Inicijativu Muzeja žrtava genocida da se u programe rekreativnih nastava, studijskih putovanja i učeničkih ekskurzija za osnovne i srednje škole, primereno uzrastu, obavezno uvrste obilasci mesta stradanja žrtava ratnih i zločina protiv čovečnosti u periodu Drugog svetskog rata u našoj domovini, susednim državama i širom Evrope, odmah je oberučke prihvatilo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Resorni ministar Branko Ružić najavio je da je prosvetni vrh na korak od realizacije ideje da đaci obilaze mesta ratnih stradanja u Srbiji, regionu i inostranstvu, koju i lično podržava uveren da bi doprinela razvoju sveopšte kulture sećanja u našem društvu. Da đacima treba još više približiti zbivanja iz Drugog svetskog rata, posebno o stradanju Srba, Roma i Jevreja, kao i drugih nedužnih žrtava rata u Nezavisnoj državi Hrvatskoj, i da bi obilaskom Jasenovca i drugih lokaliteta đaci upotpunili i produbili znanja o ustaškim i drugim zločinima nad nedužnim civilnim žrtvama i njihovom stradanju, smatra Ružić i kaže: „Važno je da to učinimo zbog budućih generacija.”

Šta ministar prosvete može da učini da bi i osnovci i srednjoškolci dok su na ekskurziji mogli da posete i Jasenovac – koji on ističe, da bi obaveza svih škola bila da u programe đačkih putovanja uvrste obilaske najznačajnijih lokaliteta posvećenih sećanju na žrtve terora i van granica naše države i da to bude pravilo, a ne izuzetak? Ministar bi morao da donese nove, odnosno izmeni ili dopuni postojeće pravilnike o organizaciji ekskurzija u osnovnoj i srednjoj školi. To može da uradi, faktički, za dan. Dok bi, po proceduri, nova pravila stupila na snagu, osam dana od objavljivanja u „Službenom glasniku” zdušno prihvaćena inicijativa Muzeja žrtva genocida mogla biti i na delu ostvarena za desetak dana. Inače, naši osnovci ne mogu i neće moći da idu na ekskurziju u Jasenovac, a maturanti srednjih škola moći će − izuzetno.

Van granica domovine, ako govorimo o osnovnim školama, kako sada stvari stoje eventualno samo osmaci mogu na izletu ili ekskurziji da posete, na primer, spomen-područje Donja Gradina ili memorijalni kompleks Dolina heroja u Republici Srpskoj. Aktuelni pravilnici nalažu da: osnovci na ekskurzije mogu da idu isključivo na teritoriji Republike Srbije, za učenike sedmog i osmog razreda školska putovanja se mogu organizovati i u Republici Srpskoj, program ekskurzije treba da prati nastavni program i bude u saglasnosti sa ciljevima i ishodima nastave i učenja, a Drugi svetski rat se uči u završnom razredu osmoletke.

Ukoliko bi se pravilnik kojim se bliže definiše organizacija đačkih putovanja za osnovne škole promenio tako da dozvoljava da osmaci putuju i u države koje su nam susedne, a ne samo u Republiku Srpsku, potpunije bi se realizovala ideja da i osnovci sa školom mogu da posete lokalitete u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, što je predložila matična muzejska institucija od nacionalnog značaja odgovorna za očuvanje i negovanje kulture sećanja na žrtve genocida. Osim toga, predviđeni sadržaji ekskurzija za starije razrede osmoletke, koji su već navedeni u pravilniku, mogli bi da se dopune i obavezom da đaci posećuju i stratišta, gubilišta, bojišta, memorijalne centre, spomen-parkove koji sećaju na stradanja u Drugom svetskom ratu.

Na pitanje novinara „Politike” da li će na putu od ideje do realizacije inicijative Muzeja žrtava genocida, koju i lično podržava, ministar prosvete menjati pravilnike o organizaciji ekskurzija, zvaničan odgovor prosvetnog vrha glasi: „Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sagledava moguće načine realizacije Inicijative Muzeja žrtava genocida i nakon donete odluke obavestiće škole i širu javnost”. Nezvanično nam je potvrđeno da izmene pravilnika o ekskurzijama nisu u planu, kao i da kreatori obrazovnih politika ostaju pri stavu da je, najpre iz ugla bezbednosti, organizacija i realizacija đačkih putovanja u inostranstvo primerenija maturantima srednjih škola, kao što važeći propisi i predviđaju.

Srednjoškolci, nalaže pravilnik, na ekskurzije idu takođe u Srbiji, jednom u toku školovanja mogu da putuju i u Republiku Srpsku, i izuzetno − za učenike završnog razreda ekskurzija može da se organizuje u inostranstvu.

U nadi da će se već od naredne školske godine znatno povećati broj učenika koji posećuju lokalitete koji podsećaju na tragičnu sudbinu civilnog stanovništva i učesnika antifašističke oslobodilačke borbe u vreme Drugog svetskog rata, Muzej žrtava genocida najodgovornijima za obrazovanje dostavio je i spisak muzejskih ustanova, spomen-parkova, područja, kompleksa s pozivom da se dati popis dopuni i obogati na osnovu procene predmetnih nastavnika. U tom predlogu, osim na teritoriji Srbije i država sa kojima se graniči, navedeni su državni muzeji, spomenici, stratišta, spomen-kosturnice, memorijalni centri na mestima nekadašnjih logora... u Austriji, Italiji, Poljskoj, Nemačkoj, Holandiji i Norveškoj. Da bi, na primer, gimnazijalci u četvrtoj godini školovanja, kada i uče o Drugom svetskom ratu, posetili ova mesta nije nužno menjati stav pravilnika koji kaže da mogu da putuju u inostranstvo, ali deo istog propisa koji se odnosi na realizaciju (putni pravci, krajevi i predeli) i program ekskurzije mogao bi da se dopuni preporukom ili obavezom da maturanti u toku putovanja posete memorijalne centre i spomenike koji sećaju na naše pretke i sunarodnike koji su stradali u Drugom svetskom ratu.

Treba imati u vidu i da je na čelu prosvetnog vrha odlazeće rukovodstvo u tehničkom mandatu, da je malo verovatno da će menjati važeće pravilnike iako iskreno i otvoreno podržava inicijativu Muzeja žrtava genocida, te da ne bi čudilo da se ostvarenje ove ideje ozvaniči samo dopisom školama kojim se naglašava da je od izuzetne važnosti da saznanja koja učenici stiču u toku redovne nastave na časovima istorije i drugih predmeta, budu upotpunjena i produbljena obilascima najznačajnijih lokaliteta posvećenih sećanju na žrtve terora, što podrazumeva i ekskurzije jer one spadaju u oblike obrazovno-vaspitnog rada koji se ostvaruje van škole.

Preporuka iz Muzeja žrtava genocida za đačka putovanja

Sem na Grobu neznanog junaka, Stratištu u Jajincima, Memorijalnom centru „Staro Sajmište” ili Muzeju banjičkog logora u Srbiji čas istorije za đake bi mogao da bude održsn i na još dosta mesta gde spomenici čuvaju sećanje na značajne događaje u prošlosti,

Hrvatska – Spomen-područje Jasenovac, masovna grobnica kozaračke dece u okviru kompleksa groblja Mirogoj u Zagrebu, Spomen-park Dudik kod Vukovara, lokacija dečjeg logora u Jastrebarskom, stratišta u Sisku, Glini...

Bosna i Hercegovina – Memorijalni muzej na Mrakovici, Muzej Kozare u Prijedoru, Spomen-područje Donja Gradina, Spomen-kompleks Stari Brod kod Višegrada, Memorijalni kompleks Dolina heroja na Tjentištu...

Crna Gora – stratište u selu Velika u opštini Plav, stratište u selu Doli kod Plužina...

Austrija – Državni muzej Mauthauzen, Spomenik Jugoslovenima stradalim u Drugom svetskom ratu u Austriji (Beč), memorijalni kompleksi na području regija Burgerland, Tirol, Koruška, Štajerska...

Italija – spomenici i spomen-kosturnice u Barleti, Sansepolkru, Gonarsu, Torinu...

Poljska – muzeji Aušvic–Birkenau, Treblinka, Majdanek, Muzej varšavskog geta...

Nemačka – državni muzeji i memorijalni centri na mestima nekadašnjih logora Dahau, Bergen-Belzen, Buhenvald, Revenzbrik, Saksenhauzen...

Holandija – Muzej Kuća Ane Frank u Amsterdamu

Norveška – spomenici i memorijalni centri u Oslu, Botnu, Muholtu kod Trondhajma, Falstatu, Osu kod Begena, Leksviku, u Polarnom krugu…

Ko može da spreči samovolju u BiH, saznajte OVDE.

Izvor: Politika