Komentarišući najnovije istraživanje Demostata prema kojem je 81 odsto građana za to da bi Srbija trebalo da sačuva neutralnost, Milivojević za Tanjug kaže da je to procenat koji se ne menja i da su istraživanja koja su i ranije rađena na temu kakvo je raspoloženje građana i prema EU i prema neutralnosti ima jednu konstantu.

Milivojević smatra da je ozbiljan utisak na raspoloženje građana ostavila i poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca, njegove izjave u vezi sa statusom Kosova i Metohije, ali i poslednja dešavanja vezana za Prištinu, zatim odluke samita EU, gde Srbija nije dobila ništa.

Kada je reč o rusko - ukrajinskom sukobu, kako kaže Milivojević, pritisci koji su na Srbiji igraju značajnu ulogu i značajno utiču na raspoloženje građana.

"Opredeljenje za neutralnu politiku jedna je konstanta koja se i u narednom periodu neće menjati pogotovu zbog pritisaka da se ne sedi na dve stolice, da Srbija mora da uskladi svoju spoljnu politiku. Davanjem prioriteta geopolitičkim pitanjima koja nisu vezana za Srbiju na direktan način gde Srbija ima principijelan stav i neuvažavanje tog stava odlučujuće utiče na raspoloženje građana i za njihov otpor pridruživanju jednoj ili drugoj strani", kaže Milivojević.

Na pitanje da prokomentariše to što prema Demostatovom istraživanju 88 odsto građana Srbije smatra da ne treba uvesti sankcije Rusiji, kao i da je ruski predsednik Vladimir Putin jedan od omiljenih političara u Srbiji, Milivojević kaže da građani budno prate događanja na globalnom planu vezano i za taj sukob, ali i raspored snaga u globalnim odnosima i imaju u vidu i nacionalne i državne interese naše zemlje.

"Neuvođenje sankcija Rusiji se vezuje za ono što je prioritetno za državne i nacionalne interese i to je prisutno kod građana pogotovu što se vidi da kriza nastaje. Gas je dnevna tema, a drugo u senci svih ovih dešavanja stoji Kosovo i Metohija i taj ključni naš državni i nacionalni interes", navodi.

Dodaje da je Srbija na dnevnom nivou suočena sa problemima koje ima na tom planu i sa nerazumevanjem Zapada, sa pritiscima Zapada da prihvatimo takozvanu realnost i nezavisnost Kosova, odnosno da se opredelimo u korist te realnosti, za koju ocenjuje da je suprotna državnom i nacionalnom interesu.

Takođe, neuvažavanje stava Srbije i gledanje kroz prste drugoj strani sa potezima koji su direktno upravljeni protiv našeg državnog i nacionalnog interesa utiču na raspoloženje građana.

"Nisu sporne evropske vrednosti, vrednosti EU, ulaganje EU u Srbiju i drugo, ali je sporan odnos EU prema Srbiji", smatra.

Milivojević dodaje da je tome posebno doprineo poslednji samit zemalja Zapadnog Balkana i EU kada smo, kako kaže, skrajnuti i kada je data prednost nečemu što nije suština evrointegracija - geopolitici u odnosu na vrednosti.

"Davanje prednosti nečemu što nisu vrednosti, a gde se mi trudimo oko tih vrednosti, apsolutno deluje na građane da imaju otpor prema tome, kao i ucenjivački kapacitet EU kada smo mi u pitanju, da EU ulaže u našu zemlju itd, ali smatra da moramo da se odreknemo Kosova", naveo je.

Na pitanje da li će se pozicija Srbije pogoršati u narednom periodu s obzirom da je na NATO samitu u Madridu Rusija od strane članica te vojne alijanse označena po prvi put javno kao neprijatelj, Milivojević kaže da pozicija Srbije ne može biti teža nego što jeste.

"Ova vrsta pritisaka ima konstantu i to će se nastaviti, problem je u tome što nema politike proširenja, nema našeg pristupanja EU gde bismo mi morali da budemo aktivniji oko usklađivanja spoljne poltiike jer je za stav prema Rusiji bitan naš napredak", navodi.

Dodaje da smo imali sve pretpostavke za napredak i do sada, međutim geopolitika jačeg je odlučila.

Prema njegovim rečima, Srbija nije u poziciji da učini bilo šta više da bi došlo do napretka.

"Ne bi sankcije ništa tome doprinele, možda bismo imali gubitak ako bismo sada uveli sankcije, pre svega na gasu što nam je nasušna potreba u ovom trenutku i došli bismo u ozbiljnu opasnost da naše interese vezano za KiM ne možemo da štitimo kao do sada", kaže.

Ističe da je međunarodni poredak još na snazi, da Ujedinjene nacije još postoje te da se kosovsko pitanje ipak bez toga ne može rešiti statusno.

Dodaje da nama to ostaje kao jedan od elemenata zbog čega bi trebalo naše odnose i sa Ruskom Federacijom, Kinom, kao i sa drugim delom sveta koji nije uveo sankcije Rusiji da održavamo na nivou koji podrazumeva nezavisnost u pristupu i vojna neutralnost koja je okosnica takvog pristupa.

Na pitanje da prokomentariše poslednje izjave američkog ambasadora Kristofera Hila dnevnom listu "Danas", Milivojević kaže da tu nema ništa novo, kao i da se iz njegovih intervjua koje je do sada davao može videti da je Hil prvi među jednakim ambasadorima u regionu i da ima zadatak koji prevazilazi samo njegovu poziciju u Srbiji.

Milivojević primećuje da raste interes da se regionalna pitanja reši na liniji geopolitčkih interesa i strategije Zapada vezano i za Rusiju, kao i da se rusko - ukrajinski sukob iskoristi kako bi se regionalna pitanja brže rešila.

"Prioritet su KiM i BiH. Hil nam daje do znanja šta je njegov prioritetni zadatak, šta je prioritetni strateški cilj SAD i tu nema ničeg novog, jedino što je novo jeste što se dosta često to daje na znanje i šalje se poruka da ne treba očekivati da će američka strana da odustane u narednom periodu i to po dva pitanja, jedno su sankcije Rusiji, ali ne samo sankcije, nego jasan otklon od Rusije u strateškom smislu i drugo rešavanje kosovskog pitanja na liniji međusobnog priznanja", zaključuje Milivojević.

"Srbi žele da balansiraju, ali ne da se odreknu sebe"

Politički analitičar Dragomir Anđelković izjavio je danas da je u poslednje vreme primetno da većina građana Srbije ima skeptičan odnos prema EU i da je većina protiv ulaska u Uniju, navodeći da je ogromna većina za očuvanje vojne neutralnosti.

Anđelković za Tanjug, komentarišući istraživanje Demostata, kaže da je većina građana ranije bila za evrointegracije, a da je danas protiv, dok kada je reč o vojnoj neutralnosti, tu nema promene, već je samo porastao procenat.

"Jedan mali deo građana je neopredeljen, a jedan mali deo je protiv takve politike, zato što građani uviđaju da zapadne sile koje od nas traže da im se priklonimo traže da odustanemo od vojne neutralnosti ujedno i ruše naše nacionalne interese, otimaju nam Kosovo i Metohiju, ruše Republiku Srpsku, a od nas traže da se okrenemo protiv Rusije koja nam je ključni saveznik u odbrani nacionalnih interesa", kazao je on.

Anđelković navodi da sve to građanima deluje iracionalno, a sa druge strane većina je svesna da se nalazimo u zapadnom dvorištu i da čak ako emotivno žele da budemo saveznici sa Rusijom i da se okrenemo od Zapada, svesni su da bi nas to uvelo u zonu rizika.

Ističe da građani Srbije imaju jasna opredeljenja i da su ta opredeljenja nacionalna i odgovorna.

"Građani Srbije shvataju da Zapad vrlo drsko od nas traži da podržavamo integritet Ukrajine tako što gazimo svoj, da se odreknemo podrške Rusije za odbranu Kosova da bi podržali politiku zapada u vezi sa Ukrajinom. Normalan Srbin tako nešto ne bi prihvatio", smatra on.

Sa druge strane, kako navodi Anđelković, građani razmišljaju o ekonomskoj perspektivi Srbije i svesni su da kao što energetski zavisimo od Rusije, ekonomski na mnogim poljima zavisimo od EU.

"Veći deo izvoza ide ka EU, mladi često odlaze da rade u EU, tako da smo povezani i sa istokom i sa zapadom, sa istokom geopolitički i energetski, a sa zapadom u nekim drugim ekonomskim oblastima. Rezultat toga je vrlo jasan stav, da treba očuvati dobre odnose i sa Rusijom i sa Kinom i sa EU", naglašava.

Anđelković smatra da bi trebalo nastojati da balansiramo, ali ipak kao ključno ističe to što 80 odsto građana Srbije kaže da ni po koju cenu nije za sankcije Rusiji.

"To znači ako bi nas previše Zapad pritisnuo samo bi nas gurnuo od sebe, onda bi većina bila spremna da podrži iznuđeno okretanje od Zapada. Srbi žele da balansiraju, ali ne žele da se odreknu sebe", navodi.

Na pitanje da li će pozicija Srbije u narednom periodu biti teža, budući da je na NATO samitu u Madridu Rusija sada označena kao neprijatelj, Anđelković kaže da se to ne sme odraziti na naš stav.

"To nije naš sukob, to nije naša politika, NATO i EU vode svoju politiku prema Rusiji, to ne sme da se odrazi na naš stav. Ako bi se mi okrenuli protiv Rusije, mi bi kapitulirali, ako bi se okrenuli od zapada, ušli bi u ozbiljan rizik tako da mislim da će jasna pozicija Srbije biti da nastavljamo ovim sadašnjim putem", rekao je on.

Kako kaže, ako nas neka strana pritisne previše a to, smatra, može samo Zapad da bude, onda će ta strana reskirati da nas dobije kao protivnika.

"To je za nas loše, ali biće loše i za njih", smatra Anđelković.

Komentarišući poslednje poruke ambasadora SAD u Srbiji Kristofera Hila, Anđelković kaže da se američki ambasador ponaša "kao trgovac koji nudi ambalažu, ali ne i proizvod" i "nudi nam nešto što zapravo ne sadrži ništa pozitivno za nas".

"Nudi nam partnerstvo na našu štetu, da se odreknemo Republike Srpske jer prihvatamo centralizaciju Bosne, da se odreknemo odbrane Kosova jer priznajemo Kosovo, da uđemo u NATO, da se okrenemo protiv Rusije. Ukratko, da osakaćena Srbija bude sredstvo američke geopolitike. To je partnerstvo koje niko normalan ne može da prihvati", naglasio je on.

Ako Amerika želi sa Srbijom da gradi partnerske odnose, dodaje Anđelković, onda mora da nam ponudi nešto za nas pozitivno.

"Za sada nije bila spremna tako nešto da uradi, a čak i da nam ponudi pozitivno, ne treba očekivati da bi se Srbija protiv bilo koga okrenula jer naš interes je mir i stabilnost u regionu, a ne sukobi", zaključuje Anđelković.

O budućnosti Republike Srpeke pročitajte OVDE.

Izvor: Tanjug