UNS u današnjem saopštenju navodi da su nacionalne frekfvencije dodeljene televizijama koje se nisu pridržavale programskih elaborata na osnovu kojih im je ranije dodeljena dozvola za nacionalnu pokrivenost i značajno kršile pravilnike o postupanju emitera i da su ovom posebno nagrađene televizije Pink i Hepi, a da sva četiri pružaoca medijskih usluga koja su ponovo dobila nacionalne frekvencije nisu imala kulturno-umetnički program, što je potvrđeno izveštajem REM-a iz 2020. godine.
UNS smatra da je Savet REM-a odgovorniji od televizija koje su kršile pravila,navodeći da je to najbolje objasnio vlasnik televizije Pink na predstavljanju kandidature svog medija pred Savetom REM-a kada je rekao: "Priča o prošlosti je automatski restartovana s obzirom na to da nam niste oduzeli frekvenciju dosad".
Transparentnost Srbija smatra da je odluka Saveta REM-a o dodeli nacionalnih frekvencija sporna je zbog neprimenjivanja jednog od obaveznih zakonskih kriterijuma - "poštovanje propisa i etičkih medijskih standarda", ali i zbog načina na koji Zakon o elektronskim medijima i Pravilnik REM uređuju odlučivanje na konkursu.
"Na osnovu člana 92. Zakona o elektronskim medijima iz 2014, kriterijumi za odlučivanje o dodeli frekvencija moraju biti, između ostalog i "merljivi". Na osnovu Pravilnika REM iz 2016, izričito je predviđeno da Regulator ocenjuje ispunjenost četiri kriterijuma. Stvar je u tome da ni Zakon ni Pravilnik REM nisu predvideli proceduru ocenjivanja, već samo to da se odluke donose većinom glasova članova Saveta. Pri tom, ni Savet REM u celini, ni članovi Saveta pojedinačno, ne moraju da vrše ocenjivanje po svakom od propisanih kriterijuma", navedeno je u saopštenju.
Transparentnost smatra da kada bi se "sistem odlučivanja u REM primenio u drugim oblastima, to bi bilo isto kao kada bi komisija za javnu nabavku trebalo da odluči na osnovu kriterijuma najniže ponuđene cene, dužine garancije proizvoda i kvaliteta prethodno obavljenih poslova, a da potom, većinom glasova, može da odabere najskupljeg dobavljača, sa najslabijom garancijom i velikim brojem prethodnih slučajeva kršenja ugovornih obaveza".
Transparentnost Srbija je pokušala,podsećaju, da kroz predloge na javnoj raspravi i amandmane za skupštinsku raspravu da utiče da se ovaj problem reši, ali za njihov predlog je glasalo samo 14 poslanika.
Smatraju da ukoliko ne bude propisana obaveza bodovanja po propisanim kriterijumima prilikom donošenja odluka Regulatora odluke će zavisiti u velikoj meri od subjektivnih procena članova Saveta i biće znatno teže osporavati ih zbog načina na koji su kriterijumi primenjeni u praksi".
Ipak, učesnici sadašnjeg konkursa koji žele da ospore njegov ishod, imaju na raspolaganju snažan dokaz da odluka nije doneta po pravilima, koji sud teško može da ignoriše, smatraju u TS.
