Piše: dr Ivan Pajović
Mimo zvaničnih medija, ali po društvenim mrežama, kruži vest da su preosvećene vladike Srpske pravoslavne crkve izašle pred predsednika Republike Srbije sa zahtevom (ili molbom, kako već…) da se ne dopusti za septembar planirani višednevni vašar desetina hiljada sodomista sakupljenih po belom svetu (kako Srbi kažu: s koca i konopca) hipereufemistički nazvan Belgrade Pride 2022 EuroPride, što hoće reći: „Beogradski ponos 2022”.
Beogradski??? Koliko je Srbiji i Beogradu ovakva vrsta „ponosa” zaista potrebna – razmotrićemo u drugom delu ove kolumne.
Nezvanično, odgovor predsednika Republike glasio je otprilike ovako: Srbija se ne može iz geopolitičkih razloga istovremeno usprotiviti i manifestaciji gej aktivista, i uvesti sankcije Rusiji. Drugim rečima, neki nevidljivi centri moći stavili su Srbiju pred izbor šta od ta dva zla da učini, tj. da izabere manje zlo. Predsednik je (navodno) odlučio da se dopusti višednevni gej-vašar, ali da se sankcije Rusiji ne uvode. Za sada.
Ovakav izbor razumnom čoveku deluje kao da je stavljen pred dilemu da li da umre od kuge ili kolere. Posledica je izvesna, samo je put do nje drugačiji. Jer između ova dva izbora postoji razlika: prvi izbor utemeljen je na duhovnom i moralnom principu, a drugi na materijalnom. Dakle, i posledice odabira prvog izbora (održavanje sodomskog vašara) bile bi ne samo materijalne, već i duhovne.
Ako bi se ipak jednom dogodilo da Srbija uvede sankcije Rusiji, posledice bi bile isključivo materijalne, ali bi imale nesagledivo velike razmere. Do sredine ove godine cena ruskog gasa za Srbiju iznosila je 270 dolara za 1000 kubnih metara. Prema novom sporazumu koji bi trebao da bude potpisan na tri godine (prema izjavama zvaničnika) nova cena gasa bila bi oko 400 dolara, što je trenutno tri puta niže od spot-cena koje plaćaju zemlje Evrope na energetskim berzama. Ukoliko bi vlasti u Srbiji poklekle pod pritiskom tzv. kolektivnog Zapada i uvele sankcije Rusiji, ovoj zemlji bi bilo dovoljno da povuče samo jedan potez i da u našoj zemlji izazove ekonomski kolaps. Taj potez bio bi da Rusija ubuduće Srbiji prodaje gas isključivo po berzanskim spot-cenama. Rusija bi takođe mogla uvesti čitav niz drugih protivmera, kao npr. ukidanje sporazuma o preferencijalnoj trgovini, zabranu uvoza srpskih proizvoda, itd, što bi kao posledicu imalo povećanje ionako veoma visokog trgovinskog deficita naše zemlje.
Koliko je takav scenario zaista apokaliptičan, može pokazati jedan mali primer. Već sada je izvesno da će i pri dosadašnjim okolnostima uvoza od avgusta meseca 2022. godine domaćinstva u Srbiji plaćati gas skuplje. Javno preduzeće „Srbijagas” obavestilo je javnost da će cena prirodnog gasa biti uvećana za prosečno 9%. Nepotrebno je objašnjavati kako bi izgledale potrošačke cene gasa ukoliko bi zbog ruskih kontramera sankcijama uvedenim od strane Srbije naša zemlja morala da plaća gas 1200 dolara za 1000 kubnih metara, pa možda u perspektivi čak i više. Problem se ne zaustavlja isključivo na maloprodajnim cenama koje se odnose na potrošače, jer cena ovog energenta učestvuje u formiranju mnoštva cena industrijskih proizvoda čija proizvodnja zavisi od gasa. To podrazumeva lančano povećanje velikog broja cena na malo, povećan udar na već veoma nizak standard građana i, naravno, na povećanje inflacije. Kratko rečeno, scenario ekonomske katastrofe.
Međutim, pitanje kako bi izgledale posledice sprovođenja vašara seksualne izopačenosti zadire u sferu morala, a potom metafizike i duhovnosti. LJudima ateističkog, a naročito antiteističkog opredeljenja o takvim posledicama nemoguće je govoriti, jer jedni ne mogu, a drugi ne žele da ih razumeju. Međutim, u Boga verujućim ljudima hrišćanskog opredeljenja (i ne samo njima) dovoljno je da prime na znanje primer iz Svetog pisma Starog zaveta koji govori o uništenju gradova Sodom i Gomor, čiji se ostaci danas nalaze u Izraelu, na dnu Mrtvog mora. Ova dva grada (i još tri u istoj ravnici, od kojih je jedan privremeno pošteđen) uništeni su zbog seksualnog izopačenja njihovih stanovnika gnevom Božjim koji se manifestovao kišom užarenog sumpora. Prema imenu grada Sodoma formiran je metaforični izraz „sodomija” koji podrazumeva različita seksualna izopačenja, između ostalih i homoseksualizam.
„Tada pusti Gospod na Sodom i na Gomor od Gospoda s neba dažd od sumpora i ognja,
I zatr ove gradove i svu onu ravan, i sve ljude u gradovima i rod zemaljski…” (Prva knj. Mojsijeva, 19.24–25)
Božja kazna se na ovome nije završila. Posle izvesnog vremena cela ravnica u dolini reke Jordan, koja se nekada smatrala rajskom baštom obilja i plodnosti, prekrivena je vodom Mrtvog mora, tako da su gradovi doslovno nestali sa lica zemlje.
Da ova priča nije puki starozavetni mit govori i svedočenje Josifa Flavija, jevrejski istoričar i pisac, koji u svojoj knjizi „Judejski ratovi” (tom 4, 8. poglavlje) pominje pejzaž Sodoma i Gomora posle sumporne ognjene kiše s neba:
„Ovo područje izgleda tako tužno, pošto je spaljeno, da se niko ne interesuje da ovde dođe ... Bilo je to nekada veoma srećno mesto, zbog plodova biljaka koje je tu raslo i bogatstva nekadašnjih gradova, a sada je sve spaljeno. To je posledica bezbožnosti njihovih stanovnika, koje je bilo uništeno vatrom; danas još uvek vidimo ostatke ovog božanskog ognja, a tragovi i senke ovih gradova još uvek su vidljivi, kao i pepeo u kome se nalaze njegovi plodovi, koji imaju boju kao da su bili za jelo; ali, ako ih uzmete u ruku, oni će se raspasti u prahu i dimu”.
Iako će ovo nekima izgledati kao bajka, upozorenja koja dolaze preko svetih i svetootačkih knjiga treba uzimati veoma ozbiljno. Jer Nebeska kazna za bogomrska dela ne mora biti isključivo u obliku ognjene kiše, ona se može manifestovati na mnoštvo načina: bolesti, nemaština, glad, bratoubilački i ostali ratovi, tiranija… U Sv. pismu postoji više primera kazne koja dolazi Odozgo, npr. dopuštanje vlasti neodraslima i nedostojnima. No o tome nekom drugom prilikom.
Izvor: Pravda
