Najava da bi Kristijan Šmit mogao da nametne izmene Izbornog zakona BiH, ali i Ustava Federacije BiH, unela je konfuziju u političke krugove u Sarajevu. Do juče najvatreniji zagovornici stranog intervencionizma sada brinu zbog saznanja koja cure iz diplomatskih kanala da bi supervizor – kog RS ne priznaje – mogao da nametne rešenja koja se ne bi dopala bošnjačkim partijama, pa ga lideri tih stranaka upozoravaju da to ne radi.
Naime, mada se još ne zna kakva bi rešenja Šmit mogao da nametne, spekulacije koje su u domenu medijskih saznanja kreću se u pravcu nagoveštaja da bi Hrvati mogli da ostanu zadovoljni, jer bi se u nekoj meri moglo udovoljiti njihovim zahtevima da im drugi narodi ne biraju predstavnike. No, to bi po nekim mišljenjima mogla da bude Pirova pobeda ako se obistine predviđanja sarajevskih medija da bi Šmit kao ustupak Bošnjacima mogao hrvatske partije da ostavi bez poluga uticaja na izbor federalne vlade, jer po onom što se nagađa, nemački diplomata bi mogao da „pojednostavi” izbor izvršne vlasti tog entiteta, to jest onemogući hrvatske partije da blokiraju sprovođenje izbornih rezultata, kao što se to desilo posle izbora 2018. godine, od kada nije izabrana vlast.
Nakon što je iz krugova bliskih OHR-u procurelo da bi Šmit mogao da deluje, ali ne u skladu s apetitima sarajevskih stranaka, usledile su burne reakcije zbog mogućeg korišćenja bonskih ovlašćenja. Pozivaju Šmita da odustane od izmena Izbornog zakona, pa su u stranci Narod i pravda izjavili da njima nije prihvatljivo da Šmit nametne suštinske izmene Izbornog zakona. „Put raspakivanja etničkog i približavanja građanskom modelu, uz uvažavanje svih specifičnosti BiH, najbolji je put za sve građane i narode, kao i samu državu”, smatraju oni.
Željko Komšić, hrvatski član Predsedništva BiH, koga hrvatske stranke ne priznaju kao legitimnog predstavnika hrvatskog naroda, kaže da, ako treba da sudi na osnovu onoga što se pojavljuje u medijima, onda je to „dalja podela BiH po etničkom osnovu, dalja diskriminacija građana u FBiH, pogotovo u pojedinim delovima, kantonima, kako su oni to zamislili da računaju”, rekao je Komšić.
S druge strane, Gordan Grlić Radman, ministar spoljnih poslova Hrvatske, zadovoljan je najavama da bi Šmit mogao da nametne izmene Izbornog zakona.
Kako televizija N1 saznaje iz više diplomatskih izvora, Šmit bi do 1. avgusta trebalo da nametne izmene Izbornog zakona, a sudeći po tim navodima, reč je o opširnim izmenama izbornog zakonodavstva i Ustava FBiH, koje će, između ostalog, obuhvatiti izmene Izbornog zakona u odnosu na funkcioniranje domova, izbor rukovodstva Federacije BiH, izbor sudija Ustavnog suda FBiH, kao i brojne izmene koje bi trebalo da osiguraju integritet izbornog procesa.
Komšićeva Demokratska fronta smatra „potpuno neprihvatljivim model izmena Izbornog zakona, koji visoki predstavnik u BiH, prema informacijama medija, planira da nametne”. Brinu da Šmit planira da Federaciju BiH „isporuči Dodikovom SNSD-u i Čovićevom HDZ-u” pa upozoravaju da će pozvati sve građane i građanke da se pridruže u borbi protiv toga, svim demokratskim sredstvima.
Bivši ministar spoljnih poslova BiH Zlatko Lagumdžija kaže da, ako je Šmit hteo da promenama Izbornog zakona i Ustava Federacije, „korišćenjem svojih ovlašćenja i mesarske satare, udari poslednji ekser u podelu države na tri nacionalne livade, onda je na dobrom putu da to učini ukoliko ga dobri ljudi ove zemlje zajedno ne zaustave”.
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik kaže da je ono što Šmit namerava da uradi suprotno rezoluciji Bundestaga. „Onda se čovek pita šta je ovo, kakva je ovo laž? Ko laže ovde, Bundestag ili ovaj? Vidite i da kad se on osokoli i učini nešto protiv Republike Srpske, muslimani tamo se steru od sreće, a sada kad se njima nešto dira, što nije po njihovom, ali jeste po Dejtonu, onda se bune”, zaključio je Dodik.
Dodikovu poruku iz Izraela pročitajte OVDE.
Izvor: Politika
