"Visoki predstavnik bi se vratio u okvire Aneksa 10 i uloge `tumača sporazuma`, a ne zakonodavca, a Ustavni sud BiH da `tumači Ustav BiH`, a ne da stvara nove norme i menja Dejtonski sporazum. Inače će ovo trajati, izazivati stalne međuetničke sukobe i provocirati novi rat u BiH. Hoće li neko, na kraju, pročitati Aneks 10 i konačno presaviti tabak?", upitao je Galijašević.
Galijašević je podsetio da je Ustavni sud BiH 15. jula donio odluku o stavljanju van snage Zakona Republike Srpske o neprimenjivanju "Inckovog zakona" o zabrani negiranja genocida, o čemu je javnost obavestio potpredsednik tog suda Miodrag Simović, ističući da je svih devet sudija glasalo, ne otkrivajući kako je ko glasao.
"Kao po pravilu, dva Srbina i dva Hrvata bili su na jednoj, a tri `Evropljanina` i dva Bošnjaka na drugoj strani. Drugi potpredsednik Ustavnog suda BiH Mirsad Ćeman obrazložio je da je visoki predstavnik postupao kao zakonodavna institucija i zamenio nadležni organ, a to je, u ovom slučaju Parlamentarna skupština BiH", rekao je Galijašević Srni.
On smatra da je BiH kao država na evropskom putu, članica UN, ogledalo slike međunarodnog protektorata, koji održava Zapad u interesu jedne nacije, islamske vere.
"Na sve to, iz Sarajeva stižu aplauzi, iz Banjaluke osude odluke, dok u Mostaru mudro ćute. Ustavni sud BiH je jedini sud na planeti što radi bez zakona, po svojim Pravilima i Poslovniku, baš kao što je funkcija visokog predstavnika u BiH, apsolutno jedinstvena u svetu", ukazao je Galijašević.
Prema njegovim rečima, i Kristijan Šmit, lažni visoki predstavnik bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, donosi takve odluke, koje po Povelji UN nema pravo doneti ni Savet bezbednosti UN.
"I tako, 27 godina, stranac kao visoki predstavnik i tri stranca, sudije u Ustavnom sudu BiH, postojanjem i djelovanjem, otkrivaju neke istine o BiH. Prvo, da BiH nije država i da ne može biti država, izgrađena na nasleđu nasilnog protektorata", upozorio je Galijašević.
On smatra da je Dejtonski sporazum pisan da ga provode Srbi i Hrvati, a menjaju i negiraju Amerikanci, Britanci, Nemci i "muslimanska braća" iz političkog Sarajeva.
"To znači da je Dejtonski sporazum, ustvari, jedna od mnogih papirnih prevara američke politike, podržane NATO alijansom i američkim nasilničkim mentalitetom. Jer Amerikanci su, kao potpisnike Međunarodnog ugovora o miru iz Dejtona i Pariza, smišljeno i u to doba, prilično čudno, odredili ko su ugovorne strane", naveo je Galijašević.
On je pojasnio da su stvarne, zaraćene strane potpisale sve anekse, koji uz preambulu i čine ceo sporazum, ali iako imaju pravo da potpisuju međunarodne ugovore tadašnje zaraćene strane Republika Srpska, Republika BiH i Herceg-Bosna nemaju objektivnu mogućnost da podnesu tužbu Međunarodnom sudu pravde u Hagu, jer nisu pristupile Bečkoj konvenciji o pravu međunarodnih ugovora i nemaju međunarodnu pravnu legitimaciju.
Galijašević je dodao i da su na Konferenciji Saveta za inplementaciju mira u Bonu u decembru 1997. godine patentirana "naddejtonska" i antidejtonska bonska ovlaštenja.
"Od tada Dejtonski sporazum ne postoji kao akt međunarodnog prava i značaja, već kao skup efemernih pravila koja se svakodnevno menjaju na štetu Srba i Hrvata. Bez demarša, diplomatske note ni tužbe, od potpisnica sporazuma - Srbije i Hrvatske", ukazao je Galijašević.
Novu kolumnu Miodraga Zarkovića pročitajte OVDE.
Izvor: SRNA
