U završnoj reči, zamenik Višeg javnog tužioca Nikola Uskoković tvrdio je da je dokazano da je Zoran 2. aprila 2016. godine, oko 17 sati u blizini kanala koji se nalazi u naselju Crvenka u Borči, kod električnog stuba broj 220, na svirep i podmukao način ubio svoju suprugu.
- Predlažem da sud okrivljenog oglasi krivim za krivično delo teško ubistvo i osudi na maksimalnu kaznu zatvora, kao i da mu odredi pritvor, s obzirom na to da je za krivično delo za koje mu je stavljeno na teret propisana kazna zatvora preko 10 godina, a način izvršenja i težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koja može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka. Uznemirenje javnosti traje u kontinuitetu, od momenta izvršenog krivičnog dela, pa i u ovom momentu donošenja prvostepene presude - naveo je tužilac.
U završnoj reči, on je izjavio da smatra da je dokazano da je Zoran Marjanović bio svestan kada je supruzi zadao osam rana po glavi, sa osam udaraca metalnim predmetom, kao i da je smrtonosne povrede zadao jer je to hteo. Povrede su, kako je naveo, nanete u kratkom vremenskom razdoblju, dok je Jelena još bila živa.
- Svirepost ubistva dokazuje se veštačenjem Komisije veštaka, kojim je utvrđeno da je ubistvo izvršeno na grozan način, koji izaziva gnušanje okoline, kao i zbog činjenice da je Jelena ubijena uz nanošenje fizičkih i psihičkih bolova i patnje, i to dok je bila pri svesti, pa sve do gubitka svesti tek u samom kanalu. Žrtvi je pričinjen bol i nepotrebna patnja koja prevazilazi patnje koje prate svako lišavanje života, dok je izvršilac pokazao upornost u tome da je ubije na svirep način, pa čak i da je uživao u tome - tvrdi tužilac, i ističe da radnje koje je Zoran Marjanović preduzeo pre i posle zločina ukazuju da je suprugu ubio na lukav, prepreden način, tako što je na prevaru iskoristio poverenje pokojne supruge i namamio je da se spusti u podnožje nasipa, ka kanalu, dok je njihovo dete, tada šestogodišnja devojčica, ostala na nasipu.
- Pre nego što je Jelenu lišio života u kanalu, u 16.38 sati Zoran Marjanović je svesno isključio svoj mobilni telefon i postao nedostupan daljem registrovanju baznih stanica mobilne telefonije. Nakon ubistva, telefon je ponovo uključio u 17.04:28 časova i ponovo postao dostupan, odnosno registrovan od strane baznih stanica. U 19.35 časova u PU za grad Beograd UKP Osmo odeljenje prijavio je nestanak oštećene, pokušavajući da prikrije svoje radnje izvršenja i po dolasku policijskih službenika učestvovao u potrazi za oštećenom simulirajući zabrinutost za njen nestanak - navelo je tužilaštvo, tvrdeći da je nelogično da je Zoran samo 15 do 20 minuta od rastanka sa Jelenom uznemireno pozivao njen broj, a potom i policiju jer je to "životno neuobičajeno".
- Više javno tužilaštvo smatra da je odbrana okrivljenog nelogična, neživotna i manipulativna, jer on kroz svoju odbranu navlači sumnju na sebe. Tako je, pored svega ostalog, životno neubičajeno da neko prijavljuje nestanak supruge koja je otišla da trči na nasip, što je redovno činila, a na koji je i on došao sa detetom - navodi tužilaštvo i u analizi ostalih dokaza navodi da smatra da je biološko-trasološkim veštačenjem utvrđeno da je pokušano uklanjanje tragova krvi Jelena Marjanović sa zadnjeg sedišta Zoranovog "mercedesa".
Izvor: Kurir
