Ako se uzme u obzir da je Priština, prema njenom zvaničnom sajtu, otvorila ambasadu samo u Senegalu, a da nijedna afrička država nema svoje diplomatsko predstavništvo na Kosovu, onda je upitno i to koliko su zaista "aktivna" priznanja pomenutih 15 afričkih država, od kojih su najveće Libija, Niger, Tanzanija, Čad i Mauritanija.
Više od polovine zemalja koje su povukle priznanje Kosova takođe su sa Crnog kontinenta.
Objašnjavajući ove činjenice Starović ističe da je "odnos afričkih država prema jednostrano proglašenoj nezavisnosti KiM uslovljen, pre svega, poštovanjem prema Srbiji i željom da se tradicionalno prijateljstvo i dalje unapređuje".
Osim toga, kako dodaje, mora se imati u vidu i to da su afričke države listom etnički veoma heterogene, a mnoge od njih se suočavaju sa manje ili više opasnim separatističkim pokretima. Iz tog razloga, države afričkog kontinenta polažu mnogo na poštovanje onih postulata međunarodnog javnog prava koji garantuju teritorijalni integritet i nepovredivost granica suverenih država.
"Kada pak, govorimo o kampanji tzv. "otpriznavanja", koja se s posebnim uspehom sprovodi upravo u Africi, može se zaključiti kako su afričke države na pravi način shvatile koliko opasan presedan predstavlja priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti, te da se posledice, sada već vidne na različitim delovima planete mogu ukloniti jedino uklanjanjem prvobitnog presedana i povratkom na pređašnje stanje, uz punu posvećenost procesu političkog dijaloga kao jedinog načina za rešavanje statusnih pitanja", ukazuje Starović.
Poziciju "zamrznutog priznanja" zauzela je još jedna afrička zemlja Gvineja Bisao, čime je broj država tog kontinenta, koje "aktivno" priznaju nezavisnost Kosova sveden na 15. Taj kontinent ima 54 države članice Ujedinjenih nacija, a kako je Dačić izjavio pre dve i po godine, pri kraju niza uspešno izdejstvovanih "otpriznavanja", dve trećine zemalja Afrike podržava Srbiju u očuvanju teritorijalne celovitosti. On je tada naveo da „slobodarski duh i borba za pravdu i pravičnost u međunarodnim odnosiima često izostaju u savremenom svetu, ali da su afričke zemlje priznale borbu koju Srbija vodi za očivanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta“.
I Danilo Babić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu ističe "da mnoge afričke zemlje imaju problema sa secesionizmom na svojoj teritoriji i tradicionalno su skeptične prema ideji promene granica, jer ukoliko bi se državne granice, olako menjale, u celoj Africi bi nastupio haos".
Komentarišući poziciju većine afričkih zemalja prema kosovskom problemu, kao i pitanje kako to da sponzori kosovske nezavisnosti, i oni sa Zapada i oni iz islamskog sveta, nisu imali veći uticaj na njih, Babić najpre pohvaljuje mukotrpan rad srpske diplomatije, naročito nakon 2012 godine, i uložen veliki napor da se objasni i obrazloži pozicija Srbije. Uz to, naravno, i da se razjasni da nezavisnost Kosova nije nastavak dekolonijalne borbe, već stvaranje marionetske kvazidržave koja je nastala kao plod agresije i kršenje međunarodnog prava.
"Uprkos uvreženom mišljenju, većina afričkih zemalja, ipak, ima snage da se odupre ponekad vrlo snažnim pritiscima kolektivnog Zapada. Bez obzira na siromnaštvo, preovlađujuća većina afričkih zemalja je pokazala da ima svoj stav i dostojanstvo u međunarodnim odnosima", ocenjuje on.
Kako objašnjava, vladajuće elite u afričkim zemljama i dalje pamte kakvu su podršku dobijale iz Beograda u borbi za vlastitu nezavisnost i nakon toga. A činjenicu da je Beograd parcipiran kao iskreni prijatelj afričkih zemalja potvrdio je i egipatski predsednik tokom svoje posete.
"Takođe ne bi trebalo zanemariti ni jačanje uticaja naših tradicionalnih prijatelja Kine i Rusije na afričkom kontinentu", napominje Babić.
Primećuje i da najviše "priznača" Kosova dolazi iz regiona Zapadne Afrike koji je tradicionalno pod velikim pritiskom bivše metropole i pod uticajem kapitala iz onog dela arapskog sveta koji podržava Prištinu.
"Sa nekim afričkim zemljama se nije dovoljno razgovaralo zbog nedostatka diplomatsko-konzularnih predstavništava. Osim toga pojedine afričke države, radi očuvanja doslednosti, naš narod bi rekao tvrdoglavo, ne žele da priznaju grešku i povuku priznanje nezavisnosti Kosova", ističe Babić.
On je međutim siguran da je broj "pasivnih priznavača"“ veći od onog koji se pominje i da će u narednom talasu "otpriznavanja" sigurno biti i neka afrička država.
Zašto osnovci ne mogu na ekskurziju u Jasenovac, saznajte OVDE.
Izvor: Kosovo onlajn/Politika
