dodala da su srećni što se sve završilo kako treba.
A milioni ljudi, koji ne veruju zapadnoj propagandi, videli su ovaj izveštaj, na dan kad je svet bombardovan zapadnom propagandom o ”genocidu”, uz sahranjivanje posmrtnih ostataka koje je zabranjeno nezavisno verifikovati i čiji uzrok smrti nije moguće utvrditi – jer DNK uparivanje, čak i kada se radi kako treba, služi samo za identifikaciju, ne i za utvrđivanje uzroka smrti.
Jer, treba zamagliti istinu koju je načelnik opštine Srebrenica izgovorio 12. jula ove godine – da su Potočari ”najveće vojničko muslimansko groblje u Evropi”, gde su ukopani pripadnici 28. divizije Armije BiH, a ne civili”.
Zašto ovu epizodu smatram dovoljno bitnom da je ovim putem prenesem?
Nekoliko razloga:
1. Ovo je konkretna demonstracija korenite promene koja se desila u svetskim relacijama i međunarodnom položaju Srbije od početka ruske specijalne operacije u Ukrajini.
Dok su se zapadni pritisci prema nama samo pojačali, vrata prema drugima, a najpre tradicionalno bliskim Rusima, širom su se otvorila. Velike zasluge za to ima najpre odlučnost srpskih rukovodstava sa obe strane Drine da ne uvode sankcije Rusiji, što je znatno podiglo naš nacionalno-državni profil ne samo u Rusiji nego i kod dobrog dela 85% svetske populacije koja živi u državama koje takođe nisu uvele sankcije Rusiji.
2. Antiruska histerija, koja je zahvatila zapadne medije i političke centre, Ruse je učinila posebno osetljivim na sve druge vidove lažljive zapadne propagande, a pogotovo protiv prijateljskog naroda kao što su Srbi. Razlika je ogromna.
Nebojša Malić, koji je godinama radio za američki ogranak RT, proteklih godina je više puta pokušavao da ukaže urednicima na slične propuste u izveštavanju vezanom za Srbiju i bivšu SFRJ uopšte – ali bez mnogo uspeha (do sada, jer je novo izveštavanje RT zasnovano i na nekim njegovim ranijim tekstovima za RT, što je opet dokaz da je vredelo boriti se i svih prethodnih godina).
Bilo je tu raznih razloga – od činjenice da su u ruskim medijima preovladavali ne samo prozapadni liberali već su, u konkretnom slučaju globalne TV mreže poput RT, neke od ključnih mesta zauzimali zapadni kadrovi, pa do činjenice da je Rusija dosta dugo na sve načine pokušavala da normalizuje svoje odnose sa Zapadom, pa i po cenu prihvatanja raznih zapadnih narativa.
To vreme je zauvek prošlo, i to treba iskoristiti, ne samo u Rusiji.
U Kini se, na primer, vrlo često u negativnom kontekstu pominje NATO agresija na SRJ i bombardovanje kineske ambasade, a počeli su stidljivo da se pojavljuju i prvi tekstovi koji dovode u pitanje srebrenički narativ. Treba takve procese dodatno podstaknuti.
3. Nadovezujući se na prethodnu tačku – vredi se potruditi oko negiranja i poništavanja zapadnih laži o nama gde god u svetu za to ima sluha.
Umesto da se ponižavamo pred vratima samoubilačkog Zapada, koja su nam odavno čvrsto zalupljena, treba usmeriti kako individualnu tako i, još važnije, državnu energiju u pravcu širom otvorenih vrata perspektivnog Istoka i Juga.
Ovo je samo jedan primer da je to, uz samo malo individualnog truda i volje, moguće uraditi. Nema više izgovora za inertnost.
Zapravo ih nikada nije ni bilo.
Na kraju, može li iko da zamisli ovakvu epizodu sa nekim zapadnim državnim ili korporativnim medijem?
Ne mogu ni ja…
Ukrajina se sprema da napadne crnomorsko poluostrvo Krim, koje je Rusija anektirala 2014. godine, rekao je vladin zvaničnik. Kako je Rusija odgovorila na to saznajte OVDE.
Izvor: Sve o Srpskoj
