U svetu izdavaštva ne obitavaju samo mudre misli i lepe reči… Toni Božinovski je intelektualac, pesnik, prevodilac, izdavač, učitelj, ljubavnik… Sebe vidi kao reinkarniranog lorda Bajrona, renesansnog umetnika XXI veka.
Ali neko ga toliko mrzi da ima dovoljno razloga da mu u redovnim intervalima šalje umrlice sa tekućom godinom kao godinom njegove smrti. Neko je uspeo da na Tonija navuče podsmeh literarnih krugova. Neko je odlučio da ga surovo kazni i ubije…
„Ubistvo pod pseudonimom“ je izuzetno osmišljen triler, u kome ništa nije propušteno ili prepušteno slučaju. Nastao je kao rezultat prijateljstva, podrške i poverenja između Verice Vinsent Kol i Mirjane Uzelac.
„Roman ’Ubistvo pod pseudonimom’ nastao je kao posledica spisateljskog bloka“, kaže Verica Vinsent Kol. „Trebalo je da to bude sledeći u seriji mojih romana sa beogradskim privatnim detektivom Andrejom Avakumovićem Kumom kao glavnim junakom, ali ovog puta nešto nije išlo kako treba. Zatim sam pomislila na Miru, čija je sklonost prema pisanju krimića upravo rezultirala trilerom ’DŽokerov usud’ i zaključila da bismo mogle biti kompatibilne. Mira ima neograničenu maštu, kreira vrlo slikovite likove i duhovita je, što sam oduvek cenila u kriminalističkim romanima – kada je upotrebljeno sa merom i smislom. Samo pisanje ’u četiri ruke’ odvijalo se, kako je to Mira jednom rekla, kao teniski meč. Nakon što sam joj poslala do tada napisano, ona je pustila mašti na volju i vratila lopticu sa novim idejama i likovima, što je rezultiralo mojim potpunim upuštanjem u igru. I mic po mic – bio je to meč sa dva pobednika. Ovo je, po rečima jedne od naših prvih čitateljki, „filološki triler“. U pitanju je zapravo whodunit, podžanr kriminalističkog romana u kome se do kraja romana ne zna ko je ubica, čija radnja se odigrava u svetu pisaca i izdavača. Mislimo da će, upravo jer na prvi pogled taj svet ne izgleda kao plodno tle za niske strasti svih vrsta – čitaocima biti vrlo zanimljiv.“
Mirjana Uzelac dodaje da su obe neizmerno uživale oblikujući, dograđujući, glancajući likove i radnju, i uvodeći nove.
„Pisanje u četiri ruke slično je sviranju u četiri ruke. Morate postići harmoniju. Da uklopite različite ritmove. Nadam se da će to čitaoci osetiti. Izdavaštvo, pisci, inspektori, svi ostali likovi iz romana daju sliku koja se može staviti u bilo koju drugu sferu. Zavist, zloba, mržnja, nasilje, ubistva, pakost... stvarnost. Filmičnost romana je možda najbolja preporuka za čitanje. Mi smo svoj roman pišući odgledale.“
Izvor: Pravda
