Piše: Zoran Milivojević
Upad Rusije u Ukrajinu potvrdio je multipolarnost, prerastao u suštini u sukob Rusije sa SAD i NATO i postao direktan povod za redefinisanje globalnih odnosa u već tinjajućem rivalstvu SAD sa Rusijom i Kinom. Tektonski poremećaji na globalnom planu sa rusko-ukrajinskim ratom, koje niko više ne spori, uveli su svet u novu podelu. U prvom planu u tom kontekstu sada je neskriveno nastojanje SAD i zapadne alijanse da izolacijom i iscrpljivanjem Rusije istu potisne kao jednog od rivala i potvrdi svoju globalnu suprematiju, dok bi uspeh sa Ukrajinom omogućio SAD aktivan nastup prema novom centru globalnih zbivanja, Pacifiku i Kini kao glavnom rivalu. Ova junska serija zapadnih skupova na najvišem nivou u Evropi (samiti EU, G7, NATO) upravo je tome posvećena sa multidisciplinarnim agendama koje treba da utru put u kumulativnu realizaciju navedenih ciljeva na srednji i duži rok.
U isto vreme 23-24. juna uspešno je održan na najvišem nivou i samit BRIKS-a, kojem je predsedavala Kina, sa platformom i projekcijom odgovora na (povodom Ukrajine) programirane ključne globalne ciljeve zapadne alijanse. Puno učešće (neizolovane) Rusije, dodatno potvrđuje da se ulazi u strateško dvostrano globalno rivalstvo u narednom periodu i uobličavanje novog svetskog poretka. Sam funkcionalni BRIKS nasuprot zapadu koji inače ima i tendenciju proširenja prema Aziji i Latinskoj Americi, potvrđuje da je podela sveta već tu. U prilog tome i činjenica da zemlje Afrike, Latinske Amerike, Zaliva, Azije sa manjim izuzetkom (Japan, Južna Koreja, Singapur), nisu uvele sankcije Rusiji što znači da strategija zapada (sa Ukrajinom) ipak nema dominantno uporište na globalnom planu.
Novonastala podela se bazira na dva suprotstavljena globalna koncepta: zapadnom na čelu sa SAD o svetskom poretku koji je zasnovan na „pravilima” koja određuje neoliberalni pristup sa naglaskom na (proklamovane) vrednosti zapadnog sveta (vladavina prava, ljudska prava, suprotstavljanje autoritarnim režimima, itd.) i većeg dela ostatka sveta kojeg sa globalnim uticajem članica simbolično oličava u ovom trenutku BRIKS, a koji nastupa sa pozicija još formalnopolitički važećeg poretka zasnovanog na Povelji i sistemu UN i njima ustrojenim načelima i principima međunarodnog prava i odnosa. Kineski predsednik Si je na samitu bio jasan: „Zemlje BRIKS-a treba da se zalažu za jednakost i pravdu, da ohrabruju međunarodnu zajednicu da praktikuju istinski multilateralizam i da podržavaju međunarodni poredak zasnovan na međunarodnom pravu”, uz apel na svet da odbaci hladnoratovski mentalitet, jednostrane sankcije i njihovu zloupotrebu. I Putin ocenom: „Liderstvo zemalja BRIKS-a u formulisanju pozitivnog kursa ka izgradnji istinskog multipolarnog sistema međudržavnih odnosa, zasnovanog na univerzalno priznatim normama međunarodnog prava i ključnim principima Povelje UN, od krucijalne je važnosti kao nikad do sada.”
Kada su velike sile u sukobu i dele svet borba za sfere uticaja dobija prioritet. Činjenica da se u Ukrajini u suštini radi o sukobu Rusije sa SAD i NATO na osnovi globalnog rivalstva dva tabora, osnov je te borbe na evropskom prostoru. Potvrda je najnovija geopolitička odluka EU o kandidaturama Ukrajine i Moldavije za članstvo u EU mimo standardnih normi i principa, čime se markira interesna sfera i pre ishoda rusko-ukrajinskog rata. Isto važi i za primer Srbije od koje se izričito traži da ne sedi na „dve stolice” i da treba da se opredeli za jednu od strana u već definisanoj podeli, uz priklanjanje „pravilima” delom na račun njenih direktnih interesa, te normi i principa međunarodnog prava. Ima se u vidu geografska i razvojno-interesna međuzavisnost Srbije sa zapadom i njen strateški cilj – pristupanje EU. Globalni kontekst borbe za uticaj Zapad potvrđuje i van Evrope najnovijom projekcijom angažmana G7 na globalnom planu, naglašeno delovanje NATO-a ka Aziji i Pacifiku, i upravo formiranim paktom SAD, Velika Britanija, Australija, Japan, za delovanje u Polineziji nasuprot Kini.
Odlučnost obe strane da rat u Ukrajini kako-tako ne izgube, potvrđuje njegovu globalnu tektonsku funkciju kao uvod u novi svetski poredak. U Evropi sam rat već proizvodi teške političke, ekonomske, socijalne posledice, a tek će njegov stvarni ishod, izvesno putem sile, odrediti granice već podeljenog sveta i novog svetskog poretka.
O stanju na frontu u Ukrajini pročitajte OVDE.
Izvor: Politika
