Piše: Ivan Pajović
Lideri zemalja G7 očigledno su učinili medveđu uslugu sami sebi donevši odluku o zabrani kupovine ruskog zlata, premda im je glavni cilj bio da liše Rusiju ostvarivanja dela svojih prihoda od izvoza. Na ovaj potez odlučili su se smatrajući da će izvršiti udar na drugi po značaju (posle energenata) izvor prihoda Ruske Federacije.
U februaru Rusija je izvezla 29 tona zlata za 1,73 milijarde dolara, a u martu za samo 1,4 miliona dolara. Ipak, posledice donetog rešenja zasigurno će razočarati tzv. kolektivni Zapad, jer pre svega neće značajno uticati na ruske finansije, ali sa druge strane mogu izazvati rast cene ovog dragocenog metala na svetskim berzama. Takođe, samo će pomoći Rusiji da značajno uveća svoje ionako obimne zlatne rezerve. Na kraju krajeva, Rusija može prodavati zlato na svetskom tržištu preko trećih zemalja npr. Azije (Kine i Indije), jer je poreklo i trag zlata suštinski veoma teško dokazati i pratiti – ukoliko to krajnjeg kupca uopšte i interesuje. Već u samom startu jasno je da su ovakve antiruske mere unapred osuđene na propast.
Treba primetiti da Zapad još od marta meseca ove godine i bez političke odluke o zabrani već ne kupuje rusko zlato, po odluci organizacije London Bullion Market Association koja je vršila svetsku sertifikaciju ruskih zlatnih poluga. Ranije se u Londonu na ruske zlatne poluge stavljao specijalni žig koji je potvrđivao poreklo i kvalitet metala, pa je tek posle toga rusko zlato moglo izaći na svetsko tržište. Ruski izvoznici su od marta prestali da dostavljaju zlato na tradicionalna zapadna tržišta. Najveći zastupnici ruskog izvoza zlata bili su Britanci sa udelom većim od 90% od sumarne količine koja je odlazila preko granice. Sada su isti ti Britanci lišili sebe pouzdanog isporučioca dragocenog metala. Ko je tu zapravo na gubitku?
Američki državni sekretar Entoni Blinken procenio je da će Rusija od zabrane izvoza zlata imati gubitak od oko 19 milijardi dolara. Međutim ovakva procena je moguća jedino ako se sve svetske zemlje odreknu kupovine zlata od Rusije, a u tako nešto retko ko će poverovati. Sa druge strane, od marta, kada se Zapad odrekao ruskog zlata, njega je aktivno počela da kupuje ruska centralna banka (Centrobank). Država je donela odluku da se većina u zemlji proizvedenog zlata (prema podacima Ministarstva finansija za prošlu godinu ukupno 346 tona) otkupljuje u državni Fond dragocenih metala i dragog kamenja, a takođe u Fond nacionalnog blagostanja radi formiranja rezervi. Ovo je nesumnjivo pravilna odluka. U prošloj godini 87% proizvedenog zlata otišlo je u izvoz (uglavnom u Veliku Britaniju, a manji deo u Švajcarsku, Nemačku, Indiju Kazahstan, Belorusiju i Tursku), što je državnoj kasi donelo oko 17,5 milijardi dolara. Rusija obezbeđuje oko 10% svetske tražnje za zlatom. Naravno, moguće je postaviti racionalno pitanje: zašto bi Rusija prodavala zlato Zapadu kada papirne valute očigledno gube na vrednosti?
U situaciji tekućeg rasta cena nafte, gasa, uglja, veštačkog đubriva, hrane, oružja… Rusija nema razlog da izvozi zlato u druge zemlje. Rekordni suficit trgovinskog bilansa apsolutno dopušta čuvanje zlata u zemlji i uvećanje rezervi ne u obliku stranog papirnog novca, već u realnom dragocenom metalu.
Udeo koji poseduje Rusija u ukupnim međunarodnim rezervama zlata čini tek negde oko 22%, dok udeo koji poseduju zemlje G7 čini oko 70%. Očigledno je da zemlje Zapada ne preferiraju gomilanje dolara i evra, već zalihe formiraju u zlatu. Sada će im to biti nešto teže, budući da su same one donele odluku o zabrani kupovine zlata iz Rusije, koje je do sada završavalo uglavnom u njihovim trezorima.
Zlatne rezerve Rusije trenutno čine oko 132 milijarde dolara. Prvog januara 2022. godine u trezorima ruskog Centrobanka nalazilo se oko 2300 tona zlata. Ova količina će se od sada samo uvećavati. Očekuje se da će godišnje uvećanje iznositi od 250 do 300 tona.
Čini se kao da Zapad zapravo na jedan neobičan način pomaže Rusiji da potpuno stane na svoje noge u sferi ekonomije i izmeni dosadašnji neefikasni i neefektivni sistem. Postojeće sankcije prosto su naterale ovu zemlju da učini neke značajne promene svog ponašanja u ekonomskoj sferi, da je sa jedne strane zaštite od stranog uticaja, a sa druge strane da je usmere ka realnom razvoju. Rusija može samostalno, bez ikakve „pomoći” stranog faktora, postići sve što želi: i brz razvoj ekonomije, naročito realnog sektora, i povećanje broja proizvodnih radnih mesta, i supstituciju uvoza… Potreban je potpuno novi model funkcionisanja koji može izdržati sve izazove vremena koje dolazi.
Više tekstova Ivana pajovića pročitajte OVDE.
Izvor: Pravda
