Više javno tužilaštvo smatra da je dokazalo da je okrivljeni Zoran Marjanović u vreme izvršenja krivičnog dela postupao u stanju uračunljivosti i da je krivično delo izvršio sa direktnim umišljajem, budući da je bio svestan svojih radnji. On je, kako smatra tužilaštvo, zadao osam rana glave, sa osam udaraca metalnim predmetom koji su imali smrtonosan ishod što je okrivljeni i želeo.
Iz veštačenja zaključeno je da su povrede koje su obdukcijom ustanovljene i opisane, a koje su bile uzrok smrti Jelene Marjanović, nanete dok je ona još bila živa. Na osnovu lokalizacije, rasporeda, izgleda i vrste povreda, zaključeno je da su one nastale jedna za drugom i to u kratkom vremenskom intervalu.
1. Svirepost
Glavni dokaz odnosi se upravo na veštačenje Komisije veštaka kojim se dokazuje svirepost ubistva pokojne Jelene Marjanović nanošenjem teških telesnih povreda i to dok je žrtva bila u svesnom stanju, a koje su rezultirale smrtnim ishodom.
Žrtvi je pričinjen bol i nepotrebna patnja koja prevazilazi patnje koje prate svako lišavanje života, dok izvršilac želi da je ubije na svirep način uživajući u tome, smatra tužilaštvo. Sudski veštak Zoran Stanković je na glavnom pretresu 5. juna 2020. godine, shodno svom višedecenijskom iskustvu, naveo da brojnost, intenzitet i lokalizacija povreda ukazuju da je povredilac imao jake emocije ljutnje, besa, mržnje ili osvete prema oštećenoj.
2. Telefon
Pre nego što je izvršio ovaj jeziv zločin, Zoran je u 16.38 časova svesno isključio svoj mobilni telefon i postao nedostupan daljem registrovanju baznih stanica mobilne telefonije. Nakon počinjenog svirepog ubistva, telefon je ponovo uključio u 17:04:28 časova i ponovo postao dostupan, odnosno bazne stanice su ga registrovale.
Na osnovu svih činjenica obrađenih i sadržanih u prostorno-vremenskom veštačenju i dopuni veštačenja, zatim izjašnjenja veštaka tokom suđenja, proizilazi da je Zoran Marjanović namerno isključio mobilni telefon po dolasku na nasip. Analiza baznih stanica i kretanja okrivljenog i pokojne Jelene Marjanović duž nasipa, pokazuje da je njihov susret oko 17.00 časova na otvorenom prostoru u zoni mesta kritičnog događaja bio neizbežan.
Dalje, samo mesto ponovnog uključenja telefona Zorana Marjanovića nalazilo se u bliskoj zoni mesta događaja oko 17:04 časova. Takođe, evidentno je da je Zoran Marjanović više puta pozivao telefonom pokojnu suprugu iz zone mesta ponovnog uključenja (mesto blisko mestu kritičnog događaja).
SMS koji je primio Zoran Marjanović, po uključenju telefona, i koji nije mogao izbeći, potvrđuje njegovu poziciju u zoni mesta ponovnog uključenja, odnosno kritičnog događaja.
Marjanović je nakon ponovnog uključenja telefona zvao brata iz zone mesta ponovnog uključenja pre nego što su kamere registrovale njegov prolazak prema kući Jahović, odnosno prema rampi Šljunkara.
3. Krv u autu
Sledeći dokaz kojim se vodi sud u postupku teškog ubistva jeste ponašanje okrivljenog Zorana Marjanovića pre i prosle izvršenog stravičnog zločina. Podsetimo, okrivljeni je, kako smatra tužilaštvo, iskoristio poverenje svoje supruge i namamio je da se spuste u podnožje nasipa, ka kanalu, dok je njihovo zajedničko dete, šestogodišnja Jana Marjanović ostala na nasipu.
On je tek kasnije, u 19:35 časova prijavio nestanak svoje supruge u Policijskoj upravi za grad Beograd UKP Osmo odeljenje. On je tada pokušao da prikrije svoje počinjeno krivično delo pa je po dolasku policijskih službenika učestvovao u potrazi za oštećenom simulirajući zabrinutost za njen nestanak. Veštačenjem utvrđeno je da je pokušano uklanjanje tragova krvi Jelene Marjnović sa zadnjeg sedišta Zoranovog automobila marke „mercedes E320 CDI“. Radi se o kapljičastom tragu koji je na to mesto mogao dospeti ili neposrednim prskanjem iz rane ili odbačajem sa okrvavljenog predmeta, odnosno dela tela, kao što je npr. okrvavljena ruka.
Pomenuto veštačenje isključuje stav odbrane Marjanovića da se Jelena navodno povredila menjajući gumu na automobilu u neutvrđenom periodu, pa da je fotografisala povređenu ruku i poslala fotografiju okrivljenom, koji je sačuvao te fotografije.
4. Snimci sa kamera
Snimci na kamerama koje gledaju na nasip, oko 17:14 časova, pokazuju prolazak Zorana Marjanovića iz pravca mesta kritičnog događaja sa detetom u smeru rampe Šljunkara, što je u dobroj koleraciji sa mestom i vremenom ponovnog uključenja.
Veštačenjem je potvrđena moguća pozicija svedoka Milana Radića na Putu za Crvenku u visini mesta događaja, kako analizom baznih stanica, tako i analizom kamere sa kuće Jahović koja gleda na ulicu, a takođe i analizom snimaka iz autobusa GSP, u zoni nasipa oko 17 časova i praktično mogućnost da je mogao da vidi Zorana i Jelenu.
5. Blato na pantalonama
Jedan od najvažnijih dokaza, pronađen tokom istrage ubistva, jeste blato na Marjanovićevim pantalonama čiji hemijski sastav odgovara onom u kom je pronađeno telo Jelene Marjanović. Veštačenje blata obavio je Nacionalni kriminalistički tehnički centar 4. septembra 2017, samo 10 dana pre nego što je Zoran uhapšen.
Osporavanje glavnog aduta odbrane
Tužilaštvo smatra da je dokaz koji je odbrana posebno isticala, gostovanje Jelene Marjanović u emisiji „Grand magazin“ od 10. septembra 2015. godine, u kojoj je govorila o skladnom braku sa suprugom, apsolutno nekredibilan i u suprotnosti sa iskazom svedoka Zorice Gemović, koji je u određenom delu potvrđen i iskazom svedoka Borisa Pucića.
U prilog dokaznom materijalu ide i svedočenje Zorice Gemović, Jelenine frizerke, koja je svedočila o poremećenom odnosu između Zorana i Jelene, navodeći da joj se Jelena u više navrata žalila da je omalovažavana od strane Zorana koji joj je govorio da je debela i ružna.
Kada je Zorica pitala Jelenu zašto se ne razvede, ona joj je odgovorila „Zoko, on bi me ubio“.
Izvor: Nova
